Elementor Header
Privrednici su:

Predlog izmene zakona o planiranju i izgradnji !

Predlog izmene zakona o planiranju i izgradnji !

drugi deo

Napomena ! Zbod dužine teksta, predlog zakona morao podeliti na dva dela.

Drugi deo, obrađuje sledeće teme:

  • TEHNIČKI PREGLED OBJEKATA
  • ODRŽAVANJE OBJEKATA
  • INŽENJERSKA KOMORA
  • INSPEKCISKI NADZOR
  • NELEGALNA NASELJA I OBJEKTI
  • Finansiranje održavanja, rekonstrukcije i izgradnje lokalnih,
  • ARHITEKTA GRADA
  • Argumenti, koji pokazuju, zašto Predsednik vlade i ministar građevine, treba da prihvate, ovaj naš predlog !

TEHNIČKI PREGLED OBJEKATA

alt

Pitamo, Predsednika Vlade R. Srbije i Ministra građevina  !

Kako je moguće, da Predsednika Vlade R. Srbije i Ministra građevine, ne interesuje, da li je plaćen PDV porez, prilikom izgradnje, rekonstrukcije ili adaptacije objekata.

Investitori, na gore prikazanim fotografijama, prilikom rekonstrukcije objekata nisu platili pripadajući PDV porez, u iznosu od 53.000 EURA, jer to zakon omogućava. U Srbiji, investitori UTAJE PDV POREZ u visini od 300 MILIONA EURA na godišnjem nivou.

Vidi projekat:

altProjekat: ,,Utaju PDV poreza

koju omogućava zakon o planiranju i izgradnji?”

Ovaj projekat pokazuje, kako zakon o planiranju i izgradnji omogućava da: investitori godišnje utaje PDV poreza oko 300.000.000 eura ( trista miliona eura ), kako građevinskim preduzećima-radnjama, investitori uzimaju posao, i nudi rešenje kako ovaj problem rešiti.

Projekat mođžete pročitati na sajtu Privrednici Srbije:http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/171-utaja-pdv-poreza-koju-omoguava-zakon-o-planiranju-i-izgradnji.html

Mi mislimo, da Ministar građevina, mora da donese takav zakon  ”Zakon o planiranju i izgradnji” koji će sprečiti da investitori vrše utaju PDV poreza, koji će sprečiti investitore da rade poslove za šta nisu registrovani, i zato ponovo predlažemo !

Predlažemo da se iza člana 156, dodaju novi članovi.

član 156/1

Zadatak komisije za tehnički pregled je, da pregleda dokumentaciju, da li je objekat izveden u skladu sa ovim zakonom, tehničkim propisima i po projektu.

Komisija za tehnički pregled, nadležnom organu koje izdaje upotrebnu dozvolu, dostavlja:

  • Projekat izvedenog stanja, ukoliko nije bilo izmena glavnog projekta u toku gradnje, tada prilaže izjavu nadzornog organa.,
  • Tačan naziv glavnog izvođača radova, sediše, PIB fotokopiju Certifikata izvođača radova i fotokopiju licence odgovornog izvođača radova,
  • Spisak svih koperanata ( tačan naziv firme, sedište i PIB Certifikat izvođača radova ), rešenja i fotokopije licenci odgovornih izođača radova,
  • Izjavu glavnog izvođača radova i koperanata da je plaćen PDV porez, za svaku fazu rada i
  • Zapisnik o izvršenom tehničkom pregledu.

Komisije za tehnički pregled, ne može dati pozitivno mišljenje, ukoliko nisu priložene izjave da je plaćen PDV porez, fotokopije cetifikata izvođača radova, a nadležni organ ne može izdati upotrebnu dozvolu.

Nadležni organu, koje izdaje upotrebnu dozvolu, obavezan je da: izjave o plaćenom PDV porezu, certifikate, rešenja, fotokopije licenci, skenira i odlazi u posebnu banku podataka, a ove podatke mogu koristiti samo državni organi za naknadnu kontrolu.

ODRŽAVANJE OBJEKATA

alt

Pitamo, Predsednika Vlade R. Srbije i Ministra građevina !

Da li Vi mislite, da će vlasnici objekata ove fasade same popraviti, ako nema zakonske prinude ?

Vidi projekate !

altProjekat : Fasade se ruše, a vlast ćuti !

Ovaj projekat pokazuje: da nam se fasade na objektima ruše, da građevinska operativa nema posla, da ministarstvo građevina i Inženjerska komora Srbije ćute i nudi rešenje kako ovaj problem rešiti.

Projekat možete pročitati na sajtu Privrednici Srbije : http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/170-fasade-se-ruse-a-vlast-uti.html

Mi mislimo da vlasnici objekata dobrovoljno neće popraviti ove fasade, i zato predlažemo!

Predlažemo da se iza člana 159, dodaju novi članovi.

član 159/1.

Vlasnici objekata i vlasnici u kolektivnim zgradama, obavezni su da redovno vrše tekuće i investiciono održavanje objekata, i da redovno vrše specijalistički pregled objekta.

Ukoliko vlasnici objekata, ne vrše teku?e i investiciono održavanje objekata, ili ga ne vrše kvalitetno, ne vrše specijalističke preglede objekta, nadležni organ koji izdaje odobrenje za gradnju, obavezan je da o trošku vlasnika objekata, angažuje preduzeće ili preduzetničku radnju, koja će uraditi posao, uz obavezu da o svojoj nameri obavesti vlasnike objekata.

Ukoliko vlasnik objekta, ne plati radove iz predhodnog stava, lokalna samouprava, gra, odnosno grad Beograd, mogu staviti teret na nekretninu, u visini radova koji su urađeni po principu prioriteta. Teret za neplaćene radove, može se stavit i na objekat koji već ima teret, jer je obaveza i budućeg vlasnika da održava objekat.

Arhitekta grada, svojim rešenjem nalaže vlasnicima objekata da sprovedu tekuće i investicion održavanje objekata, određuje u kojim naseljima, koje fasade, krovovi se moraju uraditi, i rukovodi budžetom koji je predviđen ovim članom zakona.

Lokalna samouprava, grad, odnosno grad Beograd, obavezni su da obezbede srestva za privremeno finansiranje radova iz stava dva ovo člene, u visini od 3% budžeta.

član 159/2

Pod tekućim održavanjem zajedničkih delova objekta, podrazumeva se održavanje: zajedničkih prostorija, instalacija, liftova, interfona, čić?enje prostora oko zgrade i ono što propiše Arhitekta grada.

Vlasnici stanova, poslovnih prostora, u kolektivnim zgradama, obavezni su da se organizuju i da vrše tekuće održavanje objekata. Ukoliko to ne urade, u roku od 6 meseci od stupanja ovog zakona na snagu, lokalna samouprava, grad, odnosno grad Beograd, obavezni su da to urade, o trošku vlasnika stanova i poslovnih prostora.

Investiciono održavanje

član 159/3

Vlasnici stambenih i poslovnih objekata, obavezni su da vrše investiciono održavanjena svojih objekata, kao što su krov, oluci, fasada i slično, a vlasnici stambenih ili poslovnih jedinica, koji se nalaze u kolektivnim zgradama, obavezni su da se organizuju i da vrše investiciono održavanje objekta kao što su krov, oluci, fasade, zajedničke instalacije i slično.

Ukoliko vlasnici objekata, iz predhodnog stava, ne vrše investiciono održavanje, ili ga ne vrše kvalitetno, nadležni organ koji izdaje odobrenje za gradnju, obavezan je da o trošku vlasnika objekata angažuje preduzeće ili preduzetničku radnju, da uradi posao, uz obavezu da o svojoj nameri obavesti vlasnike objekata.

Lokalna samouprava, grad. odnosno grad Beograd, obavezni su da obezbede srestva za privremeno finansiranje radova iz stava dva ovo člene zakona, u visini od 3% budžeta.

Vanredni i specijalistički pregaled

član 159/4

Organ koji izadje odobrenje za gradnju, može da naredi specijalistički pregled objekta kad proceni da je to neophodno, o trošku vlasnika objekte.

Vlasnik objekta, kad samoinicijativno vrši specijalistički pregled objekta, obavezan je da pismeno izvesti nadležni organ za izdavanje odobrenja za gradnju o svojoj nameri.

Komisija koja vrši specijalistički pregled objekta, obavezna je da svoj nalaz dostavi nadležnom organu koji izdaje odobrenje za gradnju.

Obavezno osiguranje objekata

član 159/5

Svi vlasnici, stambenih, poslovnih i industriskih objekata, obavezni su da svoje objekte osiguraju od štete koju mogu naneti susednim objektima ( trećem licu ), za slu?aj kad iz njihovog objekta, susednom objektu doće, požar, poplava ili ruševina.

Od obaveznog osiguranja, iz stava 1 ovog člana zkona, oslobođeni su oni vlasnici objekata ako su 100% vlasnici na objektu kao celini i ako je njihov objekat dovoljno daleko da ne može ugroziti susedne objekte.

Potvrdu, da je neko oslobođen plaćanja obaveznog osiguranja, izdaje nadležni organ za izdavanje odobrenja za gradnju i nadležni protivpožarni inspektor.

član 159/6

U slučaju ako neki vlasnik objekta, nije dostupan, ili odbije da sklopi ugovor o obaveznom osiguranju svog objekta, sa ovlaštenim osiguravajućim društvom, tada je nadležni organ za izdavanje odobrenja za gradnju, obavezan da u ime vlasnika objekta i o njegovom trošku sklopi ugovor sa ovlaštenim osiguravajućim društvom, uzimajući u obzir kod koga osiguravajućeg društva su osigurani susedni objekti.

član 159/7

Osiguravajuča društva, koja se bave obaveznim osiguranjem objekata, imaju pravo da za materijalne troškove i troškove svog rada, zaračunavaju maximalno 15% od vrednosti polise, dok drugih 85 % polise moraju da izdvoje na izdvojeni račun iz koga se vrši nadoknada štete.

Kontrolu, da li osiguravajuča dručtva postupaju po predhodnom stavu ovog člana zakona, vrši Narodna banka Srbije i propisuje pravila, evidencije i daje upustva.

 

INŽENJERSKA KOMORA

alt

Pitamo: Predsednika Vlade R. Srbije, Ministra gra?evina i rukovostvo In�enjerske komore Srbije !

Pitanje za Ivicu Dačića i Velimira Ilića !

Zašto dozvoljavate, da rukovostva Inženjerske komore Srbije, vrši diskriminaciju inženjera. Rukovostvo Inženjerske komore Srbije, ne dozvoljava inženjerima da imaju svoje prestavnike u organima komore jer je uspostavilo takav izborni sistem, za organe komore, da u njima nema mesta za inženjere, i ako ih ima 15%. ( U sekciji izvođača radova ima: 6.780 diplomiranih građevinskih inženjera a 1.117 građevinskih inženjera. ). UGIS misli, da inženjeri komori služe samo da plaćaju članarinu i da je potrebno je da ćute?

Pitanje za rukovostvi In�enjerske komore Srbije !

Zašto u organima komore nema ni jednog inženjera, da li vam ne odgova da inženjeri budu u vašem društvu, ili se bojite da bi u organe komore ušli i prestavnici Udruženja građevinskih inženjera Srbije-UGIS koji mnogo pričaju i pišu, a to Vama ne odgovara ?

Udruženje građevinskih inženjera Srbije-UGIS, misli da rukovostvo Inženjerske komore, ne štiti dovoljno dobro interese svojih članova i to dokazujemo sledećim argumentima:

  • Vi ste odgovorni, što mladi inženjeri nemaju posla, sre?ni su ako nađu posao za 30.000 dinara, Vi gospodo ćutite, a trebali bi da glasno govorite i predlažete rešenja da se ovo stanje promeni.
  • Vi ste odgovorni, što Mašinski fakultet studenti zovu uzaludnim fakultetom, kad mlada i pametna glava završi Mašinski fakultet, ne može naći posao kao mašinski inženjer. Vi gospodo ćutite,a trebali bi da glasno govorite, da vićete, da ponudite rešenja kako da se ovo stanje promeni.
  • Vi ste odgovorni, što je malim privrednicima ( iz oblasti graževinarstva ) oduzeta šansa da uspeju u svom biznisu, Vi ste gospodo kreirali ovaj zakon o planiranju i izgradnji, koji oduzima šansu malim privrednicima da uspeju, koji je dao mogućnost da pekari, konobari, profesori medicinskog fakulteta da se bave građevinom više nego građevinski inženjeri, Vi se slažete sa ovim haosom koji proizvodi ovaj zakon..
  • Vi ste odgovorni, što su naše velike građevinske firme u podrečenom pložaju u odnosu na strane firme. Ko treba da digne glas, protiv ovakvog nerazumnog zakona, ako nećete Vi.

Zbog gore iznetog, UGIS predlaže!

Predlažemo da se iza člana 163, dodaju novi članovi.

Član 163/1

U skupšini i rukovostvu Inženjerske komore Srbije, moraju biti zastupljeni sve: struke, stepeni obrazovanja i regioni po proporcionalnom sistemu.

Kontrolu rada, Inženjerske komore Srbije, vrši nadležno ministraso, ukoliko komora radi suprotno ovom zakonu, nadležni ministar raspušta organe komore, uvodi prinudnu upravu u komori i raspisuje nove izbore za organe skupštine.

Predla�emo da se iza ?lana 164, dodaju novi ?lanovi.

član 164/1

Zadaci komore su:

  • da sprovede odredbe ovog zakon o licencama,
  • da formira službu za izdavanje licenci, i stručne komisije pred kojims se polaže ispit za dobijanje licenci,
  • vodi evidenciju licenci, i uspostavi jedinstvenu metodologiju za praćenje rada lica sa licencom,
  • izdaje priručnike-knjige, koji će se koristiti prilikom polaganja ispita za dobijanje licence. Ovi priručnici  knjige, moraju biti gotovi godinu dana, pre polaganja prvog ispita.
  • da formira komisiju koja je nadležna da oduzima licencu, sa tačnom specifikacijom kad se licenca može izgubiti, da to pretoči u priručnik, i da ga dostavi strukovnim udruženjima odnosno članovima komore, i
  • da organizuje prikupljanje iskustvenog znanja, i da to znanje pretoči u knjige.

Kako se stiče licenc

?lan 164/2

 

Pravo na licencu imaju diplomirani in�enjeri, in�enjeri za one poslove koje im dopu�ta ovaj zakon.

Pravila kako se sti?e licenca, i obaveze nosioca licence, strukovnih udru�enja, i in�enjerske komore su:

  • licenca mora da sadr�i, precizan spisak radova koje nosioc licence ima pravo da radi,
  • licenca se mo�e ostvariti, samo kroz strukovno udru�enje,
  • licenca ima va�nost 5 ( pet ) godina, svakih 5 godina vr�i se provera znanja nosioca licence. Proveru znanja organizje In�enjerska komora Srbije u saradnji sa strukovnim udru�enjima,
  • do�ivotnu licencu dobijaju, profesori, asistenti, predava?i na fakultetima i vi�im �kolama i ?lanovi koji imaju vi�e od 25 godina radnog iskustva.
  • mladi stru?njaci, sti?u pravo da podnesu zahtev za polaganje ispita za licencu, posle polo�enog stru?nog ispita, a to pravo ostvaruju preko svog strukovnog udru�enja. Njegovo udru�enje prati njegov rad i poma�e mu da pred komisijom, koju formira In�enjerska komora Srbije, odbrani rad na osnovu koga dobija licencu,
  • nosioc licence, i oni koji planiraju da dobiju licencu, obavezni su da svako radno anga�ovanje na projektovanju i izgradnji elektronskim putem prijave svom strukovnom udru�enju,
  • strukovno udru�enje, obavezno je da omogu?i da sve pohvale i primedbe investitora, na rad nosioca licence sortiraju i priklju?e uz ime nosioca licence,
  • In�enjerska komora, mo�e oduzeti licencu u slu?aju kad je nosioc licence napravio nedopustiv propust u svojim radu
  • In�enjerska komora obavezna je da propi�e precizna pravila za koja se mo�e izgubiti licenca.

Na re�enje, o oduzimanju licence, lice ima pravo da podnese �albu ministarstvu gra?evine, a on je obavezno da formira nezavisnu stru?nu komisiju, koja ?e ispitati slu?aj i doneti kona?no re�enje.

Lice koje je izgubilo licencu, ima pravo da pola�e poseban ispit, pred posebnom komisijom, u komisiji ne mogu biti lica koja su oduzela licencu, posle isteka od 5 godina od oduzimanja licence.

?lan 164/3

?lanovi in�enjerske komore ( nosioci licenci ) obavezni su, da u elektronskom obliku, blagovremeno ( u roku od 5 dana od nastanka promene ) obaveste komoru: gde su stalno zaposleni, na kom objektu su odgovorni izvo?a?i radova, odgovorni projektanti, nadzorni organi, ?lanovi komisije za tehni?ki pregled i gde rade specijalisti?ki pregled objekta.

Oni ?lanovi komore, koji ne po�tuju ovaj ?lan zakona, stav jedan, i balgovremeno ne prijavljuju gde i �ta rade, disciplinska komisija, obavezna je da ih kazni nov?anom kaznom u iznosu od 5 ?lanarina i opomenom.

In�enjerska komora Srbije, obavezna je, da na web sajtu komore, stavi podatke iz stava jedan ovog ?lana zakona.

Podatci na web sajtu, moraju biti a�urirani u roku od 5 dana.

INSPEKCISKI NADZOR

alt

Poruka: Predsedniku Vlade R. Srbije i ministru gra?evina !

Po�tovana gospodo,

ukoliko �elite da u gra?evinarstvu zaustavite: pranje para, naknadno zatvaranje objekata,� ru�enje objekata posle zavr�ene izgradnje i utaju poreza PDV, potrebno je da prihvatite ovaj na� predlog zakona o inspekciskom nadzoru.

 

Predla�emo da se iza ?lana 175, dodaju novi ?lanovi.

?lan 175/1

Gra?evinski inspektor obavezan je da prekontroli�e:

  • da proveri prijave investitor, ko izvodi radove na : izgradnji, rekonstrukciji, adaptaciji i odr�avanju objekta i da li su svi podatci upisani,
  • da proveri prijave izvo?a?a radova, ko izvodi radove na : izgradnji, rekonstrukciji, adaptaciji i odr�avanju objekta i da li su svi podatci upisani,
  • da prilikom kontrole na gradili�tu obavezno uzme slede?e podatke:� koje preduze?e odnosno preduzetnik stvarno izvodi radov, ako radove izvodi koperant uzeti njegove podatke, u zapisnik uneti ta?an naziv, adresu i PIB,
  • da prilikom kontrole na gradili�tu, obavezno uzme podatke, ko je odgovorni izvo?a? radova, ukoliko radove izvodi koperant, uzima podatke ko je odgovorni izvo?a? radova za koperantske radove, ko je projektant, ko je nadzorni organ,
  • gra?evinski inspektor obavezan je da iza?e na lice mesta, po prijavi zainteresovane strane, da sa?ini zapisnik o ?injeni?nom stanju ( Inspektor u zapisnik obavezno unosi: ime investitora, ime izvo?a?a radova, ime odgovornog projektanta, ime odgovornog izvo?a?a radova, ime nadzornog organa i imena radnika koji su zate?eni na gradili�tu, i da te informacije prosledi nadle�nim organima. ). Ukoliko inspektor ne iza?e na lice mesta-gradili�te, po prijavi zainteresovane strane, u roku� od 24 ?asa,� predpostavljeni gra?evinskom inspektoru ( njegov �ef ) mora inspektora opomenuti opomenom pred dobijanje otkaza, a ukoliko napravi dva propusta, predpostavljeni je obavezan da mu uru?i otkaz,
  • gra?evinski inspektor, kontroli�e i primenu zakona o za�titi na radu iz oblasti gra?evinarstva. Ministarstvo gra?evine, uz pomo? In�enjerske komore Srbije, organizuje stru?ne seminare iz oblasti za�tite na radu, za� gra?evinskie inspektore. ( Ako odgovorni izvo?a?i radova,� poznaju zakon o za�titi na radu i primenjuju ga, onda ga poznaju i gra?evinski inspektori ),
  • da o svojim nalazima informi�e: svog predpostavljenog, a e-mejlom obave�tava In�enjersku komoru Srbije ( ko je odgovorni: izvo?a? radova, projektant i nadzor ), nadle�ne dr�avne inspekcije ( poresku pliciju, inspekciju rada, inspekciju za�tite od po�ara itd, )

Ukoliko inspektor utvrdi, kr�enje ovog zakona od strane investitora, izvo?a?a radova ili drugog subjekta, obavezan je da podnese prekr�ajnu prijavu, kod nadle�nog suda protiv u?inioca.

Gra?evinski inspektor ima pravo, da svako lice lektimi�e koje se na?e na gradili�tu, u trenutku njegove inspekcije.

?lan 175/2

Gra?evinska inspekcija, obavezana je da evidenciju o izvo?enju radova, stavi na sajt sa svim podatcima o investitoru, izvo?a?u radova, projektantu i nadzornom organu ( Uvo?enjem ovakvog� re�enja, ukinula bi se potrebu da gra?evinska preduze?a prijavljuju gradili�te inspekciji rada i inspekciji za�tite na radu. ).

?lan 175/3

Investitor-vlasnik objekta, bit ?e ka�njen sa, minimum 50.000 dinara pa do 30% od predra?unske vrednosti radova ( koji se izvode ), ako poveri izvo?enje radova preduze?u-preduzetni?koj radnji, koja nije registrovana za obavljanje predmetnih radova i ako ne prijavi gra?evinskoj inspekciji ko izvodi radove.

Ukoliko preduze?e odnosno preduzetni?ka radnja, ne prijavi gra?evinskoj inspekciji, kod kog investitora izvodi radove,� kaznit ?e se sa minimum 50.000 dinara, pa do 30% od predra?unske vrednosti radova koje izvodi.

Pojedina?na lica ili organizovane grupe maistora-radnika, koji izvodi radove, a nema registrovano preduze?e-radnju za �obavljanje tih poslova, kaznit ?e se sa minimum 50.000 dinara, pa do 30% od predra?unske vrednosti radova koji se izvode.

?lan 175/4

Ako gra?evinski inspektor, u vr�enju svog posla, zloupotrebi svoj slu�beni polo�aj, neopravdano optu�i preduze?e-preduzetni?kuradnju, prikrije ?injeni?no stanje i sli?no, a to potvrdi sudija za prekr�aje svojom presudom, predpostavljeni je obavezan da mu da odkaz, i da mu zabrani rad u dr�avnim organima R.Srbije u trajanju od 5 godina.

?lan 175/5

Investitor, odnosno vlasnik objekta, obavezan je da prijavi, gra?evinskoj inspekciji, ko mu izvodi radove na: izgradnji, rekonstrukciji, adaptaciji i odr�avanju, pismenim putem ili elektronskom po�tom. ( U prijavi obavezno uneti slede?e podatke: ime firme, adresa, PIB i ime oddgovorne osobe za radove i kontakt telefon ),

?lan 175/6

Ministar gra?evina propisuje obrazce, organizaciju dokumrntacije, i obave�atavanja.

 

NELEGALNA NASELJA I OBJEKTI

alt

Pitamo: Ministra gra?evina, gospodnia Velimira Ili?a !

Gospodine ministre, da li ?e va� zakon o planiranju i izgradnji, koji planirate da donesete, re�iti slede?e probleme:

  • da se Va� zakon, uklone elektri?ne bandere u Batinskoj ulici u Be?eju, koje su postavljene u osu puta, i ko ?e to platiti,
  • da li ?e Va� zakon, primorati lokalnu samoupravu i gra?ane nelegalnih naselja, da se izgrade ulice u koje mo�e u?i vatrogasno i bolni?ko vozilo,
  • da li ?e te Vi gospodine ministre, preuzeti odgovornost, za nesre?e koje se mogu desi u ulicama koje imaju fizi?ke prepreke ( kao na slici ), gde ne mo�e u?i vatrogasno i bolni?o vozilo, da pomogne unesre?nima,
  • da li ?e Va� zakon zaustaviti dalju gradnju. 

 

Vidi projekat !

altDivlji zakon, divlja gradnja

Ovo je dokaz o neznanju, nesposobnosti i neodgovornosti: zakonopisca, ministarstva gra?evina, In�enjerske komore Srbije, predlaga?a zakona, narodnih poslanika R. Srbije i vlasti lokalne samouprave……………

Projekat mo�ete pro?itati na sajtu Privrednici Srbije : http://www.privrednicisrbije.rs/pitamo-predsednika/69-pitamo-predsednika.html

Udru�enje gra?evinskih in�enjera Srbije-UGIS, misli da va� zakon ne?e re�iti navedene probleme i zato predla�emo:

Predla�emo da se iza ?lana 185, dodaju novi ?lanovi.

?lan 185/1

Op�tina, grad, odnosno grad Beograd, obavezni su, da u roku od �est meseci, od dana stupanja na snoagu ovog zakona, urade Plan detaljne regulacije, za sva nelegalno izgra?ena naselja ili delove naslja, stavi ga na javnu raspravu i predlo�i nadle�nim organima na usvajanje.

Ukoliko prestavnici lokalne samouprave, grad, odnosno grada Beograda, ne izvr�e svoju obavezu iz predhodna� stava ovog ?lana zakona, Predsednik Skup�tine lokalne samouprave, grada, odnosno garada Beograda, ili Ministar za lokalnu samoupravu, obavezan je da raspi�e izbore za odbornike lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, i za predsednika op�tine odnosno gradona?elnika.

Funkcioneri lokalne samouprave, grada, odnosno grada Beograda, zbog ?ijeg nerad su raspisani izbori, po ovom ?lanu zakona, stav dva, ne mogu biti na odborni?kim listam, u naredne ?etiri godine.

Nelegalno objekt

?lan 185/2

Vlasnici nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskih objekata, i vlasnici neizgra?enog gra?evinskog zemlji�ta, koje se nalazi u nelegalno izgra?enim naseljima, ili delovinma naselja, obavezni su da ustupe zemlji�te bez nadoknade, za potrebe saobra?ajnice i druge infrastrukture, prema planu detaljne regulacije.

?lan 185/3

Vlasnik nelegalno izgra?enog, rekonstruisanog gra?evinskog objekta, obavezan je da u roku od 60 dana, od dana prijema obave�tenja da njegov objekat mo�e biti legalizovan, uz zahtev za izdavanj upotrebne dozvole prila�i: dokaz o pravu svojine na zemlji�tu, dokaz o ure?ivanju me?usobnih odnosa sa organom koja ure?uje gra?evinsko zemlji�te, arhitektonske skice objekta, propisane fotografije, i zaposnik komisije koji potvr?uje da objekat mo�e biti legalizovan.

U ovom slu?aju, iz stava jedan ovog ?lana, komisija za legalizaciju objekta, ima zadatak da:

  • proveri da li je objekat izgra?en na predmetnoj parceli,
  • proveri da li ima arhitektonsku skicu izvedenog stanja,
  • vizuelno pregleda, da li objekat ima tehni?kih nedostataka, koji mogu uticati na stati?ku stabilnost objekta,
  • uradi propisani broj fotografija, i
  • ?da izmeri otpor uzemljenja

U slu?aju, kad je objekat zapo?et a nije zavr�en, ( zavisi od stepena zavr�enosti �to procenjuje gra?evinski inspektor ) vlasnik zapo?etog a nezavr�enog gra?evinskog objekta, obavezan je da u roku od 60 dana od dana prijema obave�tenja da se gradnja njegovog objekta mo�e nastaviti, uz zahtev za izdavanj odobrenja za gradnju prila�e: glavni projekati, dokaz o pravu svojine na zemlji�tu, dokaz o ure?ivanju me?usobnih odnosa sa organom koja ure?uje gra?evinsko zemlji�te.

Kad op�tinska, odnosno gradska uprava, utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat ?ija je izgradnja zavr�ena bez gra?evinske dozvole, ispunjava propisane uslove za gra?enje i kori�?enje, izdaje upotrebnu dozvolu.

Kad op�tinska, odnosno gradska uprava, utvrdi da objekat koji je zapo?et a nije zavr�en, odnosno objekat ?ija je izgradnja zapo?eta bez gra?evinske dozvole odnosno odobrenja za gradnju, ispunjava propisane uslove za gra?enje izdaje odobrenje za izgradnju.

?lan 185/4

 

Vlasnik nelegalno izgra?enog, rekonstruisanog, zapo?etog a nezavr�enog gra?evinskog objekta, i vlasnik neizgra?enog gra?evinskog zemlji�ta, obavezni su da u roko od 6 meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona, da uklone svoje objekte, delove objekata, ograde, gra?evinske prepreke, i sli?no, sa javnog gra?evinskog zemlji�ta.

Ukoliko vlasnik, nelegalno izgra?enog, rekonstruisanog, zapo?etog a nezavr�enog gra?evinskog objekta, i vlasnik neizgra?enog gra?evinskog zemlji�ta, ne izvr�i obavezu iz stava jedan ovog ?lana zakona, nadle�ni op�tinski, odnosno gradski organ, je obavezan da u roku od naredna 3 meseca, o tro�ku vlasnika objekata, anga�uje preduze?e ili preduzetni?ku radnju, koja ?e uraditi objekte, delove objekata i gra?evinske prepreke, uz obavezu da o svojoj nameri obavesti, vlasnika objekta odnosno neizgra?enog gra?evinskog zemlji�ta.

Ukoliko nadle�ni, op�tinski, odnosno gradski organ, ne izvr�i obavezu iz stava dva ovog ?lana, predsednik op�tine, odnosno gradona?elnik, je obavezan da suspenduje odgovorno lice.

?lan 185/5

Vlasnici nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskog objekata, koji se moraju ukloniti, delimi?no ili u celosti, imaju pravo na finansisku nadoknadu.

Finansiranje obe�te?enja vlasnika nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskog objekata, vr�i se iz fonda koji se formira na nivou op�tine, grada, odnosno grada Beograda.

Srestva za ” Fond za finansiranje obe�te?enja vlasnika nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih i zapo?etih a ne zavr�enih gra?evinskih objekata ” ubiraju se iz naknade za ure?enje gra?evinskog zemlji�ta,� koju su obavezni da plate vlasnici, nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih i zapo?etih a nezavr�enih objekata.

Visina srestava, koja se moraju izdvojiti za potrebe fonda , iz predhodnog stava ovog ?lana zakona, iznosi 10 % od obra?unatog iznosa, koji pla?aju vlasnici nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskih objekata, mo�e se koristiti samo za finansiranje obe�te?enja vlasnika ?iji se objekti ili delovi objekta moraju ukloniti.

?lan 185/6

 Vlasniknelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskog objekata, koji se mogu legalizovati, obavezni su da plate naknadu za kori�?enje gra?evinskog zemlji�ta.

Visinu nadoknade, iz stava jedan ovog ?lana, izra?unava nadle�ni organ op�tine, grada, odnosno grada Beograda, i ona mo�e iznositi maksimalno 5% od prose?ne tr�i�ne cene m2, za naselje odnosno zonu u kojoj se nalazi objekat.

?lan 185/7

Nadoknada za kori�?enje gra?evinskog zemlji�ta, izra?unava se za svako naselje, deo naselja, posebno i raspore?uje se po slede?em principu:

  • naknadu za kori�?enje gra?evinskog zemlji�ta, i za kori�tenje komunalnih dobara, koja su izgra?ena, ili ih treba izgraditi, a nalaze se van naselja u kome se nalaz objekat, i za ovu namenu odvaja se 30% od obra?unatog ukupnog iznosa;
  • naknada za finansiranje naknade vlasnicima, nelegalno izgra?enim gra?evinskih objekata, koji se nalaze u nelegalnim naseljima, �delovima naselja, a moraju se ru�iti, za to se odvaja 10 % od obra?unatog iznosa, i
  • nadoknadu za finansiranje komunalnih objekata, u naselju, ili delu naselja, gde se objekat nalazi, za te potrebe odvaja se 60 % od obra?unatog iznosa.

?lan 185/8

Naknada iz ta?ke 3, predhodnog ?lana, vlasnici nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskog objekata, pla?aju naknadu kada se po?nu graditi komunalni objekti, u njihovom naselju.

Vlasnicima nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskog objekata, koji su sopstvenim srestvima izgradili komunalne objekte, umanjuje se obaveza za naknadu za kori�?enje gra?evinskog zemlji�ta, za iznos njihovog u?e�?a u izgradnji komunalnih objekata.

?lan 185/9

Vlasnicima nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih i zapo?etih, nezavr�enih gra?evinskog objekata, u seoskom podru?ju, nisu obavezni da pla?aju naknadu za kori�?enje gra?evinskog zemlji�ta.

?lan 185/10

Svi objekti, koji su naknadno legalizovani, po ovom zakonu, prilikom uknji�avanja u zemlji�ne knjige-katastar, nose oznaku naknadni legalizovan objekat.

?lan 185/11

Zabranjen je svaki promet, nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskog objekata, koji nisu pravosna�no legalizovani, i neizga?enog zemlji?ta, ?ija je povr�ina manja od 1000 m2.

Ukoliko pravno ili fizi?ko lice, koje se bavi prometom nekretnine, bude posredovalo u prometu nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskog objekata, bit ?e ka�njeno zabranom obavljanja delatnosti u prometu nekretnina, u trajanju od dve godine, i obavezno je da nadoknadi celokupnu �tetu koja je nastala.

Finansiranje odr�avanja, rekonstrukcije i izgradnje lokalnih,

regionalnih, magistralnih i auto puteva

alt

Pitamo: Predsednika Vlade R. Srbije, Ministra gra?evine !

Po�tovana gospodo, ko treba da finansira izgradnju i odr�avanje ulica, puteva i auto puteva ?

Udru�enje gra?evinskih in�enjera Srbije-UGIS, misli da finansiranje izgradnje i odr�avana ulica, puteva i autoputeva treba da finansiraju korisnici tih puteva, a to zna?i da srestva za finansiranje izgradnje i odr�avanje, puteva, autoputeva i ulica treba ubirati iz cene goriva, i zato predla�emo slede?e:

Komentar

Za kvalitetno odr�avanje i izgradnju puteva neophodno je obezbedit stabilan i logi?an izvor finansiranja. Ako koristimo logiku, lako je zaklju?iti da odr�avanje, rekonstrukciju i izgradnje puteva moraju finansirati korisnici puteva a to su vlasnici automobila a to zna?i da je potrebno zakonom regulisati da se finasiranje odr�avanja, rekonstrukcije i izgradnje puteva vr�i iz cene goriva.

Ovde se ne predla�e, da gorivo poskupi, nego da Vlada RS koristi logiku i da penzije i plata dr�avnih slu�benika finansira iz nove proizvodnje, a� ne iz cene goriva. Mi predla�emo, da vlada formira fond ” Fond za finansiranje izgradnju, rekonstrukciju i odr�avanje, ulica puteva i autopteva?, a koji bi se finansirao iz cene goriva, odnosno zakonom bi se propisalo da fondu pripadne 10% od maloprodajne cene goriva, i da propi�e stroga pravila fonda.

Ovakvo re�enje ?e naterati prestavnike vlasti da punjenje bud�eta RS tra�e kroz pokretanje proizvodnje a ne preko velikih akciza na gorivo.

Predla�emo da se iza ?lana 185, dodaju novi ?lanovi.

?lan 159/1

Za finansiranje, izgradnje, rekonstrukcije i odr�avanja, ulica, puteva i auto puteva, osnivaja se fond pod imenom ?? Fond za finansiranje, izgradnju, rekonstrukciju i odr�avanje, ulica, puteva i auto puteva?? a koji ?e srestva, za svoj rad, ubirati iz cene goriva.

Za finansiranje, izgradnje, rekonstrukcije i odr�avanja, ulica, puteva i auto puteva, izdvaja se 10% ( deset posto ) od maloprodajne cene goriva.

Prometnici gogiva srestva upla?uju na teku?i ra?un fonda, u terminu kad upla?uju porez.

 

?lan 185/2

Fondom ?? Fond za finansiranje, izgradnju, rekonstrukciju i odr�avanje, ulica, puteva i auto puteva?? upravlja upravni odbor koji broji 9 ( devet ) ?lanova, koga bira Narodna skup�tina RS, �tajnim gleasnjem, izme?u vi�e kandidata,� na osnovu programa rada kojeg prila�u kandidati za ?lanove upravnog odbora.

Sastav upravnog odbora mora da odra�ava proporcionalni sastav Narodne skup�tine RS u smislu partiske i regionalne pripadnosti.

Fondom ?? Fond za finansiranje, izgradnju, rekonstrukciju i odr�avanje, ulica, puteva i auto puteva?? na lokalnom nivou,

upravlja upravni odbor koji broji 5 ( pet ) ?lanova,� koga biraju odbornici skup�tine lokalne samouprave, odnosno grada Beograda, tajnim gleasnjem izme?u vi�e kandidata� na osnovu programa rada kojeg prila�u kandidati.

Sastav upravnog odbora, mora da odra�ava proporcionalni sastav lokalne skup�tine, odnosno grada Beograda, u smislu partiske i regionalne pripadnosti.

Da ?e fond, raditi po zakonu i usvojenom programu, ?lanovi upravnog odbora fonda garantuju li?nom imovinom.

?lan 185/3

Upravni odbori, koje bira Narodna skup�tina RS, skup�tine lokalne samouprave i grada Beograda, biraju direktora fonda, na osnovu javnog konkursa i programa rada, koga sam kandidat pi�e.

Da ?e fond raditi, po zakonu i usvojenom programu, direktor fonda garantuju li?nom imovinom.

Raspodela srestava izme?u fondova

?lan 185/4

Raspodela srestava, izme?u fonda na republi?kom nivou i fondova na nivou lokalne samouprave, grada i grada Beograda, vr�i se po klju?u, odnosa povr�ina puteva i ulica, u ukupnoj povr�ini puteva u RS, iskazano u procentima.

Fond, koji deluje na republi?kom nivou, obavezan je da u roku od 10 dana, kad srestva pristignu na njegov ra?un, da prenese pripadaju?a srestva, lokalnim fondovima i fondu grada Beograda.

U slu?aju, ako na lokalnom nivou, ili gradu Beogradu, nije izabrano rukovostvo fonda, u skladu sa ovom zakonom, zabranjeno je prebacivati srestva, sve dok se rukovostvo ne izabere u skladu sa ovim zakonom, a pripadaju?a srestva se ?uvaju na izdvojenom ra?unu.

Delatnost fonda

?lan 185/5

Vlasnici nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskog objekata, koji se moraju ukloniti, delimi?no ili u celosti, imaju pravo na finansisku nadoknadu.

Finansiranje obe�te?enja vlasnika nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskog objekata, vr�i se iz fonda koji se formira na nivou op�tine, grada, odnosno grada Beograda.

Srestva za ” Fond za finansiranje obe�te?enja vlasnika nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih i zapo?etih a ne zavr�enih gra?evinskih objekata ” ubiraju se iz naknade za ure?enje gra?evinskog zemlji�ta,� koju su obavezni da plate vlasnici, nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih i zapo?etih a nezavr�enih objekata.

Visina srestava, koja se moraju izdvojiti za potrebe fonda , iz predhodnog stava ovog ?lana zakona, iznosi 10 % od obra?unatog iznosa, koji pla?aju vlasnici nelegalno izgra?enih, rekonstruisanih, zapo?etih a nezavr�enih gra?evinskih objekata, mo�e se koristiti samo za finansiranje obe�te?enja vlasnika ?iji se objekti ili delovi objekta moraju ukloniti.

?lan 185/6

Fondovi na, republi?kom, op�tinskom, gradskom nivou, mogu za potrebe svog poslovanja ( za rad i materijalne tro�kove ), da potro�e maksimalno 2% od realizovanih prihoda fonad.

ARHITEKTA GRADA

alt

Da bi na�i gradovi i naseljena mesta bili humaniji i lep�i za �ivot, potrebno je zakonom o izgradnji uvesti instituciju ?Arhitekta grada?.

Predla�emo da se uvedu novi ?lanovi zakona.

?lan A/1

Arhitekta grada, je stru?no lice, koje je zadu�eno za unapre?enje kvaliteta �ivota gra?ana, u gradovima i naseljenim mestima.

Arhitektu grada, biraju odbornici na mandat od 5 godina, tajnim glasanjem, sa mogu?no�?u ponovnog izbora, na osnovu programa rada koga pi�e sam kandidat.

Lokalna samouprava, obavezna je da omogu?i svim kandidatima, koji konkuri�u za funkciju Arhitekta grada, da sebe i svo program prestavi odbornicima i javnosti, u srestvima informisanja.

Na funkciju ?Arhitekta grada?, mo�e biti izabrano lice, koje je zavr�ilo Arhitektonski fakultet, ima 5 godina radnog iskustva u struci, ima va�e?u licencu In�enjerske komore Srbije, i stanovnik je op�zine, grada, gde konkuri�e na funkciju.

Li?ni dohodak funkcionera ?Arhitekta grada?, mo�e biti minimum 90% od li?nog dohodka, koji ima Predsednik op�tine.

?lan A/2

Zadatci arhitekte grada su:

  • da predlo�i detaljan projekat kako treba ureditei grad i naseljena mesta na usvajanje.
  • da odre?uje izgled fasada u gradu i naseljenim mestima,
  • da odre?uje izgled i mesto postavljanja privremenih objekata, kao �to su: kiosci, letnje ba�te, reklame i sli?no,
  • da rukovodi fondom, koji proizilazi iz ovog zakona ?lan 159/1, a koji je namenjen za obnovu fasa.
  • da predla�e predsedniku op�tine, kako re�iti odre?eni problem u delu planske regulative,

Argumenti, koji pokazuju, za�to Predsednik vlade i ministar gra?evine, treba da prihvate, ovaj na� predlog !

Argument broj 1.

Postoje?i zakon, predlaga? zakona, i narodni poslanici, koji su doneli ovaj zakon, odgovorani su za nesre?u, koja se desila u Be?eju, kad je radnik, koji je radio fasadu, pao zajedno sa skelom i pogino, a drugi radnik je ostao trajni invalid. Za ovu nesre?u, nije niko odgovarao.

Kako i za�to se ovo desilo ?

Na posao izrade fasade, na porodi?noj ku?i visine 6 m, konkurisala je firma koja ima znanje i nije dobila posao, jer je bilia skupljia od grupe radnika koji rade na crno, investitor-vlasnik objekta anga�ovao je radnike na crno, jer su bili jeftiniji, radnici nisu znali da naprave skelu, pa je skela pala zajedno sa radnicima, i tom prilikom do�lo je do pogibije jednog radnika, a drugi radnik toliko je povre?en, da je ostao trajni invalid.

Ukoliko prihvatite na�e predloge, u budu?nosti ne?e dolaziti do ovakvih nesre?a, jer mi predla�emo obavezu investitora da gra?evinskoj inspekciji prijave sve radove koji se izvode na njegovom objektu, i spre?avamo mogu?nost da investitor dodeli posao radnicima koji nisu za to stru?ni.

Argument broj 2.

Postoje?i zakon, predlaga? zakona, i narodni poslanici, koji su doneli ovaj zakon, odgovorani su za nesre?u koja se desila u N. Sadu, kad je poginulo 8 tinejd�era.

Kako i za�to se ovo desilo ?

Postoje?i zakon o planiranju i izgradnji omogu?io je, da investitor anga�uje radnike na crno bez dovoljnog znanja i iskustva, i da sam krene u adaptaciju poslovni prostor sa visokim rizikom od po�ara. Radnici koji su radili adapraciju, i sam investitor, nisu znali da postoje protivpo�arni premazi kojim se mo�e za�titi drvo od po�ara.

Ukoliko prihvatite na�e predloge, u budu?nosti do ovoga ne?e dolaziti.

Argument broj 3.

Postoje?i zakon, predlaga? zakona, i narodni poslanici, koji su doneli ovaj zakon, odgovorani su za nesre?u koja se desila u Beogradu, kada se uru�ila radna jama u Dubljanskoj ulici, i tom prilikom ugrozila susedne objekte.

Postoje?i zakon dozvoljava, da neka firma koja ima 2 rovokopa?a i 4 kamiona, mo�e da izvodi ovako slo�ene radove, i �da nema odgovornog izvo?a?a radova sa licencom, iako je to izuzetno opasan posao.

Ukoliko prihvatite na�e predloge, do ovakvih nesre?a ne?e dolaziti, jer mi predvi?amo da koperanti moraju imati odgovornog izvo?a?a radova sa licencom, preduze?e mora imati certifikat koji dokazuje da je sposobno da radi ovako slo�ene poslove, i nadzornog organa anga�uje dr�avni organ o tro�ku investitora, a �to obezbe?uje bolju kontrolu i ve?u odgovornost u radu.

Argument broj 4.

Postoje?i zakon, predlaga? zakona, i narodni poslanici, koji su doneli ovaj zakon, odgovorani �to je sa krova Simpove robne ku?e u Beogradu pao deo fasade, i tom prilikom o�tetila automobil.

Ukoliko prihvatite na�e predloge, do ovakvih nesre?a ne?a dolaziti, jer mi predla�emo obavezu vlasnika objekta da vr�i teku?e, investiciono odr�avanje objekta, a ukoliko to ne uradi, obavezna je da to uradi lokalna samouprava,grad, odnosno grad Beograd, o tro�ku investitora.

Argument broj 5.

Postoje? zakon, predlaga? zakona, i narodni poslanici, koji su doneli ovaj zakon, odgovoran je, ��to su se gra?ani jedne stambene zgrade u Kuli posva?ali do incidenta da se potuku, gde je mogao neko i da nastrada.

U pomenutoj stambenoj zgradi, do�lo je do propadanja krova i ugro�avanja stanara na vi�im spratovima, stanari sa ni�ih spratova nisu hteli da u?estvuju u finansiranju krova, jer ki�a njih ne ugro�ava, a ugro�eni stanari kad su se �alili nadle�noj gra?evinskoj inspekciji, ona ih je uputila da ovaj problem re�e sami, putem suda.

Ukoliko prihvatite na�e predloge, do ovoga ne?e dolaziti, jer mi predla�emo obavezu vlasnika objekta da vr�i investiciono i teku?e odr�avanje objekta, a ukoliko to ne rade, obavezna je da to uradi lokalna samouprava, grad, odnosno grad Beograd, o tro�ku investitora.

Argument broj 6.

Postoje?i zakon, predlaga? zakona, i narodni poslanici, koji su doneli ovaj zakon, odgovoran je, �to nije imao ko da nadoknadi �tetu vlasnicima stanova u Pan?evu, kad je izbio po�ar u jednom stanu, pro�irio se, i o�tetio je celu lamelu.

Ukoliko prihvatite na� predlog zakona, stanarima ?e se nadoknadit �tete, jer na� predlog zakona predvi?a da se uvede obavezno osiguranje objekata, sli?no kao �to ima obavezno osiguranje automobila.

Pitamo Predsednika vlade R. Srbije !

Kako je mogu?e, da je zakonom propisano obavezno osiguranje automobila, a nije stanova, i ako je stan mnogo skuplji od automobila?

Argument broj 7.

Postoje?i zakon, predlaga? zakona, i narodni poslanici, koji su doneli ovaj zakon, odgovoran je, �to je omogu?io investitorima da anga�uju grupe radnika da urade odre?eni posao na crno, uzmu posao registrovanim preduze?ima, preduzetni?kim radnjama, i da utaje PDV porez, u iznosu od oko 300 miliona evra , na godi�njem nivou.

Ukoliko prihvatite na� predlog zakona, investitori ne?e mo?i vr�iti utaju PDV poreza, registrovana gra?evinska preduze?a ?e imati vi�e posla, bit ?e vi�e zaposlenih radnika u gra?evinskoj operativi, jer na� predlog zakona predvi?a da se: svi radovi prijavljuju gra?evinskoj inspekciji, da gra?evinska preduze?a, preduzetni?ke radnje imaju certifikat, koji garantuje kvalitetan rad i prijavljivanje radnika, obavezuje izvo?a?e radova da komisiji za� tehni?ki pregleda objekata daju pisanu izjavau, da su platili PDV porez za sve faze rada, a to zna?i i vi�e para u republi?ki bud�et.

 

Predsednik UGIS-a

Ing Vujanovi? �ivojin

Kont. tel: 069-155-41-22

 

 

 

 

Naslovna
Naslovna
Naslovna
Scroll to Top