Predlog izmene zakona o planiranju i izgradnji!

U poslednjih 25 godina, svaki ministar građevine je donosio svoj zakon o planiranju i izgradnji i on je po pravilu bio gori od predhodnig. Da bi se zaustavio haos u građevinarstvu, Udruženje građevinskih inženjera Srbije-UGIS je napisalo svoj predlog zakona o planiranju i izgradnji i dostavilo ga bivšim ministrima.

Bivši ministar Oliver Dulić, nije razumeo naše predloge, nije ni mogao jer je lekar, a doneo je zakon koji je napravio sledeću šteteu:

• Zakonom je omogućio investitorima, da utaje PDV porez u iznosu od 300 miliona evra na godišnjem nivou, odnosno 1,2 milijarde eura za vreme njegove vlasti. Vidi projekat: Utaja PDV poreza koju omogućava zakon o planiranju i izgradnji a koji se nalazi na sajtuPrivrednici Srbije: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/171-utaja-pdv-poreza-koju-omoguava-zakon-o-planiranju-i-izgradnji.html
• Zakon je pojeo 20.000 radnih mesta u građevinaretvu,
• Zakon je napravio takav haos da nas, pojedini funkcioneri Evropske unije smatraju divljacima, odnosno doveo je do takve situacije, da je u Srbiji moguće graditi objekte samo na divlje.

Udruženje građevinski inženjera Srbije-UGIS, veruje da ni sadašnja vlast, sadašnji ministar građevine, neće razumeti ovaj naš predlog zakona, i neće ga usvojiti, a mi ga objavljujemo sa namerom da javnosti, malim, srednjim i velikim privrednicima, pokažemo da je naš predlog zakona ,, Zakon o planiranju i izgradnji bolji od postojećeg zakona koji su napisali vladini službenici i za to primili platu.

Zašto je naš predlog zakona bolji od postojećeg zakona ?

• Naš predlog zakona sprečava utaju poreza PDV, a vladin zakon omogućava utaju poreza PDV. ( Vidi predlog zakona, deo Tehnički pregled objekta i Inspekciski nadzor. )
• Naš predlog zakona podsti?e zdrav razvoj: malih, srednjih i velikih građevinskih preduzeća, a vladin zakon postiče rad na crno i onemogućava zdrav razvoj građevinskih preduze?a. ( Vidi predlog zakona, deo Izvođač radova, Inspekciski nadzor i  Građevinska komora. )
• Naš predlog zakona otvara nove poslove za građevinska preduzeća i novo zapošljavanje, a vladin zakon smanjuje investicije i zatvara i postojeća radnja mesta. ( Vidi deo predloga zakona Održavanje objekata. )
• Naš predlog zakona sprečava pojavu korupcije, a vladin zakon podstiče razvoj korumpcije i kriminala. ( Vidi predloga zakona Inženjerska komora, ,,Odgovorni izvođač radova ,Izvođač radova, Inspekciski nadzor itd).
• Naš predlog zakona rešava problem divlje gradnje, a vladin zakon postiče divlju gradnju i pretvara građane Srbije u divljake. Kako će vlast R. Srbije objasniti prestavnicima Evropskoj uniji, da je moguće postaviti električne bandere po sredini ulice, kao što je slu?aj u Batinskoj ulici u Bečeju, a da za to niko nije kriv i niko ne odgovara . ( Vidi predlog zakona, deo Nelegalna gradnja i projekat ?Divlji zakon, divlja gradnja koji se nalazi na sajtu Privrednici Srbije: http://www.privrednicisrbije.rs/pitamo-predsednika/69-pitamo-predsednika.html )

Napomena !

Zbod dužine teksta, predlog zakona morao se podeliti na dva dela.

Prvi deo, obrađuje sledeće teme:

• Naknada za ureženje građevinskog zemljišta
• DOZVOLE I SAGLASNOSTI
• ODGOVORNI PROJEKT
• IZVOĐAČ RADOVA
• GRAĐEVINSKA KOMORA
• ODGOVORNI IZVO?A? RADOVA
• STRUČNI NADZOR

Napomena :

• Plavim slovima, napisani su komentari.
• Crvenim slovima, napisani su predlozi zakona.
• Ljubičastim slovima, napisane su web adrese.

Na ovoj web adresi, nalazi se aktuelni zakon o planiranju i izgradnji. http://www.rapp.gov.rs/media/zakoni/Zakon%20o%20planiranju%20i%20izgradnji24-11.pdf

NAŠ PREDLOG :

Naknada za ure?enje gra?evinskog zemlji�ta

Predlažemo da se iza člana 92, doda novi član.

član 92/1

Pod uređenjem građevinskog zemljišta, podrazumeva se da se do katastarske parcele, na kojoj se gradi objekat, dovede put, vodovod, kanalizacija elektroenergedska, telefonska i kablovska instalacija.

Ukoliko opština, grad odnosno grad Beograd, ne završe uređenje građevinskog zemljišta, iz predhodnog stava, a investitor završi objekat i nemože objekat da stavi u funkciju, zato što nije završeno uređenje građevinsko zemljišt, u tom slu?aju investitor ima pravo da od opštine, grada, odnosno grada Beograda traži nadoknadu štete.

DOZVOLE I SAGLASNOSTI

Predlađžemo da se iza člana 133, doda novi član.

član 133/1

Dozvole-saglasnosti, koje izdaju državni organi, lokalna samouprava i javna preduzeća, obavezna su da u roku od 30 dana odgovore na postavljeni zahtev investitora za izdavanje saglasnosti.

Ukoliko nadležna služba, koja izdaje saglasnost, ne odgovori investitoru na traženu saglasnost nadležni rukovodioc je obavezan da službenika koji obrađuje predmet suspenduje sa radnog mesta.

Ukoliko nadležni rukovodioc, iz stava 2 ovog čana zakona, ne suspenduje radnika sa radnog mesta, nadležno ministarstvo za poslove građevinarstva, obavezno je da rukovodioca suspenduje i da mu zabrani rad na ovim poslovima, u trajanju od 4 godine.

Investitor, kome je napravljena šteta, zbog ne ažurnosti administracije, ima pravo da od strane koja je napravilaštetu, traži nadoknadu iste.

ODGOVORNI PROJEKTANT

Pitamo, Predsednika Vlade R. Srbije i Ministra građevina !

Da li je firmi-preduzetniku koji projektuju gore prikazane objekte, potrebno isto znanje i iskustvo u projektovanju ?

Vaš zakon kaže da su ovi objekti isti a mi kažemo da nisu i zato predlažemo sledeće:

Naš predlog

Predlažemo da se projektovanje podeli prema složenosti objekata na :

• A kategorija  SLOŽENI objekti za projektovanje,
• B kategorija  SPECIFIČNI objekti za projektovanje i
• C kategorija  SPECIJALNI objekti za projektovanje

Predlažemo da se iza člana 126, dodaju novi članovi.

član 126/1

Projektovanje građevinskih objekata dele se prema složenosti na:

• A kategorija SLOŽENI objekti za projektovanje,
• B kategorija SPECIFIČNI objekti za projektovanje i
• C kategorija SPECIJALNI objekti za projektovanje.

A kategorija

SLOŽENI objekti za projektovanje

član 126/2

Složeni objekti za projektovanje su:

• stambeni i poslovni objekti spratnosti PO+P+4+Podkrovlje, visine do 21m;
• industrijski , poljorpivredni objekti , hale i mostovi raspona do 20m;
• lokalni putevi, ulice, cevovod vodovoda i kanalizacija.

Odgovorni projektant složenih objekata, može biti inženjer, određene struke, odgovarajućeg smera sa 5 godina radnog iskustva, položenim stručnim ispitom i važećom licencom ili diplomirani inženjer, odre?ene struke, odgovarajućeg smera, sa 3 godina radnog iskustva, položenim stručnim ispitom i važećom licencom.

B kategorija

SPECIFI?NI objekti za projektovanje

član 126/3

Specifični objekti za projektovanje su:

• stambeni i poslovni objekti spratnosti od P+4 do P+20, visine 18m do 60m; industrijski , poljorpivredni objekti , hale i mostovi raspona 20m do 50m; silosi za žitarice 500 do 1500 vagona, silosi za cement 200 vagona 400 vagona, regoinalni i auto putevi, železničke pruge;

• hidroelektrane, termoelektrane, toplane, tuneli, podzemni objekti, višenamenski hidro sistemi, visoke i niske brane sa akumulacijama, sistemi za odbranu od poplava, vodoprivredno uređenje slivnog područja vodotoka, sistemi za regionalno snabdevanje područja vodom, sistem za navodnjavanje i odvonjavanje veći od 300 ha, ribnjaci veći od 200 ha regionalni i gradski vodovodi( osim razvodne mreže), ustave propusne moći veće od 0.5m3/s, crpne stanice kapaciteta većeg od 0,5m3/s, vodozahvati kapaciteta većeg od 0,5m3/s i brodske prevodnice ;

• magistralni, razvodni dovodni gasovodi, industrijski razvodi, gradske gasne mreže, merno regulacione stanice, kompresorske stanice, punionice za tečni naftni gas, magistralni naftovodi i produktovodi, razvodni naftovodi i produktovodi van i unutar postrojenja iz oblasti nafte, gasa,petrohemije i bazne hemije,skladište nafte i naftnih derivata,gasa i hemikalija, rafinerijska postrojenja za preradu nafte i derivata nafte, petrohemijska postrojenja i postrojenja za baznu hemiju.

Odgovorni projektant specifičnih objekata, može biti diplomirani inženjer, određene struke, određenog smera, sa 5 godina radnog iskustva, položenim stručnim ispitom i važećom licencom.

C kategorija

SPECIJALNI objekti za projektovanje

član 126/4

Specijalni objekti za projektovanje su:

• stambeni i poslovni objekti spratnosti preko P+20 visine preko 60m; industrijski , poljorpivredni objekti , hale i mostovi raspona preko 50m; silosi za žitarice preko 1500 vagona, silosi za cement preko 400 vagona;
• nuklearne elektrane, atomska skloništa, aerodromske piste;
• objekti koji se grade van važećih propisa u pogledu nosivosti, posebih uslova eksploatacije, zaštite od požara i zemljotresa.

Odgovorni projektant specijalnih objekata, može biti diplomirani inženjer, određene struke, odgovarajućeg smera sa 10 godina radnog iskustva, položenim stru?nim ispitom i važećom licencom, potvrdom da je kao saradnik radio na projektovanju objekata ove kategorije ili ako angažuje lice za saradnika, koje ima pravo projektovanja ovih objekata.

član 126/5

Odgovorni projektant konstrukcije, može biti isključivo diplomirani građevinski inženjer konstruktivnog smera,

kad je: pokretno i stalno opterećenje iznad vrednosti predviđenih propisima, kad je prisutno dinamičko opterećenje, kad se objekat gradi na terenu gde je moguća pojava klizižta, gde je jak uticaj vetra, gde je moguća pojava jakog zemnjotresa i kada su na objektu veće vrednosti od: raspon veći od 7,5m, visina objekta veća od 10m i dubina fundiranja veća od 2m.

IZVOĐAČ RADOVA

Pitamo, Predsednika Vlade R. Srbije i Ministra građevina !

Da li je firmi-preduzetniku koji grade prikazane objekte, za njihovu izgradnju prtebna: ista kadrovska osposobljenost, ista tehnička opremljenost, da li su objekti iste složenosti i da li su iste vrednosti ?

Vaš zakon kaže da su ovi objekti isti a mi kažemo da nisu i zato predlažemo sledeće:

Vidi projekate:

Projekat Prevara, a po zakonu?

Ovaj projekat nudi rešenje kako sprečiti prevare i kako uvesti disciplinu kod plaćanja.

Vlada RS je uspostavila takva pravila privređivanja da je moguće prevariti poslovnog partnera a da za to ne odgovra, jer je sve po zakonu. Zbog ovakvih pravila mnoge male firme su propale a radnici su ostali bez posla jer pojedini privrednici namerno ne plaćanja svoje dugova.

Projekat možete pročitati na sajtu Privrednici Srbije: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/117-prevaraa-po-zakonu.html

Projekat Rad na crno ubija

male privrednike u gra?evinarstvu?

Ovaj projekat nudi rešenje kako zaustavit rad na crno odnosno davanja poslova licima koja za to nisu registrvana, ne plaćaju poreze i doprinose, ne zapošljavaju radnike, i kako postaći razvoj preduzetnoštva u oblasti građevinarstvu.

Projekat možete pročitati na sajtu Privrednici Srbije: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/173-rad-na-crno-ubija-male-privrednike-u-graevinarstvu.html

Projekat Siromašni a rasipamo toplotnu energiju?

�

Ovaj projekat pokazuje koliko je rasipanje toplotne energije u Srbiji, kolika je nebriga vlasti i nudi rešenje kako da počnemo da ovaj problem rešavamo.

Projekat mođete pročitati na sajtu Privrednici Srbije: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/169-siromani-a-rasipamo-toplotnu-energiju.html

Naš predlog

Predlažmo da se objekti-poslovi podele po složenosti, potrebnoj tehničkoj opremljenosti i vrednosti na:

• A- Mali poslovi vrednosti do 500.000 EURA a po soženosti su JEDNOSTAVNI POSLOVI.

• B- Srednji poslovi od 500.000 do 5.000.000 EURA a po složenosti su SREDNJE SLOŽENI POSLOVI.
• C- Veliki poslovi preko 5.000.000 EURA a po složenosti su SLOŽENI POSLOVI

�

Predla�emo da se iza ?lana 150, dodaju novi ?lanovi.

�

?lan 150/1

�

Gra?enje objekata, odnosno izvo?enje radova na izgradnji, rekonstrukciji, adaptaciji, odr�avanju, mo�e da vr�i preduze?e, odnosno drugo pravno lice ili preduzetni?ka radnja, koji su upisani u odgovaraju?i registar za gra?enje objekata, odnosno za izvo?enje radova (u daljem tekstu: izvo?a? radova), ima stalno zaposleno stru?no lice sa odgovaraju?om licencom za izvo?enje radova, i poseduje va�e?i certifikat za obavljanje: velikih, srednjih ili malih poslova , izdat od Gra?evinske komore Srbije, na predlog registrovanog i ovla�tenog strukovnog udru�enjar.

�

Inostrane firme, kompanije, koje konkuri�u za izvo?enje radova u R. Srbiji, moraju ispunjavati uslove iz ovog zakona.

�

Javne nabavke za izvo?enje gra?evinskih radova, moraju biti u skladu sa ovim zakonom.

�

Zabranjeno je grupisanje objekata ( koji se nalaze na razli?itim adresama ), da bi se dobila velika nabavka, ili delenje objekta ( koji se nalaze na jednoj adresi ) da bi se dobila mala nabavka.

�

Investitor, kao uslov za dobijanje posla, mo�e da odredi i visinu ukupnog prihoda u protekloj godini, koje je ostvarilo preduze?e odnosno radnja koje konkuri�e, ali taj iznos mo�e iznositi maximum 3 puta ve?i od predra?unske vrednosti objekta-posla.

�

Svaki objekat koji se gradi, mora imati glavnog-generalnog izvo?a?a radova, koji se prijavljuje organu koji je izdao odobrenje za gradnju.

�

Registrovana preduze?a, odnosno radnje ,koje poseduju va�e?i certifikat za izvo?enje radova, mogu se udru�ivati� kako bi ispunili propisane uslove ovim zakonom.

?lan 150/2

�

Gra?evinski objekti-poslovi dele se po njihovoj slo�enosti i vrednosti i to na:

�

• Mali poslovi vrednosti do 500.000 EURA, a po so�enosti su JEDNOSTAVNI POSLOVI.
• Srednji poslovi od 500.000 do 5.000.000 EURA, a po slo�enosti su SREDNJE SLO�ENI POSLOVI.
• Veliki poslovi preko 5.000.000 EURA, a po slo�enosti su SLO�ENI POSLOVI

�

A- Mali-jednostavni poslovi vrednosti do 500.000 EURA

�

?lan 150/3

�

Mali poslovi, su oni poslovi ?ija projektanska predra?unska vrednost iznosi do 500.000 EURA, nisu u tehni?kom smislu slo�eni, imaaju minimum jedno lice, stalno zaposleno, sa odgovaraju?om licencom za izvo?enje radova, odnosno da je lice sa licencom vlasnik ili suvlasnik preduze?a odnosno radnje.

�

Na ove poslove mogu konkurisati, registrovana preduze?a i samostalne radnje bez dokazivanja o tehni?koj opremljenosti.

�

Preduze?e ili samostalna radnja, koji konkuri�u na male poslove, iz predhodnih stavova, obavezni su uz ponudu prilo�iti certifikat izdat od registrovanog ovla�tenog udru�enja, da takve poslove mogu kvaliteto uraditi.

�

B-Srednji-srednje slo�eni poslovi, od 500.000 do 5.000.000 EURA

�

?lan 150/4

�

Srednje slo�eni poslovi, su oni poslovi ?ija projektanska predra?unska vrednost iznosi od 500.000 do 5.000.000 EURA, na te poslove mogu konkurisati, registrovana preduze?a koja imaju minimum tri zaposlena lica sa odgovaraju?om licencom, i raspola�u sopstvenim kapacitetom� radne snage i mehanizaciji u iznosu od 30% projektanskog prora?una za predmetni objekat, i poseduju va�e?i certifikat. ( Projekat mora da sadr�i potreban broj N?� i potreban broj M?� uobi?ajene mehanizacije.)

�

Preduze?a koja konkuri�u na srednje slo�ene poslove, iz predhodnog stava, obavezni su uz ponudu prilo�iti, va�e?i certifikat izdat od registrovanog i ovla�tenog strukovnog udru�enja da takve poslove mogu kvaliteto uraditi .

�

C- Veliki-slo�eni poslovi, preko 5.000.000 EURA

�

?lan 150/5

�

Veliki poslovi su preko 5000.000 EURA projektanske predra?unske vrednosti, na te poslove mogu konkurisati registrovana preduze?a koja imaju minimum 5 stalno zaposlenih lica sa odgovaraju?om licencom, i raspola�u sopstvenim kapacitetom� radne snage i mehanizaciji u iznosu od 30% projektanskog prora?una, za predmetni objekat, i opremom koju tra�i konkretni posao. ( Projekat mora da sadr�i potreban broj N? ,potreban broj M? uobi?ajene mehanizacije i karakteristi?nu mehanizaciju, bez koje se objekat ne mo�e kvalitetno i bezbedno izvest.)

�

Preduze?a, koja konkuri�u na velike poslove, iz predhodnog stava, obavezni su uz ponudu prilo�iti va�e?i certifikat, izdat od registrovanog i ovla�tenog strukovnog udru�enja, da takve poslove mogu kvaliteto uraditi .

�

?lan 150/6

�

Izvo?a? radova, koji je konkurisao za ivo?enje radova ( na malim, srednji ili veliki posao ) a nije dobio posao, nego je investitor poverio posao preduze?u ili samostalnoj radni, koje ne ispunjavaja uslove po ovom zakona, ima pravo da od investitora tra�i nastalu �tetu.

�

Inspektor, koji kontroli�e da li se objekti izvodi u slkladu sa ovim zakonom, ako utvrdi da je investitor dodelio posao preduze?u-samostalnoj radnji, koja ne ispunjava uslove po ovom zakonu, obavezan je da pismenim putem obavesti sve u?esnike koji su u?estvovali na konkurisu da su njihova prava povre?ena.

�

Na pismeni zahtev, preduze?a-samostalne radnje, koje je konkurisalo za dobijanje posla, nadle�ni organu je obavezan da prekontroli�e, da li je posao dodeljen u skladu sa ovim zakonom, i da o svom nalazu� pismeno obavesti zainteresovanu stranku.

�

Obaveze investitora i izvo?a?a radova

�

?lan 150/7�

�

Investitor i izvo?a? radova, nezavisno jedan od drugog, obavezni su da kod nadle�nog organa, za izdavanje odobrenja za gradnju, pismenim ili elektronskim putem prijave radove na : izvo?enju, adaptaciji, dogradnji, rekonstrukciji ili odr�avanju objekata, u roku od 7 dana, pre po?etka radova.

�

Investitor prijavljuje ko izvodi radova, a izvo?a? kod koga izvodi radove.

�

Ko izdaje certifikat ?

�

GRA?EVINSKA KOMORA

?lan 150/8

�

Certifikat, da je preduze?e ili preduzetni?ka radnja, sposobna da izvede odre?ene radove, izdaje Gra?evinska komora Srbije, koja je u sastavu reformisane Privredna komora Srbije, na predlog registrovanog i ovla�tenog strukovnog udru�enja.

�

Nadle�no ministarstvo i Gra?evinske komora Srbije, napravt ?e pravilnik koji ?e propisivati uslove, koje moraju ispunjavati strukovna udru�enja, koja se kandiduju za izdavanje preporuke za izdavanje certifikata.

�

Ministarstv gra?evina, kontroli�e strukovna udru�enja koja izdaju preporuke za izdavanje certifikate.

�

Preporuku za dobijanje Certifikat, da je preduze?e ili samostalna radnja sposobno da uradi odre?ene posovse, mo�e izdavati samo strukovno udru�enje i to samo svojim ?lanovima ,

�

Certifikat mora da sadr�i precizan opis pslova, za �ta je preduze?e-samostalna radnja osposobljena da radi, i va�i godinu dana.

�

?lan 150/9

�

Gra?evinska komora Srbije, pravi jedinstveni registar na nivou R. Srbije, preduze?a odnosno radnji koji su dobili certifikat za izvo?enje radova, i ti podatci moraju biti objavljeni na web sajtu.

�

Minimum podataka koji moraju biti objavljeni su:

• pun naziv preduze?e odnosno radnje,
• puna adresa,
• PIB,
• kopiju Certifikata, njen broj i opis za �ta je dobijen certifikat
• Imena odgovornih izvo?a?a radova i brojevi licenci,

�

Uslovi za izdavanje Preporuke za izdavanje certifikata

�

?lan 150/10

�

�

Minimum uslova, koji su potreban da bi strukovno udru�enjo steklo pravo da izdaje preporuke za izdavanje certifikat preduze?ima odnosno radnjama za izvo?enje radova su:

�

• da uspostavi i uredno vodi evidenciju svojih ?lanova;
• da formira tro?lanu komisiju, koja izdaje i kontroli�e preporuka za izdavanje certifikata. Dva ?lana komisije, imenuje rukovostvo udru�enja a tre?eg imenuje Gra?evinska komora;
• da obezbedi svojim ?lanovima, da na� web sajtu udru�enja, javnosti prestavi preduze?e-radnju sa svim bitnim podatcima. Minimum podataka koji moraju biti objavljeni na web sajtu su : puni naziv firme, puna adresa, kontakt telefon, broj certifikat, i ono �to odredi Gra?evinska komora;
• da omogu?i da investitor, poslovni partner, inspekcija i RUJP da se na sajtu objave pismene primedbe, na rad preduze?a-preduzetni?ke radnje. Sve ove podatke udru�enje evidentira, i objavljuje po upustvu Gra?evinske komore;
• da ukoliko preduze?e ili preduzetni?ka radnja, duguje svojim poveriocima vi�e od : mali poslovi 50.000 , srednji poslovi 500.000 i veliki poslovi� 1.500.000 EURA ( a to su udru�enju prijavili poverioci ), u tom slu?aju komisija koja izdaje certifikat, obavezna je da u certifikat unese da je to preduze?e-preduzetni?ka radnja, ima dug prema svojim poveriocima u iznosu…( navesti ta?an iznos );
• da u slu?aju, kad preduze?e ili preduzetni?ka radnja, pristupi drugom strukovnom udru�enju, to udru�enje obavezno je da sve podatke preuzme od predhodnog udru�enja,� proveri ih, i da ih priklju?i svojim podatcima;
• da za ?lanovi komisije, koji izdaju i kontroli�u certifikate, predvidi obavezu da oni snose moralnu i matreujalnu odgovornost za navode u certifikatu.

�

?lan 150/11

�

Ministarstvo gra?evina, formira svoju nezavisnu komisiju, koja kontroli�e izdavanje certifikata, a u slu?aju zloupotrebe, preduzima odgovaraju?e mere, a one su:

• oduzima certifikat preduze?u ili preduzetni?koj radnji;
• zabranjuje rad ?lanovima komisije, koji su izdali sporni certifikat,u trajanju od 4 godine,
• pismeno obave�tava o�te?enu stranu, da mo�e pokrenuti postupk kod nadle�nog suda, protiv ?lanova komisije i preduze?a-preduzetni?ke radnje, zbog izdavanja certifikata, suprotno ovom zakonu i
• pokre?e disciplinski postupka, protiv rukovostva udru�enja, pred nadle�nom komisijom u Gra?evinskoj komori Srbije.

Organi Graditeljske komore

�

?lan 150/12

Gra?evinska komora Srbije je pravno lice sa sedi�tem u Beorgadu, osnovana Zakonom o planiranju i izgradnjije u cilju stvaranja jednakih uslova za razvoj preduze?a i preduzetni�tva, koji se bave izgradnjom, rekonstrukcijom, adaptacijom i odr�avanjem gra?evinskih objekata.

�

?lanovi Gra?evinske komore su, preduze?a i preduzetni?ke radnje koje se bave izvo?enjem: gre?evinskih, ma�inskih, elektro radovima, projektanati i zanatlije.

�

Gra?evinska komora je organizovana po sekcijama a one su:

• Sekcija velikih preduze?a,
• Sekcija srednjih preduze?a,
• Sekcija malih preduze?a odnosno preduzetnika, koji imaju minimum jedno lice stalno zaposleno, sa va�e?om licencom i
• Sekcija zanatlija

�

Sekcije su sastavljene od strukovnih udru�enja-podsekcija, koje rade po pravilima strukovnih sekcija, odnosno po pravilima Gra?evinske komore.

�

?lan 150/13

�

Organi Gra?evinske komore su:

• Skup�tina,
• Upravni odbor koji broji 9 ?alanova ( predsednik, podpredsednik, predsednici mati?nih sekcija i 3 prestavnika Ministarstva gra?evina )
• Nadzorni odbor i
• Predsednik.

�

Svaka sekcija bira svoje prestavnike u skup�tinu, s tim da ni jedna sekcija ne mo�e imati manje od 15%, ni vi�e od 35% svojih prestavnika u skup�tini, i mora zadovoljiti teritorijalni kriterijum, odnosno da prestavnici budu sa cele teritorije R. Srbije.

�

?lan 150/14

�

Gra?evinska komora obavlja slede?e poslove:

• Utvr?uje pravila za dobijanje odre?enog certifikata,
• Formira stu?ne komisije, za izdavanje certifikata ( Komisija ima 3 ?lana i to: 1 ?lana daje Graditeljska komora, 1 ?lana daje mati?na sekcija i 1 ?lana daje strukovno udru�enje )
• Izdaje certifikate preduze?ima, preduzetni?kim radnjama i zanatlijama za izvo?enje odre?enih radova,�
• Utvr?uje pravila za formiranje strukovnih udru�enja-podsekcija,�
• Kontroli�e izdavanje certifikata,�
• Vodi evidenciju ?lanova i izdatih certifikata,�
• Vr�i medijaciju, u slu?aju sporova izme?u svojih ?lanova,�
• Organizuje stru?no usavr�avanje, vlasnika preduze?a i preduzetnika,�
• Organizuje stru?ne seminar, okrugle stolove, o problematici u gra?evinarstvu, i predla�e re�enja, kako te probleme re�iti,�
• Prestavlja preduze?a i preduzetni?ke radnje, na web sajtu Graditeljske komore itd.�

�

ODGOVORNI IZVO?A? RADOVA

Pitamo, Predsednika Vlade R. Srbije i Ministra gra?evina !

�

Da li je odgovornom izvo?a?u radova, koji vodi izgradnju gore pikazanik objekata potrebo isto znanje i iskustvo ?

�

Va� zakon ka�e, za izgradnju ovih objekata potrebno je isto znanje i iskustvo a mi ka�emo da nisu i zato predla�emo slede?e:

Na� predlog

�

Predla�emo da se objekti podele po slo�enosti-kategorijama i prema tome da se odredi ko mo�e biti odgovorni izvo?a? radova a te kategorije su:

• A�� kategorija ? JEDNOSTAVNI objekti za izvo?enje,
• B�� kategorija ? SLO�ENI objekti za izvo?enje,
• C�� kategorija ? SPECIFI?NI objekti za izvo?enje i
• D�� kategorija- SPECIJALNI objekti za izvo?enje.

�

Predla�emo da se iza ?lana 151, dodaju novi ?lanovi.

�

?lan 151/1

�

Gra?evinskih objekata kategorisani su po slo�enosti i to na:

• A�� kategorija ? JEDNOSTAVNI objekti za izvo?enje,
• B�� kategorija ? SLO�ENI objekti za izvo?enje,
• C�� kategorija ? SPECIFI?NI objekti za izvo?enje i
• D�� kategorija-SPECIJALNI objekti za izvo?enje.

�

A�� kategorija

Jednostavni objekti za izvo?enje

�

?lan 151/2

�

Jednostavni objekti za izvo?enje i jednostavni poslovi su:

• stambeni i pomo?ni objekti spratnosti P+1, stati?kog raspona l = 4m, stati?ke visine h = 3,2m i dubine fundiranja h = 1,5m;

�

• unutra�nji molersko farbarski radovi, fasaderski radovi do visine skele od 6m, stolarski i bravarski radovi do povr�ine otvora od 6m², podopolaga?ki radovi, izolaterski radovi.

�

Odgovorni rukovodilac radova, za jednostavne objekte i jednostavne poslove mo�e biti lice sa� zavr�enom: srednjom tehni?kom �kolom, odgovaraju?e struke odnosno smera, minimum pet godina radnog iskustva, polo�enim stru?nim ispitom i va�e?im certifikatom; vi�om stru?nom spremom-zvanjem in�enjer, odgovaraju?e struke odnosno smera, minimum tri godine radnog iskustva, polo�enim stru?nim ispitom i va�e?om licencom; visokom stru?nom spremom zvanja diplomirani in�enjer odgovaraju?e struke odnosno smera, minimum dve godine radnog iskustva, polo�enim stru?nim ispitom i va�e?om licencom.

�

Certifikat, za odgovornog izvo?a?a radova za jednostavne poslove, za lica sa zavr�enom srednjom stru?nom spremom, izdaju strukovna udru�enja, koja su dobila pravo od nadle�nog ministarstva da taj posao mog obavljati.

�

Nadle�no ministarstvo, propisuje minimalne uslove koje moraju ispuniti udru�enja, koja se kandiduju za izdavanje certifikata za jednostavne poslove.

�

B�� kategorija

Slo�eni objekti za izvo?enje

�

?lan 151/3

�

Slo�eni objekti za izvo?enje su: stambeni i poslovni objekti spratnosti PO + P+8 visine do 27m povr�ine do 8000 m2 ( osam hiljada m2 ); industrijski , poljorpivredni objekti , hale i mostovi raspona do 25m;� silosi za �itarice do 750 vagona, silosi za cement do 300 vagona, lokalni putevi i ulice, cevovod vodovoda i kanalizacija u naseljima.

�

Odgovorni rukovodioc radova, na slo�enim objektima, mo�e biti lice sa zavr�enom ; vi�om stru?nom spremom, zvanjem in�enjr, odgovaraju?e struke odnosno smera, minimum pet godine radnog iskustva, polo�enim stru?nim ispitom i va�e?om licencom ili visokom stru?nom spremom, zvanja diplomirani in�enjer, odgovaraju?e struke odnosno smera, minimum tri godine radnog iskustva, polo�enim stru?nim ispitom i va�e?om licencom.

�

C�� kategorija

Specifi?ni objekti za izvo?enje

�

?lan 151/4

�

Specifi?ni objekti za izvo?enje se:

• stambeni i poslovni objekti spratnosti P+8 do P+20, visine od 27m do 60m; industrijski , poljorpivredni objekti , hale i mostovi raspona� od 25m do 50m, aerodromske piste,� silosi za �itarice 750 do 1500 vagona, silosi za cement� 300 vagona do 400 vagona, �elezni?ke pruge;

�

• hidroelektrane na velikim rekama, termoelektrane, toplane velikog kapaciteta, tuneli, podzemni objekti, vi�enamenski hidro sistemi sa visokim akumulacijama,� sistem za navodnjavanje i odvonjavanje ve?i od 300 ha, ribnjaci ve?i od 200 ha,� ustave propusne mo?i ve?e od 0.5m³/s, crpne stanice kapaciteta ve?eg od 0,5m³/s, vodozahvati kapaciteta ve?eg od 0,5m³/s i brodske prevodnice ;

�

• magistralni, razvodni dovodni gasovodi, industrijski razvodi, gradske gasne mre�e, merno regulacione stanice, kompresorske stanice, punionice za te?ni naftni gas, magistralni naftovodi i produktovodi, razvodni naftovodi i produktovodi van i unutar postrojenja iz oblasti nafte, gasa, petrohemije i bazne hemije,skladi�te nafte i naftnih derivata,gasa i hemikalija, rafinerijska postrojenja za preradu nafte i derivata nafte, petrohemijsko postrojenja i postrojenja za baznu hemiju.

�

Odgovorni rukovodioc radova na specifi?nim objektima, mo�e biti lice sa zavr�enom visokom stru?nom spremom, zvanja diplomirani in�enjer, odgovaraju?e struke odnosno smera, minimum pet godine radnog iskustva, polo�enim stru?nim ispitom, odgovaraju?om i va�e?om licencom.

�

D�� kategorija

Specijalni objekti za izvo?enje

�

?lan 151/5

�

Specijalni objekti za izvo?enje su:

• stambeni i poslovni objekti spratnosti preko P+20, visine preko� 60m; industrijski , poljorpivredni objekti , hale i mostovi raspona� preko 50m;� silosi za �itarice preko 1500 vagona, silosi za cement� preko 400 vagona;

�

• nuklearne elektrane, atomska skloni�ta;

�

• objekti koji se grade van va�e?ih propisa, u pogledu nosivosti, posebih uslova eksploatacije, za�tite od po�ara, eksplozivnih projektila i zemljotresa.

�

Odgovorni izvo?a? radova specijalnih objekata, mo�e biti diplomirani in�enjer, odre?ene struke, odgovaraju?eg smera sa 10 godina radnog iskustva, polo�enim stru?nim ispitom i va�e?om licencom, potvrdom da je kao saradnik radio na izgradnji objekata ove kategorije ili ako anga�uje lice za saradnika koje ima pravo rukovo?enja izgradnjom ovakvih objekata.

�

?lan 151/6

�

Kod gradnje velikih objekata, gde radovima zbog obima posla ne mo�e rukovoditi jedna osoba, uvodi se termin glavni odgovorni rukovodilac radova.

Glavni odgovorni rukovodilac radova, deli objekat na sekcije ili delove, i za rukovo?enje izgradnjom imenuje odgovornog rukovodioca radova sekcije ili dela. I u ovom slu?aju odgovorni rukovodilac radova, za sekcije ili delove, mo�e se postaviti lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog izvo?a?a radova.

�

Odgovorni izvo?a? radova na za�titi konstrukcija od po�ara

�

?lan 151/7

�

Odgovorni izvo?a? radova, na poslovima za�tite drvenih, metalnih i drugih konstrukcija od po�ara, mo�e biti �lice koje poseduje licencu odgovornog izvo?a?a radova broj: 401, 411, 800, �izdatu od In�enjerske komore Srbije i certifikat o polo�enom seminaru za�tite od po�ara, izdat od strane MUP R. Srbije, sektora za�tite od po�ara.�

�

Izdavanje certifikata za obavljanje poslova

odgovornog izvo?a?a radova na za�titi konstrukcija od po�ara�

�

?lan 151/8��

Certifikat, o osposobljenosti lica za obavljanje poslova odgovornog izvo?a?a radova na� za�titi konstrukcija od po�ara, izdaje MUP R. Srbije, sektor za�tite od po�ara na slede?i na?in:

• In�enjerska komora Srbije, u saradnji sa MUP R. Srbije, i proizvo?a?ima materijala za za�titu konstrukcija od po�ara, organizuje stru?ne seminara, tako �to In�enjerska komora Srbije obezbe?uje prostor i slu�aoce, MUP R. Srbije obezbe?uje predava?a, a proizvo?a? materijala za za�titu konstrukcija od po�ara materijal i demostratora za pokazivanje.

• Certifikat, o osposobljenosti odgovornih izvo?a?a radova i nadzornnog organa za vr�enja poslova za�tite konstrukcija od po�ara, va�e 2 godine. Certifikat se produ�ava, tako �to je lice obavezno minimum 1 puta u toku od 2 godine da poseti seminar o za�titi od po�ara, koji organizuje MUP R. Srbije i In�enjerska komora Srbije.

• MUP R. Srbije, sektor za�tite od po�ara, vodi evidenciju lica koja poseduju certifikat odgovornog izvo?a?a radova i nadzornog organa za vr�enje poslove za�tite konstrukcija od po�ara, i to objavljuju na web sajtu.

• In�enjerska komora Srbije, vodi evidenciju lica koja poseduju certifikat odgovornog izvo?a?a radova i nadzornog organa za vr�enje poslove za�tite konstrukcija od po�ara, i to objavljuju na web sajtu.

• Tro�kove seminara, i vo?enja evidencije, snose nosioci certifikata odgovornog izvo?a?a radova i nadzornog organa za�tite konstrukcija od po�ara.
• Odgovorni izvo?a? radova i nadzorni organ, obavezni su da svaki posao prijave In�enjerskoj komori Srbija, a ona je obavezna da to objavi na svom sajtu, u posebno pripremljenoj rubrici
• Odgovorni izvo?a? radova za�tite konstrukcije od po�ara, kad zavr�i radove, obavezan je da obezbedi dokumentaciju u dva primerka, koja sadr�i: izve�taj o zavr�enim radovima, fotokopiju certifikata, fotokopiju licence, ateste i da dokumentaciu preda investitoru-naru?iocu radova, a investitor jedan primerak dokumentacije dostavlja nadle�nom MUP sektoru za�tita od po�ara, koji dokumentaciju pregleda i arhivira.
• Nadle�na gra?evinska inspekcija, obavezna je na svom sajtu, objavi sve podatke o: investitoru-vlasniku objekta, odgovornom izvo?a?u radova koji izvodi radove, nadzornom organu koji je kontrolisao izvo?enje radova i objektu na kome je predvi?ena za�tita od po�ara ( Formu sajta za za�titu objekata od po�ara propisuje MUP R. Srbije sektor za�tite od po�ara.) .
• Nadle�ni gra?evinski inspektor ,obavezan je da kontroli�e ko je odgovorni izvo?a? radova za�tite konstrukcija od po�ara i nadzorni organ koji kontroli�e izvo?enje radova, i da nadle�nog protivpo�arnog inspektora elektronskim putem, obavesti o svom nalazu.

�

Vidi projekat:

�

Projekat: Kako spre?iti nesre?e izazvane po�arom

Ovaj projekat nudi re�enje, kako u budu?nosti spre?iti tragedije, kao �to se desila u N. Sadu u diskoteci Kontras, kad je u po�aru u nastredalo �est mladih osoba.

�

�

�

Projekat mo�ete pro?itati na sajtu Privrednici Srbije: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/243-kako-spreciti-nesrece-izazvane-pozarom.html

�

STRU?NI NADZOR

�

Pitamo, Predsednika Vlade R. Srbije i Ministra gra?evina !

Da li bi do�lo do ovih nesre?a: obru�avanje zemlje na sanaciji klizi�ta u Zemunu, ru�enje stambene zgrade na Zlatiboru, ru�enje stambene zgrade u Dubljanskoj ulici u Beogradu itd , da su predhodni ministri gar?evine �i predsednici vlada R. Srbije prihvatili na� predlog zakona?

�

Mi smatramo da ne bi do�lo do ovih nesre?a, i zato ponovo predla�emo!

�

Na� predlog

�

Predla�emo da se stru?ni nadzor podeli na:

• stru?ni nadzor za stati?ku, dinami?ku� stabilnost� objekata i za�tiue ?ovekove okoline koji organizuje nadle�ni dr�avni organ o tro�ku investitora i
• stru?ni investitorski i izvo?a?ki nadzor koga anga�uje investitor.

�

Stru�ni nadzor

�

Predla�emo da se iza ?lana 153 bri�e, a umesto njega dodaju novi ?lanovi.

�

?lan 153

�

Stru?ni nadzor nad izgradnjom objekata delimo na:

• stru?ni nadzor za stati?ku, dinami?ku stabilnost objekata i za�titu ?ovekove okoline i
• stru?ni investitorski i izvo?a?ki nadzor.

�

Stru?ni nadzor za stati?ku, dinami?ku stabilnost objekata i

za�tite ?ovekove okoline

�

?lan 153/1

Stru?ni nadzor, za stati?ku-dinami?ku stabilnost objekata, i za�titu ?ovekove okoline, organizuje dr�avni organ, koji izdaje odobrenje za gradnju, o tro�ku investitora. Ovaj nadzorni organ kontroli�e samo pozicije koje uti?u na� stati?ku i dinami?ku stabilnost objekata i za�tite ?ovekove okoline, da li se gradi u skladu sa projektom, va�e?im propisima, sa?injava zvani?nu bele�ku i o nalazu i obave�tava: investitora, izvo?a?a, dr�avni organ koji je izdao odobrenje za gradnju, a in�enjersku komoru obave�tava, ukoliko konstatuje propuste u radu odgovornog projektanta i odgovornog izvo?a?a radova.

�

Kad se zavr�e pozicije, koje uti?u na stati?ku-dinami?ku stabilnost objekata, i za�tite ?ovekove okoline, prestaje nadle�nost ovog nadzornog organa.

�

Dr�avni organ, koji izdaje odobrenje za gradnju, od strukovnih udru�enja koja su u sklopu In�enjerske komore Srbije, tra�i spisak lica koja su osposobljena da vr�e ovaj nadzor.

�

Dr�avni organ, koji izdaje odobrenje za gradnju, odre?uje da li je potreban i nadzorni organ za za�titu ?ovekove okoline.

�

Stru?ni nadzor za, stati?ke-dinami?ke stabilnosti objekata i za�tite ?ovekove okoline, mo�e vr�iti lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom, za odgovornog projektanta ili odgovornog izvo?a?a radova.

�

U vr�enju poslova nadzora za, stati?ku-dinami?ku stabilnost objekata i za�tite ?ovekove okoline, ne mogu da u?estvuju lica koja su zaposlena: kod investitora, u preduze?u ili preduzetni?koj radnjikoji koja je izvo?a? radova, koje je projektant, lica koja su zaposlena u op�tini, ?iji je organ izdao odobrenje za gradnju, i lica koja su zaposlena u javnim preduze?ima, koja su izdavala sagrasnosti za ovaj objekat.

�

�

Investitorski i izvo?a?ki nadzor

?lan 153/2

�

Investitor obezbe?uje, stru?ni lice koje obavlja poslove nadzora, i obave�tava nadle�ni dr�avni organ, koje je to lice.

�

Stru?ni nadzor obuhvata: kontrolu da li se gra?enje vr�i prema odobrenju za izgradnju, odnosno prema glavnom projektu; kontrolu izvo?enja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehni?kih normativa; proverava da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koje se ugra?uju; davanje upustava izvo?a?u radova; saradnju sa� nadzornim organim za stati?ku-dinami?ku stabilnost objekata i za�tite ?ovekove okoline; saradnja sa projektantom radi obezbe?enja detalja tehnolo�kih i organizacionih re�enja za izvo?enje radova i re�avanje drugih pitanja koja se jave prilikom izvo?enja radova.

�

Svaki proizvo?a? monta�nih elemenata, koji uti?u na stati?ku-dinami?ku stabilnost objekta, obavezan je da anga�uje ovla�?eno lice za stru?ni nadzor,( osim ako se monta�ni elementi proizvode na gradili�tu ) da kontroli�e, prati proizvodnju i isporuku� do gradili�ta.

�

Odgovorno stru?no lice, koje vr�i nadzor na izradi monta�nih elemenata, potpisuje i svojim pe?atom overava dokument, koji je sastavni deo tehni?ke dokumentacije objekta, i �alje ga uz monta�ni elemenat na gradili�te.

Odgovorno stru?no lice, koje vr�i nadzor na izradi monta�nih elemenata, mo�e biti zaposleno u preduze?u ili samostalnoj radnji koje proizvodi monta�ne elemente.

�

Stru?ni nadzor,� mo�e vr�iti lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom, za odgovornog projektanta ili odgovornog izvo?a?a radova.

�

U vr�enju poslova investitorskog nadzora, ne mogu da u?estvuju lica koja su zaposlena u op�tini, ?iji je organ izdao odobrenje za gradnju, i lica koja su zaposlena u javnim preduze?ima, koja su izdavala sagrasnosti za ovaj objekat.

�

?lan 153/3

�

In�enjerska komora RS, bli�e propisuje na?in i postupak vr�enja stru?nog nadzora, propisuje standarde, obrasce itd.

�

Odgovorni nadzorni organ na za�titi konstrukcija od po�ara

�

?lan 153/4

�

Odgovorni nadzorni organ, na poslovima za�tite drvenih, metalnih i drugih konstrukcija od po�ara, mo�e biti �lice koje poseduje licencu i certifikat, odgovornog izvo?a?a radova za�tite konstrukcija od po�ara.

Vidi projekat:

�

Projekat: Kako spre?iti nesre?e izazvane po�arom

�

�

Ovaj projekat nudi re�enje, kako u budu?nosti spre?iti tragedije, kao �to se desila u N. Sadu u diskoteci Kontras, kad je u po�aru u nastredalo �est mladih osoba.

�

�

�

Projekat mo�ete pro?itati na sajtu Privrednici Srbije: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/243-kako-spreciti-nesrece-izazvane-pozarom.html