altKAKO POKRENUTI PROIZVODNJU

- Kako zakonom podsticati izvoz-

Ovaj projekat, Projekat br. 1. „Kako zakonom podsticati izvoz" nudi rešenje, kako u Srbiji pokrenuti inustrijsku proizvodnju. Bez, pokretanja industrijske proizvodnje, svega i svačega, Srbija neće izaći iz ekonomske krize.

Napomena:

Projekat „Kako zakonom podsticati izvoz" poslali smo: Vladi R. Srbije, Predsedniku Vlade R. Srbije Aleksandru Vučiću, Ministru privrede Dušan Vujoviću, Predsedniku R. Srbije Tomislavu Nikoliću.

Poštovani gospodine Predsedniče!
Vi ste u predizbornoj kampanji pozvali građane, koji znaju i imaju ideje kako rešiti određene probleme, da Vam pomognu u borbi za bolju i srećniju Srbiju. Tražili ste najbolje ideje! Tražili ste najbolja rešenja! Tražili ste najbolje kadrove!

Udruženje građevinskih inženjera Srbije - UGIS i udruženje Privrednici Srbije, napisalo je deset projekata, koji nude rešenje kako Srbiju izvući iz ekonomske krize.

Mi znamo da Srbija neće izaći iz krize, dok ne obnovi industrijsku proizvodnju, svega i svačega, odnosno dok Vlada R. Srbije ne izgradi sistem koji će omogućiti razvoj domaće proizvodnje.

Zato smo napisali ove projekte. Ovom prilikom. šaljemo Vam projekat: Kako zakonom podsticati izvoz !

 

Projekat br. 1.
Kako zakonom podsticati izvoz ?

( Kako pokrenut proizvodnju ? )

alt

Uvod!

Ovaj projekat govori o pogrešnoj ekonomskoj politici, koju Vlada RS sprovodi poslednjih 25 godina ! Ova naopaka ekonomska politika, ugasila je industrijsku proizvodnju, uništila naš izvoz, ostavila radnike bez posla, ostavila penzionere bez dostojne penzije, a mladost Srbije bez budućnosti.
Mi nudimo projekat, koji nudi rešenje kako: obnoviti industrijsku proizvodnju, povećati izvoz, zaposliti nezaposlene, povećati plate i penzije, zaustaviti iseljavanje naše mladosti, i vratiti veru u bolju budućnost.

Analiza ekonomskih rezultata !

Ako poredimo industrijsku proizvodnu u Srbiji u 2009. godinu sa industrijskom proizvodnjom u 1989. godinom, dolazimo do poražavajuće istine. Industrijska proizvodnja u 2009 godini je na nivou od 40% industrijske proizvodnje koju smo imali u 1989. godini.

Zašto je ovakvo katastrofalno stanje ?

Ovakvo stanje je logično, jer smo ukinuli domaću proizvodnju. Da domaće proizvodnje danas nemamo, a da smo je imali 1989 godine, govori primer iz Bečeja. Za primer je mogao biti uzet bilo koji drugi grad u Srbiji, jer je stanje svugde isto !

Primer iz Bečeja !

U Bečeju 1989 godine radile su sledeće firme: Zidar, Bečejtrans - teretni saobraćaj, Nova moda, 8 oktobar, Fadip, Jedinstvo, Platnara, Živinopromet, Pivara, Univerzal itd, u njima je radilo 10.000 radnika, ostvarivali prosečnu platu od 1.000 DM ( maraka ) što je više od današnjih 1.000 eura, a u 2010 godini ove firme ne postoje, radnici nigde ne rade, a prosečna plata je ispod 200 eura.

alt

Samo u ovoj fabrici ( Fadip Bečej ) 1989 godine, radilo je 2.500 radnika, prosečna neto plata bila je više od današnjih 1.200 eura, a delila se i 13 plata. Danas ta fabrika ne postoji.

Sadašnje stanje !

Poredeći ovu i prošlu godinu, pad u trgovini je oko 25%, a u građevinskoj industriji je oko 50 % i sa tendencijom pogoršavanja.

Predhodni stav govori da: trgovci nemaju kome da prodaju robu, i ako su im radnje pune robe, prevoznici nemaju šta da prevoze, paori - poljoprivrednici nemaju kome da prodaju svoje poljoprivredne proizvode, građevinska preduzeća - radnje nemaju za koga da grade, jer nema kupaca i investitora.

Zašto je ovakvo ?

Sadašnja praksa nekontrolisanog uvoza, svega i svačega, dovela je do toga da se u Srbiji ništa ne isplati proizvoditi. To je dovelo: da nema kupaca i investitora, da nema interesa za industrijskom proizvodnjom, do velike nezaposlenosti, malih plata i ne postojanje interesa kod velikih proizvodnih kompanija da ulažu u Srbiju. Velike proizvodne kompanije, neće doći u Srbiju, nemaju kupce za svoju robu, jer prosečna plata od 200 eura, ne nudi dobru perspektivu.

Lokalna vlast živi u zabludi, ona veruje da će privući strane investitore, tako što će im davati besplatno zemljište u industrijskim zonama koje grade. Možemo mi davati investitorima besplatno opremljeno građevinsko zemljište, oni neće doći , jer nemaju kome prodati svoj proizvod. Za koga proizvoditi, kad je prosečna plata je 200 eura? Neki investitori će uzeti to besplatno građevinsko zemljište, ne da grade proizvodne fabrike, već da bi kasnije to zemljište prodali, i tako zaradili.

Ovakav sistem nekontrolisanog uvoza, kod domaćih preduzetnika, ubio je svaku nadu, da oni otpočinjanju neku proizvodnju. Domaći preduzetnici su svesni, da ih uvoznici, mogu uništiti za mesec dana, i zato o proizvodnji ne razmišljaju.

Ako želimo, da narod i državu spasimo od ekonomske propasti, mi moramo promeniti ekonomski sistem. Ta promena mora se zasnivati na logici. A logika je, ako želimo da od sveta nešto kupujemo, tom svetu moramo nešto i prodavati. To opet znači da moramo doneti zakon o podsticanju izvoza. Odnosno moramo zakonom obavezati uvoznike, da su obavezni da svoj uvoz pokriju izvozom sličnih proizvoda.

Kupca i investitora, možemo dobiti samo ako stvorimo sistem, da naši privrednici dobiju šansu da počnu nešto da proizvode, a to će stvoriti realno zapošljavanje i povećanje plata.

 

Dokaz, o pogrešnoj ekonomskoj politici V. R. Srbije!

Koliko je pogubna ekonomska politika Vlade R. Srbije, naj bolje pokazuje dole prikazani grafikon.

Podsećam čitaoce, ovaj grafikon iz vladinih izvora vladinih službi.

alt

Grafikon: Izvor Republički zavod za razvoj.

 Posle ovog dokaza! Da li je potreban ikakav komentar?

 

REŠENJE PROBLEMA !


Tražimo od Vlada RS, da uvaži interes malih i srednjih privrednika, i da donese predloženi zakon o podsticaju izvoza. Odnosno da uvoznike zakonom obavežu, da svoj uvoz u RS pokriju izvozom slične robe, po sledećem modelu :

• u 2011. godini da svoj uvoz pokriju sa 10% izvoza,
• u 2012. godini da svoj uvoz pokriju sa 20 % izvoza,
• u 2013. godini da svoj uvoz pokriju sa 30 % izvoza i
• u 2014. godini da svoj uvoz pokriju sa 40 % izvoza.

Ukoliko bi se desilo čudo, pa Vlada RS donela predložene zakone, desilo bi se sledeće:

• Poljoprivredni proizvodi iz Srbije ( Na primer: Poljoprivredni proizvodi PIK Bečeja i drugih poljoprivrednih proizvođača. ) pojavili bi se u mega marketima: Merkator, Ideja, Kora itd, u drugim državama, a to znači povećanje domaće proizvodnje, izvoza i novo zapošljavanje.

 

• Došlo bi do razvoja tekstilne proizvodnje! Uvoznici tekstilne robe, morali bi organizovati sopstvenu proizvodnju tekstilnih proizvoda za izvoz, ili bi u saradnji sa postojećim preduzećima – radnjama organizovali proizvodnju tekstilnih proizvoda za izvoz. Na ovaj način bi se stvorili uslovi, da neka preduzetnik, počne proizvodnju odevnih predmeta. A to znači povećanje domaće proizvodnje, izvoza, novo zapošljavanje, veće plate i penzije.

alt

 

Stvorili bi se uslovi da se otvori ovakva fabika ili mali pogon.

Došlo bi do razvoja mašinske industrije! Uvoznici mašna i mašinske opreme, bili bi prinuđeni da organizuju sopstvenu proizvodnju mašina i delova za izvoz, ili u saradnji sa postojećim preduzećima – radnjama organizovali bi proizvodnju mašina i mašinskih komponenti za izvoz. Ovakvo rešenje pružilo bi šansu našoj mašinskoj industriji, na primer: Fadipu iz Bečeja, da ponovo počne sa proizvodnju mašinskih delova i komponenti.

• Građevinska operativa bi dobila investitore, trgovci bi dobili kupce i došlo bi do novog zapošljavanja i većih plata.

• Investitori, koji grade stanove, imali bi kome da prodaju stan, banke bi imale kome da daju kredit.

• Država bi dobila pripadajući porez, penzijski i zdravstveni fond dobili bi pripadajuće doprinose.

• Lokalna samouprava dobila bi šansu, da aktivno učestvuje u izgradnji privrednog ambijenta u svojoj sredini. ( Na primer: Lokalna vlast Bečeja, lakše bi dovela nove investitore u industrijsku zonu. )

Vi gospodine Predsedniče, kažete da će te se boriti za svako radno mesto, za svakog investitora, a ekonomisti kažu da je Srbiji potrebno 3 milijarde eura stranih investicija godišnje, da bi zadržali sadašnji nivo siromaštva. U prošloj godini, iznos stranih investicija iznosio je oko 700 miliona eura.

Mi Vam nudimo projekat, koji u prvoj godini donosi investicije u iznosu od 1,5 do 3 milijarde eura.

Dokaz !

Iz Kine, godišnje uvezemo oko 1,5 milijardi eura, robe široke potrošnje. Da ste prihvatili ovaj projekat, samo za Kinesku robu, prve godine imali bi investicije u proizvodnju od 150 miliona eura. Domaća privreda proizvela bi nedostajuću robu široke potrošnje, koju smo dosad uvozili iz Kine, a to je novih 150 miliona eura. Broj radnika, koji bi se zaposlio u proizvodnji ove robe je oko 4.500.

Uvoz robe u Srbiju u 2012. godini iznosio je 14,78 milijardi eura, To znači da bi prve godine, investicije u proizvodnju iznosile 1,47 milijardi eura, za proizvodnju robe za potrebe izvoza, i još toliko za potrebe domaćeg tržišta.

alt

 Kupujmo domaće! Samo ako budemo kupovali domaće proizvode, možemo obezbediti: veće zapošljavanje, veće plate, veće penzije, bolju zdravstvenu zaštitu, itd. Kupovinom domaćih proizvoda, pomažemo sebi i Srbiji!alt

 Sa poštovanjem !


  • Autor projekta i
    Predsednik UGIS i
    Predsednik udruženja Privrednici Srbije
    Ing Vujanović Živojin
    069-155-41-22

 

 

580b57fcd9996e24bc43c528

twitter-640x330

Mailing lista
Ulaz za članove

Baner1

 

 

Baner2

 

 

Baner3

 

 

baner1

 

 

Baner1

 

 

banerg

 

 

Baner3

 

 

vlasina