alt

 

Projekat „Kako sprečiti kolektivno samoubistvo“

  • Ovaj projekat pokazuje, šta se dešava kad dužnik ne može da vrati kredit. Pojedini privrednici zbog nekontrolisanog zaduživanja i nemogućnosti da vrate kredit, traže rešenje u samoubistvu. I naša država se nekontrolisano zadužuje, pa se pitam ! Šta će se desiti kad država Srbija ne bude mogla da vraća kredite ? Da li će mo tražiti rešenje u kolektivnom samoubistvu ?

Uvod !

Kad se ne budu mogli vraćati krediti, tad neće biti plata i penzija, a to mnoge građane može navesti, da rešenje svog problema traže u samoubistvu. Zbog straha da država ne dođe u ovu situaciju, da ne može vraćati kredite, mi smo napisali ovaj projekat !

Ovaj projekat nudi rešenje kako sprečiti nekontrolisano zaduživanje naroda i države i kako pomoći privrednicima .

Dva članka u dva dana ( 03 i 04 februara 2012 god ) u dnevnom list Blic su me zabrinuli, pa sam ih morao objaviti na ovom sajtu, da bi podstakao male privrednike i čitaoce na razmišljanje.

Članak od 04.02.2012 pod nazivom „ Kuću zbog koje se ubio prodali po bagatelnoj ceni „ opominje male privrednike i sve građane Srbije, da dobro razmisle kad uzimaju kredite.

Drugi članak od 03.02.2012 pod nazivom „Cvetković zadužio državu više nego svi premijeri za 20 godina „ još više opominje i postavlja pitanje! Da li mi, kao narod i država, imamo šansu da preživimo, sa ovolikim kreditima?

Da ne bi došli u situaciju da jednog dana svi moramo izvršiti kolektivno samoubistvo, zato što nećemo moći vratiti kredite. Potrebno je u sistem, ugraditi mehanizam koji će zaustaviti naše političare, da ovoliko zadužuju narod i državu. Političare naterati da rešenja, kako zaustaviti dalje ekonomsko propadanje naroda i države, traže poštujući logiku. Logično razmišljanje govori, da nećemo izaći iz krize, ako uzimamo kredite da bi isplatili plate i penzije, već ako obnovimo industrijsku proizvodnju svega i svačega, povećamo izvoz, smanjimo dug i nepotrebnu administraciju i povećamo produktivno zapošljavanje.

Projekat kako rešiti ovaj problem nalazi se ispod novinskih citata, on je napisan u skraćenoj verziji i ostavljena je mogućnost da se dorađuje kroz primedbe i nove ideje.

 

Citat iz Blica od 03.02.2012

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/305128/Cvetkovic-zaduzio-drzavu-vise-nego-svi-premijeri-za-20-godina

 

Cvetković zadužio državu više nego svi premijeri za 20 godina

 

Suzana Lakić | 03. 02. 2012. - 21:00h | Foto: V. Lalić | Komentara: 411

Vlada Mirka Cvetkovića ušla je u istoriju kao ona koja je najviše zadužila građane Srbije. Ako se saberu svi dugovi, za tačno tri i po godine pozajmili smo 5,7 milijardi evra, što je više nego u vreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno. Vlade premijera Đinđića, Živkovića i Koštunice uspevale su javni dug i da smanje.

alt

Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra. Danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini u Nemanjinoj su zadužili građane Srbije za oko dve milijarde.

Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da nas je Cvetković (čiji je mandat sve vreme pratila kriza) svake sekunde zaduživao 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno. Poređenja radi, od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjivan za 2,05 miliona dnevno ili 24 evra u sekundi.


Predsednici vlada u vreme Miloševića - Radovan Božović, Nikola Šainović i Mirko Marjanović - imali su sankcije pa upravo zbog toga nisu morali da se bore s javnim dugom. Nisu otplaćivane mnoge spoljne obaveze, a nisu imali ni mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva.

alt

Ekonomista Mlađen Kovačević, koji se ovom problematikom bavi duže od 30 godina, kaže da se Srbija devedesetih godina teško zaduživala.


- Kredite od zapadnih zemalja, zbog sankcija, bilo je nemoguće dobiti. Šainović je uspeo da se zaduži u Libiji za oko 32 miliona dolara.

 

Od Kuvajta smo dobili 277 miliona i od Kine 160 miliona dolara. I to je otprilike sve - kaže Kovačević za „Blic“. Praktično, država se u inostranstvu za devet godina, zaključno sa 2000, zadužila oko 460 miliona dolara.


Za vreme sankcija javni dug bio je zamrznut. U 1992. godinu se ušlo sa dugom od oko 10 milijardi evra. Sa četiri milijarde više smo nastavili u 2000. godini jer je dug uvećala stara devizna štednja, koju je vlast posle 5. oktobra preuzela na sebe da isplati. Pariski klub nam je oprostio 66 odsto duga, a Londonski 61,9 procenata.


Ova vlada najviše trošila na plate i penzije


Ako se detaljno pogleda kako su u Nemanjinoj trošili kredite, jasno se vidi da je rast duga prvenstveno posledica potrošnje i budžetskog minusa. Na plate u javnom sektoru otišlo je oko 600 milijardi dinara, na penzije 900, na subvencije 180, a na kamate devet milijardi dinara. Dobar deo zajmova pojela su javna preduzeća, poput Železnica, „Puteva Srbije“ i „Jata“. Na vidljive projekte, prema gruboj računici, nije otišla ni trećina zajma. Za gradnju koridora 10 Srbija je uzela kredit od 50 milijardi dinara. Za rekonstrukciju Gazele i most na Beškoj uzeli smo kredite od tridesetak miliona evra. Na isti način smo finansirali i Most na Adi od 120 miliona evra.

Dug koji je preuzela prva Miloševićeva vlada potiče iz perioda socijalističke Jugoslavije i nastao je od 1979. do 1990. godine. Republike su tada imale mogućnost da se samostalno zadužuju, a zajmove su odobravale uglavnom međunarodne finansijske institucije. Od Pariskog kluba smo dobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde...

U Narodnoj banci Srbije kažu da ove godine moramo otplatiti 3,8 milijardi evra duga. U 2013. opterećenje budžeta će biti slično - 3,7 milijardi, a kritična je i 2014, kada na otplatu dospeva 3,4 milijarde. U 2015. godini opterećenje će biti manje za 40 odsto, a godinu dana posle za dodatnih 28 procenata. U kabinetu premijera Cvetkovića kažu da je javni dug strogo kontrolisan.

- Postoje upozorenja da se može premašiti 45 odsto BDP-a. Na raspolaganju imamo keš sredstva koja smo pozajmili i koja će finansirati dug. Nivo od 45 odsto mogao bi da bude premašen tek sredinom ove godine - kažu u Nemanjinoj.

Javni dug govori o dugoročnoj održivosti i stabilnosti ekonomije, a investitorima je važno da zemlja u koju ulažu bude ekonomski održiva na srednji i dugi rok. Investitori na prvo mesto stavljaju perspektivu privredne grane u koju ulažu. Na drugom mestu je ekonomski i politički rizik zemlje, a upravo tu su javni dug, inflacija i spoljnotrgovinski deficit ili sve ono čime Srbija ne može da se pohvali.

Članak objavljen u Blicu 04.02.2012

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/305311/Kucu-zbog-koje-se-ubio-prodali-po-bagatelnoj-ceni

 

Početak citata

Kuću zbog koje se ubio prodali po bagatelnoj ceni

 

Kuća zbog koje je Milan Stevanović iz revolvera sebi razneo srce, prodata je po svim zakonskim propisima. I pored toga što je imovina koju je svojim rukama stekao otišla na doboš po bagatelnoj ceni, postupano je u skladu sa svim propisima.

alt

Stevanović je, po svemu sudeći, na najtragičniji način postao žrtva naivno uzetog kredita.

 

Policija je o tome obavestila u pisanom izveštaju tužilaštvo, gde stoji da ništa nije moglo da spreči prodaju imovine Milana Stevanovića, privatnika iz Kragujevca. I ako je vrednost kuće od 400 kvadrata stambenog i još 200 kvadrata poslovnog prostora, sa dodatna tri ara placa u strogom centru Kragujevca prodata za 110.000 evra, po sedam puta manjoj ceni, sve je obavljeno po zakonu.


Zasad nikome nije jasno zašto je pokojni Milan Stevanović dozvolio da zbog duga od 25.000 evra, banka od koje je uzeo kredit proda njegovu kuću koja vredi više od 700.000 evra.

Završen citat.

 

Rešenje ovog problema:

Projekat „Kako sprečiti kolektivno samoubistvo“

alt

 

 Da bi Vladu R. Srbije naterali da traži rešenje izlaska iz krize u: povećanju izvoza, obnovi industrijske proizvodnje svega i svačega, smanjivanju administracije i novom produktivnom zapošljavanju, a ne u uzimanju kredita, da bi se finansirale penzija i plata u administraciji. Potrebno je uvesti malo matematike u zakon o izboru narodnih poslanika, odnosno, potrebno je uspostaviti matematičku vezu, između onoga što su političke partije pre izbora obećale i onoga što su ostvarile, kad su došle na vlast.

 

Predlažem sledeće:

Potrebno je da pre raspisivanja parlamentarnih izbora, Republički zavod za statistiku, objavi početno stanje u ekonomiji Srbije sledeće podatke. Stanje Srpske ekonomije prikazati preko koeficijenta K. ( K1 početno, K2 početno, K3 početno i K4 početno )

Pomenuti koeficijenti K je:

  • K1 početno = Koliki je spoljni dug države Srbije iskazan u eurima,
  • K2 početno = Koliki je unutrašnji dug R. Srbije iskazan u eurima,
  • K3 početno = Koji je odnos izvezene robe u odnosu na uvoznu, izvoza/uvoz
  • K4 početno = Koji je odnos braoja zaposlenih radnika u realnom sektoru u odnosu broj izdržavanih lica ( izdržavana lica su =penzioneri+nezaposleni+zaposleni u državnoj administraciji )/broj zaposlenih u realnom sektoru

 

Zakonom obavezati sve političke partije, koje učestvuju na parlamentarnim izborima, da moraju, u pisanom obliku ( formularu ), odgovore na gore postavljena pitanja. Koje će ekonomske rezultate ostvariti partija kad dođe na vlast, iskazane kroz koeficijent KP ( K planirano ).

Pomenuti koeficijenti KP je:

  • KP1 planirano = Državu Srbiju mi će mo zadužiti, odnosno razdužiti za ( navede se cifra u eurima ).
  • KP2 planirano = Mi će mo smanjiti, odnosno povećati unutrašnji dug R. Srbije za ( navede se cifra u eurima ).
  • KP3 planirano = Mi će mo ostvariti sledeći odnos izvoza u odnosu na uvoz, izvoz/uvoz je: ( navesti koeficijent ).
  • KP4 planirano =  Mi će mo ostvariti sledeći odnos, između  broja izdržavanih lica, u odnosu na broj realno zaposlene, ( izdržavana lica su = penzioneri+nezaposleni+zaposleni u državnoj administraciji )/broj zaposlenih u realnom sektoru. Navesti broj.

 

Republička izborna komisija objavljuje odgovore, političkih partija, na postavljena pitanja u sredstvima javnog informisanja, u roku 3 dana od dana raspisivanja izbora.

 

Nakon formiranja Vlade R. Srbije, Republički zavod za statistiku objavljuje prosečne vrednost koeficijenata KP ( K planirano ).

 

Svakog 28 februara, Republički zavod za statistiku, upoređuje ostvarene koeficijente KO ( K ostvareno ) i rezultate objavljuje u sredstvima javnog informisanja.

  • KO1 ostvareno = KP1/K1,
  • KO2 ostvareno = KP2/K2,
  • KO3 ostvareno = KP3/K3,
  • KO4 ostvareno = KP4/K4.

 

Ukoliko su rezultat lošiji od obećanog za 20%, Predsednik države R. Srbije obavezno raspisuje nove izbora, a ukoliko to on ne uradi, iz bilo kojih razloga, obavezan je Ustavni sud R. Srbije, da raspiše parlamentarne izbore najkasnije do 15 marta tekuće godine. Izbori se moraju održati u roku od 60 dana.

 

Zaključak

Ovakvo rešenje, ukoliko bi se ugradilo u zakon, nateralo bi političke partije da traže način kako rešiti ekonomske probleme u Srbiji i narodu dali realnu nadu, da će Srbija jednog dana izaći iz ekonomske krize.

 

Napomena:

Autor je svestan, da ovaj projekat neće prihvatiti partije koje su na vlasti, a ni one koje su u opoziciji, jer projekat nudi matematičko merenje njihovog rada, a što njima ne odgovara. Postavlja se pitanje! Zašto sam napisao i objavio ovaj projekat ?

Projekat je napisan sa namerom, da građane R. Srbije i privrednike Srbije podstakne na razmišljanje, i podseti građane da će jednog dana oni, njihova deca i unuci, morati vrati ove kredite, koje država uzima. Nadom se, da će se pojaviti neko ko će okupiti misleće ljude, koji će kroz konkurenciju projekata, ideja i programa, naći put izlaska iz ekonomske krize. 

Takođe, svestan sam da će se pojaviti oni koji će tvrditi da ovaj predlog nije demokratski, jer ovakvo rešenje nema nigde u svetu. Ja im unapred odgovaram. Istina je da ovakvo rešenje nema nigde u svet, ali je istina, da smo mi mimo sveta. 1990 godine Srbija je imala prosečnu neto platu 1.000 DM, što je više nego današnjih 1.000 EURA, a danas imamo prosečnu neto platu manje od 300 Eura. Nameće se logičan odgovor, da ekonomski bolesnik Srbija, koji boluje 22 godine, ne može se izlečiti aspirinom, već da je potrebna van standardna terapija.

Kako sprečiti male privrednike, da ne vrše samoubistva !

alt

 

  • Sve češća su samoubistva malih privrednika i građana, o tome poneke novine pišu u senzacionalističkoj formi, sa ciljem da na ovim vestima prodaju svoje novine, vlast ćuti, stručna javnost ćuti, mali privrednici i građani ćute. Kao da se to dešava, tamo negde daleko, a ne kod nas !

 

Za ovakvo ponašanje malih privrednika, koji vrše samoubistva, dosta je kriva vlast. Zbog toga, predlažemo Vladi R. Srbije da donese propise i uredbe, koje će eliminisati razlozi, zbog koji mali privrednici dižu ruku na sebe i vrše samoubistva.

Predlažemo sledeće:

Predlažemo Vladi R. Srbije da zakonom, propisom obaveže sve sudove u Srbiji, da su obavezni da pokretnu i nepokretnu imovinu dužnika, koja se prodaje zbog duga obavezno, stavi na sjt suda,

Sajt mora biti, jasan i pregledan, po uzoru na komercijalne sajtove za prodaju nekretine, a oglas o prodaji nekretnine na sajtu mora biti minimum 15 dana.

Sadašnja praksa sudova je da pokretnu i nepokretnu imovinu, koju prodaju, objavljuju na oglasnoj tabli i na sajtu suda. Oglasna tabla i oglas na sajtu suda, izgleda tako, kao da se ne želi prodati nekretnina dužnika za realnu cenu. Vlasnik, čija se nekretnina prodaje, to doživljava kao nepravdu, a kod javnosti se otvaraju mnoge sumnje.

Predlažemo Vladi R. Srbije, da po partnerskom principu podstakne male privrednike, da se udružuju i formiraju krizne fondove, koji će se koristiti kad mali privrednik upadne u ovakve probleme.

Krizni fond formira država i zainteresovani privrednici, po principu štednje i ortačkog udruživanja.( Na primer : 10 malih privrednika se udruže, svako od njih da po 2.000 eura kao štednju u namenski fond, država da 20.000 eura, i taj novac se oroče u državnoj banci. Kad, ne daj bože, neko od članova udruženja upadne dužničku krizu, onda udruženje reaguje tako što kupuju nekretninu u visini duga, a malom privredniku daju rok od 6 meseci da otkupi svoju nekretninu.

Zaključak !

Vlast nešto treba da uradi, da bi se smanjio broj samoubistava u Srbiji. Mislimo da ovaj naš predlog, može pomoći da se smanji broj samoubistava kod preduzetnika. 

Kako možete pomoći ovu našu borbu !

Možete se reklamirati na našem sajtu Privrednici Srbije. Za informacije javite se ing Vujanović Živojin, na telefon 069-155- 41-22.

Možete uplatiti donaciju na račun Udruženje građevinskih inženjera – UGIS, na broj tekućeg računa 205-68848-57 Komercijalna banka

Možete uplatiti donaciju na račun 160-5800100184731-95

Ako KUPUJETE robu i USLUGE od ŽAD-INŽENJERINGA, i na taj način će te pomoći našu borbu.

 

 Sa poštovanjem !

 

Autor

Ing Vujanović Živojin

 

580b57fcd9996e24bc43c528

twitter-640x330

Mailing lista
Ulaz za članove

Baner1

 

 

Baner2

 

 

Baner3

 

 

baner1

 

 

Baner1

 

 

banerg

 

 

Baner3

 

 

vlasina