Projekat oživljavanja privrede  preduzetništva u Srbijialt 

Projekat br 4

Kako posticati razvoj preduzetništva i udruživanje privrednika

Ovaj projekat nudi rešenje kako država može pomoći malim i srednjim preduzećima da unaprede svoj biznis a da to državu skoro ništa ne košta.

 

 

Uvod:

 

Naši političari sete se malih i srednjih privrednika samo u vreme izbora, zbog velikog biračkog tela, sa pričom kako Srbija ima šansu u razvoju malih i srednjih preduzeća i ako oni pobede tada će oni pomoći malim privrednicima. Ovo pričaju dok traže glasove od malih privrednika a kad dođu na vlast onda male privrednike ne primećiju nego ih na svaki način diskiminišu.

 

Vlada RS daje bespovratna srestva i do 10.000 eura po novozaposlenom radniku velikim firmama a lokalna samouprava daje besplatno zemljište. Da bi vlada RS dala nepovratna srestva, a lokalna samouprava besplatno zemljište  velikima firmama, oni ta srestva moraju da uzme od nekoga a to su mali privrednici pa ispadne da mali i siromašni finansiraju velike i bogate.

 

Kako vlast diskriminiše male privrednike u poljoprivredi pokazat ću samo kroz dva primera.

 

Praksa je da se uvezu smrznute svinjske polutke i tako obori otkupna cena svinja do besmisla, seljaci na ovu situaciju reaguju protestom zbog neisplativosti proizvodnje, vlast ćuti,  seljaci pokolju stočni fond a onda skoči cena mesa.

 

Praksa je i da prerađivači melka uvozom mleka u prahu, ucene proizvođače mleka sa niskom otkupnom cenom, seljaci iz protesta prosipaju mleko  jer nemaju kome da ga prodaju zbog neisplativosti proizvodnje, vlast ćuti, seljaci pokolju krave ( po novinskim informacijama u poslednjoj godini dana zaklano je 145.000 krava muzara ) stvori se manjak mleka na tržištu pa mleko poskupi.

alt

Seljaci su krajem 2009 godine prosipali mleko a

krajem 2010 nije ga bilo u prodavnicama.

 

Mi mislimo da davanje subvencija u vidu bezpovratnih srestava je neproduktivno i da to samo skriva problem. Kako se može reći da si pomogao poljoprivrednicima tako što si mu dao subvenciju po hektaru ako si dozvolio nekontrolisani uvoz, na primer smrznutih svinjskih polutki ili  pilića, pa  si seljaka naterao da ugasi svoju proizvodnju zbog neisplativosti.

Mi verujemo da Vlada RS i lokalna samouprava mogi i trebaju pomoći malim i srednjim privrednicima jer je to i u njihovom interesu, ali na način koji smo dole predložili.

Rešenje problema :

Tražimo od Vlade RS da donese takvo rešanje da fond za razvoj i ministarstvo poljoprivrede stimulišu udruživanje malh i srednjih preduzetnika po principu ortačkog sufinansiranja sa ciljem nove proizvodnje na sledeći način:

  • Udruži se minimum 3 do 5 privrednika, imaju ideju šta proizvoditi i taj projekat ponude fondu-ministarstvu sa predlogom da država na svki njihov uloženi evro uloži u projekat isto toliko i postaje sa njima ortak u poslu. Ulaganje države mora biti ravnopravno ( podjednako malim i srednjim preduzetnicima ) i ravnomerno ( podjednako na jugu, severu, istoku i zapadu Srbije ).
  • Država bi posle isteka od 5 godina ponudila na prodaju svoj deo a udruženi privrednici bi imali pravo preče kupovine. Vrednost koja se prodaje ne bi smela da bude veća ( može manja ) od uloga uvećana za kamatu za povlašćene kredite.
  • Na primer, Primer br 1.: Udruži se pet proizvođača mleka sa idejom da prerađuju svoje mleko ( Na primer da prave sir kavliteta Švajcarskog, Italijanskog ili Francuskog. ). Država bi na svaki njihov uloženi euro uložila isto toliko i postala suvlasnik preduzeća ili radnje.
  • Na primer, Primer br 2.: Udruži se pet ratara (proizvođača pšenice ili kukuruza ) i konkurišu kod države sa projektomleka za izgradnju silosa za skladištenje žitarica ili udruži se pet voćara i konkurišu sa projektom izgradnje hladnjača.
  • Na primer, Primer br 3. : Zašto lokalna vlast u Bečeju u saradnji sa pokrainskom i republičkom vlašću ne ponudi projekat podizanja plastenika i tako formira 10 malih firmi sa po 5 radnika. Ovaj projekat bi se mogao rešiti na sledeći način:

alt

  • Ako opština Bečej upravlja sa 10.000 hetara državnog zemljišta zašto nebi mogla odvoiti 10 puta po 1 hektar za podizanje plastenika.
  • Ako opština Bečej i pokraina ubiraju prihod od izdavanja zemljišta u Bečeju u visini od oko 2.000.000 eura godišnje, zašto ne izdvoji deo srestava za ortačko sufinansiranje plasteničke proizvodnje povrća. U varijanti koju predlažem da opšina Bečej da zemljište i 50% srestava za izgradnju plastenika a drugih 50% bi dali privrednici koji konkurišu za ovaj posao.
  • Hektar zemljišta pod plastenikom mogao bi zaposliti 5 radnika, a što čini 50 radnika na 10 hektara.
  • Bečej ima: zemljište, srestva, kadrove i dosta ne zaposlenih radnika tako da bi se ova ideja mogla realizovati.

  • KAKO MOŽETE POMOĆI ?
  • Možete pomoći na sledeći način:
  •  
  •  
  •  
Donacijom " Udruženje građevinskih inženjera Srbije -UGIS ":
  • Udruženje građevinskih inženjera Srbije -UGIS
  • Broj računa : 205-68848-57 Komercijalna banka
Reklamiranjem na sajtu " Privrednici Srbije":
  • Reklamiranjem Vaše firme na sajtu, Privrednici Srbije !
    Kontakt osoba,
    Vujanović Živoji,tel:  alt069-155-41-22 
Donacijom na račun :
  • 160-5800100184731-95 Banka Inteza
  • Vujanović Živojin

ing Vujanović Živojin

 

 

580b57fcd9996e24bc43c528

twitter-640x330

Mailing lista
Ulaz za članove

Baner1

 

 

Baner2

 

 

Baner3

 

 

baner1

 

 

Baner1

 

 

banerg

 

 

Baner3

 

 

vlasina