Ovaj projekat pokazuje, šta se dešava kad dužnik ne može da vrati kredit. Pojedini privrednici zbog nekontrolisanog zaduživanja i nemogućnosti da vrate kredit, trađe rešenje u samoubistvu. I naša država se nekontrolisano zadužuje, pa se pitam ! šta će se desiti kad država Srbija ne bude mogla da vraća kredite ? Da li će mo tražiti rešnje u kolektivnom samoubistvu ?
Uvod !
Kad se ne budu mogli vraćati krediti, tad ne?e biti plata i penzija, a to mnoge građane može navesti, da rešenje svog problema traže u samoubistvu. Zbog straha da država ne dođe u ovu situaciju, da ne može vraćati kredite, mi smo napisali ovaj projekat !
Ovaj projekat nudi rešenje kako sprečiti nekontrolisano zaduživanje naroda i države i kako pomoći privrednicima .
Dva članka u dva dana ( 03 i 04 februara 2012 god ) u dnevnom list Blic su me zabrinuli, pa sam ih morao objaviti na ovom sajtu, da bi podstakao male privrednike i čitaoce na razmiljanje.
članak od 04.02.2012 pod nazivom ? Kuću zbog koje se ubio prodali po bagatelnoj ceni ? opominje male privrednike i sve građane Srbije, da dobro razmisle kad uzimaju kredite.
Drugi članak od 03.02.2012 pod nazivom ?Cvetković zadužio državu više nego svi premijeri za 20 godina ? još više opominje i postavlja pitanje! Da li mi, kao narod i država, imamo šansu da preživimo, sa ovolikim kreditima?
Da ne bi došli u situaciju da jednog dana svi moramo izvršiti kolektivno samoubistvo, zato što nećemo moći vratiti kredite. Potrebno je u sistem, ugraditi mehanizam koji će zaustaviti naše političare, da ovoliko zadužuju narod i državu. Politi?ćre naterati da rešenja, kako zaustaviti dalje ekonomsko propadanje naroda i države, traže poštujući logiku. Logično razmišljanje govori, da nećemo izaći iz krize, ako uzimamo kredite da bi isplatili plate i penzije, već ako obnovimo industrijsku proizvodnju svega i svačega, povećamo izvoz, smanjimo dug i nepotrebnu administraciju i povećamo produktivno zapošljavanje.
Projekat kako rešiti ovaj problem nalazi se ispod novinskih citata, on je napisan u skraćenoj verziji i ostavljena je mogućnost da se dorađuje kroz primedbe i nove ideje.
Cvetković zadužio državu više nego svi premijeri za 20 godina
Suzana Lakić | 03. 02. 2012. – 21:00h | Foto: V. Lalić | Komentara: 411
Vlada Mirka Cvetkovića ušla je u istoriju kao ona koja je najviše zadužila građane Srbije. Ako se saberu svi dugovi, za tačno tri i po godine pozajmili smo 5,7 milijardi evra, što je vie šnego u vreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno. Vlade premijera đinđića, živkovića i Koštunice uspevale su javni dug i da smanje.
Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra. Danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini u Nemanjinoj su zadužili građane Srbije za oko dve milijarde.
Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da nas je Cvetković (?iji je mandat sve vreme pratila kriza) svake sekunde zaduživao 55 evra ili 4,7 miliona evra dnevno. Poređenja radi, od 2000. do juna 2008. javni dug je smanjivan za 2,05 miliona dnevno ili 24 evra u sekundi.
Predsednici vlada u vreme Miloševića – Radovan Božović, Nikola šainović i Mirko Marjanović – imali su sankcije pa upravo zbog toga nisu morali da se bore s javnim dugom. Nisu otplaćivane mnoge spoljne obaveze, a nisu imali ni mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva.
Ekonomista Mlađen Kovačević, koji se ovom problematikom bavi duže od 30 godina, kaže da se Srbija devedesetih godina teško zaduživala.
– Kredite od zapadnih zemalja, zbog sankcija, bilo je nemoguće dobiti. žainović je uspeo da se zaduži u Libiji za oko 32 miliona dolara.
Od Kuvajta smo dobili 277 miliona i od Kine 160 miliona dolara. I to je otprilike sve – kaže Kovačević za ?Blic?. Praktično, država se u inostranstvu za devet godina, zaključno sa 2000, zadužila oko 460 miliona dolara.
Za vreme sankcija javni dug bio je zamrznut. U 1992. godinu se ušlo sa dugom od oko 10 milijardi evra. Sa četiri milijarde više smo nastavili u 2000. godini jer je dug uvćala stara devizna šednja, koju je vlast posle 5. oktobra preuzela na sebe da isplati. Pariski klub nam je oprostio 66 odsto duga, a Londonski 61,9 procenata.
Ova vlada najviše trošila na plate i penzije
Ako se detaljno pogleda kako su u Nemanjinoj trošili kredite, jasno se vidi da je rast duga prvenstveno posledica potrošnje i budžetskog minusa. Na plate u javnom sektoru otišlo je oko 600 milijardi dinara, na penzije 900, na subvencije 180, a na kamate devet milijardi dinara. Dobar deo zajmova pojela su javna preduzeća, poput železnica, ?Puteva Srbije? i ?Jata?. Na vidljive projekte, prema gruboj računici, nije otišla ni trežina zajma. Za gradnju koridora 10 Srbija je uzela kredit od 50 milijardi dinara. Za rekonstrukciju Gazele i most na Bećkoj uzeli smo kredite od tridesetak miliona evra. Na isti naćin smo finansirali i Most na Adi od 120 miliona evra.
Dug koji je preuzela prva Miloševićeva vlada potiče iz perioda socijalističke Jugoslavije i nastao je od 1979. do 1990. godine. Republike su tada imale mogućnost da se samostalno zadužuju, a zajmove su odobravale uglavnom međunarodne finansijske institucije. Od Pariskog kluba smo dobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde…
U Narodnoj banci Srbije kažu da ove godine moramo otplatiti 3,8 milijardi evra duga. U 2013. opterećenje budžeta ?e biti sli?no – 3,7 milijardi, a kritična je i 2014, kada na otplatu dospeva 3,4 milijarde. U 2015. godini opterećenje će biti manje za 40 odsto, a godinu dana posle za dodatnih 28 procenata. U kabinetu premijera Cvetkovića kaču da je javni dug strogo kontrolisan
– Postoje upozorenja da se može premažiti 45 odsto BDP-a. Na raspolaganju imamo keš sredstva koja smo pozajmili i koja će finansirati dug. Nivo od 45 odsto mogao bi da bude premašen tek sredinom ove godine – kažu u Nemanjinoj.
Javni dug govori o dugoročnoj održivosti i stabilnosti ekonomije, a investitorima je vačno da zemlja u koju ulaču bude ekonomski održiva na srednji i dugi rok. Investitori na prvo mesto stavljaju perspektivu privredne grane u koju ulažu. Na drugom mestu je ekonomski i politički rizik zemlje, a upravo tu su javni dug, inflacija i spoljnotrgovinski deficit ili sve ono čime Srbija ne može da se pohvali.
članak objavljen u Blicu 04.02.2012
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/305311/Kucu-zbog-koje-se-ubio-prodali-po-bagatelnoj-ceni
Početak citata
Kuću zbog koje se ubio prodali po bagatelnoj ceni
Kuča zbog koje je Milan Stevanovič iz revolvera sebi razneo srce, prodata je po svim zakonskim propisima. I pored toga čto je imovina koju je svojim rukama stekao otičla na dobož po bagatelnoj ceni, postupano je u skladu sa svim propisima.
Stevanovi? je, po svemu sude?i, na najtragi?niji na?in postao �rtva naivno uzetog kredita.
�
Policija je o tome obavestila u pisanom izve�taju tu�ila�tvo, gde stoji da ni�ta nije moglo da spre?i prodaju imovine Milana Stevanovi?a, privatnika iz Kragujevca. I ako je vrednost ku?e od 400 kvadrata stambenog i jo� 200 kvadrata poslovnog prostora, sa dodatna tri ara placa u strogom centru Kragujevca prodata za 110.000 evra, po sedam puta manjoj ceni, sve je obavljeno po zakonu.
Zasad nikome nije jasno za�to je pokojni Milan Stevanovi? dozvolio da zbog duga od 25.000 evra, banka od koje je uzeo kredit proda njegovu ku?u koja vredi vi�e od 700.000 evra.
Zavr�en citat.
�
Re�enje ovog problema:
Projekat ?Kako spre?iti kolektivno samoubistvo?
�
�Da bi Vladu R. Srbije naterali da tra�i re�enje izlaska iz krize u: pove?anju izvoza, obnovi industrijske proizvodnje svega i sva?ega, smanjivanju administracije i novom produktivnom zapo�ljavanju, a ne u uzimanju kredita, da bi se finansirale penzija i plata u administraciji. Potrebno je uvesti malo matematike u zakon o izboru narodnih poslanika, odnosno, potrebno je uspostaviti matemati?ku vezu, izme?u onoga �to su politi?ke partije pre izbora obe?ale i onoga �to su ostvarile, kad su do�le na vlast.
�
Predla�em slede?e:
Potrebno je da pre raspisivanja parlamentarnih izbora, Republi?ki zavod za statistiku, objavi po?etno stanje u ekonomiji Srbije slede?e podatke. Stanje Srpske ekonomije prikazati preko koeficijenta K. ( K1 po?etno, K2 po?etno, K3 po?etno i K4 po?etno )
Pomenuti koeficijenti K je:
- K1 po?etno = Koliki je spoljni dug dr�ave Srbije iskazan u eurima,
- K2 po?etno = Koliki je unutra�nji dug R. Srbije iskazan u eurima,
- K3 po?etno = Koji je odnos izvezene robe u odnosu na uvoznu, izvoza/uvoz
- K4 po?etno = Koji je odnos braoja zaposlenih radnika u realnom sektoru u odnosu broj izdr�avanih lica ( izdr�avana lica su =penzioneri+nezaposleni+zaposleni u dr�avnoj administraciji )/broj zaposlenih u realnom sektoru
�
Zakonom obavezati sve politi?ke partije, koje u?estvuju na parlamentarnim izborima, da moraju, u pisanom obliku ( formularu ), odgovore na gore postavljena pitanja. Koje ?e ekonomske rezultate ostvariti partija kad do?e na vlast, iskazane kroz koeficijent KP ( K planirano ).
Pomenuti koeficijenti KP je:
- KP1 planirano = Dr�avu Srbiju mi ?e mo zadu�iti, odnosno razdu�iti za ( navede se cifra u eurima ).
- KP2 planirano = Mi ?e mo smanjiti, odnosno pove?ati unutra�nji dug R. Srbije za ( navede se cifra u eurima ).
- KP3 planirano = Mi ?e mo ostvariti slede?i odnos izvoza u odnosu na uvoz, izvoz/uvoz je: ( navesti koeficijent ).
- KP4 planirano =� Mi ?e mo ostvariti slede?i odnos, izme?u� broja izdr�avanih lica, u odnosu na broj realno zaposlene, ( izdr�avana lica su = penzioneri+nezaposleni+zaposleni u dr�avnoj administraciji )/broj zaposlenih u realnom sektoru. Navesti broj.
�
Republi?ka izborna komisija objavljuje odgovore, politi?kih partija, na postavljena pitanja u sredstvima javnog informisanja, u roku 3 dana od dana raspisivanja izbora.
�
Nakon formiranja Vlade R. Srbije, Republi?ki zavod za statistiku objavljuje prose?ne vrednost koeficijenata KP ( K planirano ).
�
Svakog 28 februara, Republi?ki zavod za statistiku, upore?uje ostvarene koeficijente KO ( K ostvareno ) i rezultate objavljuje u sredstvima javnog informisanja.
- KO1 ostvareno = KP1/K1,
- KO2 ostvareno = KP2/K2,
- KO3 ostvareno = KP3/K3,
- KO4 ostvareno = KP4/K4.
�
Ukoliko su rezultat lo�iji od obe?anog za 20%, Predsednik dr�ave R. Srbije obavezno raspisuje nove izbora, a ukoliko to on ne uradi, iz bilo kojih razloga, obavezan je Ustavni sud R. Srbije, da raspi�e parlamentarne izbore najkasnije do 15 marta teku?e godine. Izbori se moraju odr�ati u roku od 60 dana.
�
Zaklju?ak
Ovakvo re�enje, ukoliko bi se ugradilo u zakon, nateralo bi politi?ke partije da tra�e na?in kako re�iti ekonomske probleme u Srbiji i narodu dali realnu nadu, da ?e Srbija jednog dana iza?i iz ekonomske krize.
�
Napomena:
Autor je svestan, da ovaj projekat ne?e prihvatiti partije koje su na vlasti, a ni one koje su u opoziciji, jer projekat nudi matemati?ko merenje njihovog rada, a �to njima ne odgovara. Postavlja se pitanje! Za�to sam napisao i objavio ovaj projekat ?
Projekat je napisan sa namerom, da gra?ane R. Srbije i privrednike Srbije podstakne na razmi�ljanje, i podseti gra?ane da ?e jednog dana oni, njihova deca i unuci, morati vrati ove kredite, koje dr�ava uzima. Nadom se, da ?e se pojaviti neko ko ?e okupiti misle?e ljude, koji ?e kroz konkurenciju projekata, ideja i programa, na?i put izlaska iz ekonomske krize.�
Tako?e, svestan sam da ?e se pojaviti oni koji ?e tvrditi da ovaj predlog nije demokratski, jer ovakvo re�enje nema nigde u svetu. Ja im unapred odgovaram. Istina je da ovakvo re�enje nema nigde u svet, ali je istina, da smo mi mimo sveta. 1990 godine Srbija je imala prose?nu neto platu 1.000 DM, �to je vi�e nego dana�njih 1.000 EURA, a danas imamo prose?nu neto platu manje od 300 Eura. Name?e se logi?an odgovor, da ekonomski bolesnik Srbija, koji boluje 22 godine, ne mo�e se izle?iti aspirinom, ve? da je potrebna van standardna terapija.
Kako spre?iti male privrednike, da ne vr�e samoubistva !
�
- Sve ?e�?a su samoubistva malih privrednika i gra?ana, o tome poneke novine pi�u u senzacionalisti?koj formi, sa ciljem da na ovim vestima prodaju svoje novine, vlast ?uti, stru?na javnost ?uti, mali privrednici i gra?ani ?ute. Kao da se to de�ava, tamo negde daleko, a ne kod nas !
�
Za ovakvo pona�anje malih privrednika, koji vr�e samoubistva, dosta je kriva vlast. Zbog toga, predla�emo Vladi R. Srbije da donese propise i uredbe, koje ?e eliminisati razlozi, zbog koji mali privrednici di�u ruku na sebe i vr�e samoubistva.
Predla�emo slede?e:
Predla�emo Vladi R. Srbije da zakonom, propisom obave�e sve sudove u Srbiji, da su obavezni da pokretnu i nepokretnu imovinu du�nika, koja se prodaje zbog duga obavezno, stavi na sjt suda,
Sajt mora biti, jasan i pregledan, po uzoru na komercijalne sajtove za prodaju nekretine, a oglas o prodaji nekretnine na sajtu mora biti minimum 15 dana.
Sada�nja praksa sudova je da pokretnu i nepokretnu imovinu, koju prodaju, objavljuju na oglasnoj tabli i na sajtu suda. Oglasna tabla i oglas na sajtu suda, izgleda tako, kao da se ne �eli prodati nekretnina du�nika za realnu cenu. Vlasnik, ?ija se nekretnina prodaje, to do�ivljava kao nepravdu, a kod javnosti se otvaraju mnoge sumnje.
Predla�emo Vladi R. Srbije, da po partnerskom principu podstakne male privrednike, da se udru�uju i formiraju krizne fondove, koji ?e se koristiti kad mali privrednik upadne u ovakve probleme.
Krizni fond formira dr�ava i zainteresovani privrednici, po principu �tednje i orta?kog udru�ivanja.( Na primer : 10 malih privrednika se udru�e, svako od njih da po 2.000 eura kao �tednju u namenski fond, dr�ava da 20.000 eura, i taj novac se oro?e u dr�avnoj banci. Kad, ne daj bo�e, neko od ?lanova udru�enja upadne du�ni?ku krizu, onda udru�enje reaguje tako �to kupuju nekretninu u visini duga, a malom privredniku daju rok od 6 meseci da otkupi svoju nekretninu.
Zaklju?ak !
Vlast ne�to treba da uradi, da bi se smanjio broj samoubistava u Srbiji. Mislimo da ovaj na� predlog, mo�e pomo?i da se smanji broj samoubistava kod preduzetnika.�
Kako mo�ete pomo?i ovu na�u borbu !
Mo�ete se reklamirati na na�em sajtu Privrednici Srbije. Za informacije javite se ing Vujanovi? �ivojin, na telefon 069-155- 41-22.
Mo�ete uplatiti donaciju na ra?un Udru�enje gra?evinskih in�enjera ? UGIS, na broj teku?eg ra?una 205-68848-57 Komercijalna banka
Mo�ete uplatiti donaciju na ra?un 160-5800100184731-95
Ako KUPUJETE robu i USLUGE od �AD-IN�ENJERINGA, i na taj na?in ?e te pomo?i na�u borbu.
�
�Sa po�tovanjem !
�
Autor
Ing Vujanovi? �ivojin
