Projekat : Kako da Srbija izađe iz krize ?

Zbog činjenice da je u Srbiji uspostavljen takav ekonomski sistem, koji Srbiju i narod vuče u sve dublje propadanje, Privrednici Srbije su napisali ovaj projekat, koji nudi rešenje kako da Srbija izađe iz sadašnje krize.

Odnosno kako da: postakne razvoj domaće proizvodnje, zaustavi dalje propadanje postojećih preduzeće, napravi sistem koji će dovoditi strane investitore, uvede red u plaćanje poreza i doprinosa, smanji broj zaposlenih u državnim organima i javnim preduzećima i svede na meru koju može izdržavati domaća privreda a poveća broj zaposlenih u proizvodnom sektoru itd.

Svesni da Valda R. Srbije verovatno neće prihvatiti ovaj projekat, jer je on protiv interesa vlasnika krupnog kapitala, pojedinih vladinih službenika i narodnih poslanika koji imaju svoje preduzeće koje se bavi uvozom, mi smo ovaj projekat napisali sa namerom da čitaoce podstaknemo na razmišljanje i pokažemo da postoji rešenje za ove naše probleme.

Dijagnoza !

Da bi pacijentu ( koji je na umoru ) dali pravi lek, potrebno je prvo dati pravu dijagnozu, tako će mo i mi, prvo će mo navesti uzroke zbog kojih Srbija već 20 godina propada ( mi te uzroke zovemo, greške Vlade R. Srbije ) a potom propisati lek, odnosno ponuditi projekte koji rešavaju ovaj problem.

Prva greška Vlade R. Srbije

je u zakonu o porezima, zakon je omogućio da: pojedinci ne plaćaju poreze, privrednici da beže u zonu sive ekonomije, zakonsku korumpciju i kriminal i stvorio nesigurnost kod isplate plata budžetskih korisnika i penzija.

Poreski sistem treba urediti tako da bude: pošten, pravičan, sveobuhvatan odnosno da ga svi plaćaju bez izuzetka, i da ima razvojnu ulogu u podsticanju domaće proizvodnje.

Na primer:

Primer br 1. Nije logično i pravedno, da zakon dozvoljava da vlasnik Delta banke, proda Delta banku banci Inteza za 277.500.000 eura ( dvesta sedamdeset sedam miliona i pesto hiljada eura ), da državi Srbiji ne plati ni jedan dinar poreza po osnovu prometa-prodaje banke, a kad običan građanin proda stari auto za 100 eura, mora da plati porez po osnovu prometa.

Primer br 2. Vlada R. Srbije, mimo logike, donela je zakon da poreski obveznici koji imaju promet ispod 4.000.000 dinara na godišnjem nivou, da ne plaćaju PDV porez. Ovakvim rešenjem, vlada je stavila ove privrednike u povlašten položaj, jer je njihov proizvod-usluga na tržištu jeftinija za iznos poreza, a to je prouzrokovalo da privrednici ( koji plaćaju PDV porez ) beše u sveru gde se ne plaća PDV porez i u sveru sive ekonomije.

Druga i ključna greška vlade R. Srbije što je ugasila domaću proizvodnju, ubila svaku ideju-razmišljanje kod domaćeg privrednika da bi i on mogao nešto proizvoditi u Srbiji, odnosno što je stvorila takav sistem da se u Srbiji ne isplati ništa proizvoditi.

Treća greška Vlade R. Srbije u pogrešno uspostavljenom sistemu koji reguliše plaćanje, bolje rečeno ne plaćanje. Nešto malo reda kod plaćanja, vlada je uvela kod plaćanja obaveza prema državi i to poštuju mali privrednici, jer se mali privrednici boje zakona i vlasti zbog prinudne naplate, dok pojedine velike firme ne plaćaju svoje obaveze prema državi, jer prinudna naplata prema njima se ne primenjuje, a obavezu plaćanja države prema privrednicima i plaćanje privrednika izmđu sebe dovela je do dobrovoljnosti.

četvrta greška Vlade R. Srbije je u tome što nije donela zakona o maksimalnom broju zaposlenih lica u državnim službama i javnim preduzećima, nepostojanje pomenutog zakona, dovelo je do situacije da svi žele da se zaposle u državnu služu i javna preduzeća, ne razmišljaju?i da li to može da izdrži domaća privreda.

Nećemo više nabrajati greške Vlade R. Srbije, grešaka ima mnogo, mi će mo preći na prestavljanje ovog projekta!

Naš predlog:

Predlažemo Vladi R. Srbije da uradi sledeće:

1. DA REFORMIŠE PORESKI SISTE, TAKO DA PORZ I PDV POREZ SVI PLAĆAJU.

2. DA SE POKRENE DOMAĆA PROIZVODNJA, bez domaće proizvodnje nema novog zapošljavanja, većih plata i penzija, stabilnog budžete, odnosno bez domaće proizvodnje nema izlaska iz krize.

3. DA DONESE ZAKONE I UREDBE, KOJI ?E ODMAH OBEZBEDITI GRAĐEVINSKOJ OPERATIVI NOVE POSLOVE.

4. DA UVEDE RED I DISCIPLINU KOD PLAĆANJA.

5. DA POPRAVI ZAKON O STEČAJU.

6. DA SMANJI DRŽAVNU ADMINISTRACIJU.

7. DA UNAPREDI UPRAVLJANJE JAVNIM PREDUZEĆIMA.

8. DA UVEDE REDA, U PLAĆANJE DOPRINOSA ZA PIO I ZDRASTVENO OSIGURANJE.

9. DA UNAPREI ŠKOLSTVO, DA ONO BUDE U SLUŽBI PRIVREDE I DA IZGRADI SISTEM KOJI ĆE UČENICIMA I STUDENTI DAVATI VIŠE ZNANJA.

10. DA UNAPREDI PROGRAM SOCIJALNE ZAŠTITE.

Predlažemo sledeće:

KAKO UVESTI RED U

PLA?ANJE POREZA, A DA POREZ BUDE U FUNKCIJI RAZVOJA ?

1.1. Obavezno plaćanje poreza prilikom prodaje preduzeća-kompanija

Predlažemo Vladi R. Srbije:

Da donese zakon, kojim će obavezati preduzeća-kompanije koje rade u Srbiji, da su obavezni da plate porez državi Srbiji.

Obrazloženje predloga!

Siguran sam da država Srbija neće imati novca za penzije i plate budžetskih korisnika, ukoliko ne promenimo zakon o porezu, koji omogućava vlasnicima krupnog kapitala da ne plaćaju porez državi Srbiji, kao što pokazuje prikazan primer, gde vlasnik Delta banke proda Delta banku za 277.500.000 eura ( dvesta sedamdeset sedam miliona i pesto hiljada eura ) a državi Srbiji ne plati ni jedan dinar poreza.Od poreza , koji se skupi od običnih građana, prilikom prodaje starog automobila za 100 eura, neće se moći dobro živeti.

1.2. Obavezno plaćanje PDV poreza !

Da donese zakon, koji će obavezati da svi ( bez izuzetka ) plaćaju PDV porez, a to znači da PDV porez moraju da plaćaju i : lekari, advokati, frizeri, taksisti, pevači, glumci, slikari itd.

Ovaj zakon treba da ide toliko daleko, da se PDV porez mora platiti i na medicinska pomagala ( na primer na invalidska kolica ), stim što bi nadležno ministarstvo u svom budžetu imalo srestva za povraćaj PDV-a ugroženim osobama.

Uvesti zakonsku obavezu, da su građevinski inspektori, komisije za tehnički pregled objekata, razne državne službe, obavezne da sarađuju i pomažu poreskoj policiji u kontroli da li je plaćen PDV porez. Ići do takvih detalja, da se omogući građanima Srbije da mogu poslati video klip poreskoj upravi, a koji dokazuje da je neki pevač pevao na nekoj zabavi, sa ciljem da poreska policija mže proveriti, da li je za tu uslugu pevač platio PDV porez.

Obrazloženje predloga!

Ne sme biti ni jedan izuzetak, jer ako ga imamo, mi onda sve to deformišemo i do?emo do današnje situacije, kada se vrši utaja PDV-a poreza u iznosu od više stotina miliona eura.

Porez na imovinu

Da donese zakon, koji će imati razvojnu funkciju u oporezovanju imovine, a to znači oporezovati realnu vrednost imovine i tu uključiti i imovinu preduzeća, tako da se vlasnika robne kuće ili fabrike, ( kaoja je prazna i ne radi ) primora da je stavi u funkciju ili da je proda. Realno oporezivanje znači, da ako neki plac, stan, zemljište ili druga nekretnina vredi 100.000 eura, da na taj iznos plaća porez.

Zakonom obavezati vlasnika nekretnine, da prilikom prijave poreza, vlasnik sam navede vrednost svake pojedinačne nekretnine izražena u eurima, poreska policija može a nemora da uvaži taj podatak ali ne sme obračunavati veću od tržišne. U slu?aju kad doće do prometa nekretnine, a njena realizovana vrednost je veća nego što je vlasnik procenuo, vlasnik je obavezan da plati porez na ekstra profit i porez koji je utajio proteklih godina.

Objekti koje vlasnici ne koriste, ( ovde mislim na nezavršene objekte, prazne placeve, prazne robne kuće, prazne fabrike itd ) porez se obračunava tako što se izra?unati porez za tržišnu vrednost nekretnine pomnoži sa 3 ( tri ), a to znači da će porez biti 3 puta veći za one koji objekte ne koriste.

Obrazloženje predloga!

Ovakvo rešenje potrebno je, da bi se sprečila opstrukcija vlasnika nekretnine, sprelilo zaustavljanje razvoja i nezasluženog bogaćenja pojedinaca.

Primer 1: Ako su vlasnici zemljišta u Kragujevcu, tražili 4000 eura po aru od Fijatovih komponetaša, naka plaćaju sada porez na njihovu procenu da zemljište vredi 4.000 eura.

Primer 2. Ako su vlasnici zemljišta, uz autoput blizinu Beograda, prodavali jedan hektar zemlje za 200.000 do 1.000.000 eura po hektaru, a za to isto zemljište plaćali državi porez u iznosu od 4.000 dinara ( odnosno 4 eura ) godišnje, a zemljište 500 metara dalje od pomenutog, koje nema asvaltni put, na tržištu košta 10.000 eura po hektaru. Nisu ovi vlasnici zemlje, koji su uzeli 200.000 do 1.000.000 eura po hektaru, zaslušni što je autoput ili put prošo pored njihove njive, niti su oni finansirali izgradnju tog puta, pa da mogu uzmu toliki novac od naroda.

1.4. Porez na zaradu ( Kanadski sistem )

Da donese zakon, gde će porez na zarade biti u službi razvoja proizvodnje po Kanadskom modelu, a to znači : da građani čija je zarada veća od 150.000 eura na godišnjem nivou, za iznos preko propisanih 150.000 eura plaćaju porez u iznosu od 100%.

Onaj građanin, koji je zaradio preko 150.000 eura a novac uložio u proizvodnju, oslobodit će se pla?anja poreza za iznos preko 150.000 u iznosu od 90%.

Primer: Gragđanin zaradi 300.000 eura godišnje: prvih 150.000 eura oporezovano je po progresivnoj stopi oporezivanja a drugih 150.000 eura, ukoliko ne uloži u proizvodnju, oporezuje po stopi od 100%.

( Na primer: zarada do 20.000 eura jedna stopa, od 20.000 do 50.000 druga stopa, od 50.000 do 100.000 treća stopa, od 100,000 do 150.000 četvrta stopa oporezivanja a preostalih 150 000 eura oporezuje se sa 100%, to znači da mu država uzima sve, ali ako uloži 150.000 eura u proizvodnju, država ga oslobađa plaćanja poreza u iznosu od 90%. od ovih drugih 150.000 eura)

KAKO POKRENUT DOMA?U PROIZVODNJU ?

Glavni uzrok propadanja Srbije leži u pogrešnoj ekonomskoj politici, koja je uništila domaću proizvodnju, a ključ za izvlačenje Srbije iz sadašnjie krize, nalazi se u izgradnji sistema koji će omogućiti pokretanje domaće privrednje.

Zašto nema interesa, kod naših privrednika, da nešto proizvode ?

Nema domaće proizvodnje, zato što je Vlada R. Srbije prodala tržište Srbije stranim kompanijama i uvoznicima, i ne postoji želja ni plan da se sadašnje stanje u proizvodnji promeni.

Da bi se pokrenula domać potrebno je uraditi slede?e:

• Vezati uvoz robe za izvoz, realizovati projekat ,, Kako pokrenuti proizvodnju ??,
• Nuditi ideje šta proizvoditi, realizovati projekat ,,Srpska agencija za posticanje proizvodnje SAPP ?? ,
• Osnovati državnu agenciju ,,Agencija-fond za sufinansiranje proizvodnje po ortačkom principu?? ,
• Napraviti sistem koji će privlačiti strane investitora, realizovati projekat ,, Projekat SPAS ??,
• Zamoliti domaće tajkune da izgrade po jednu proizvodnu fabriku i

2.1. Veza uvoza i izvoza

Vlada R. Srbije je prodala-poklonila tržište Srbije stranim kompanijama i uvoznicima, stvorila takav ekonomski sistem da se u Srbiji ne isplati ništa proizvodit a privrednike Srbije dovela u situjaciju do o proizvodnji ne smeju ni da razmišljaju.

Predlažemo Vladi R. Srbije:

Da donese zakon, koji će obavezati uvoznike, da svoj uvoz u R. Srbiju pokriju sa izvozom slične robe, po sledećem modelu :

• u 2011. godini da svoj uvoz pokriju sa 10% izvoza,
• u 2012. godini da svoj uvoz pokriju sa 20% izvoza,
• u 2013. godini da svoj uvoz pokriju sa 30% izvoza,
• u 2014. godini da svoj uvoz pokriju sa 40% izvoza,

Tražimo od Vlade RS da uvaži interes malih i srednjih privrednika i da gore pomenuto rešenje ovog problema usvoji i podrži odgovarajućim zakonima.

Napomena:

Projekat ? Kako pokrenuti proizvodnju ?

Projekat broj 1

Ovaj projekat govori o pogrešnoj ekonomskoj politici u R. Srbiji, koja je dovela da se ugasi industriska proizvodnja i nudi rešenje kako obnoviti industrisku proizvodnju, zaposliti nezaposlene, povećati plate i penzije.

Obrazloženje predloga:

Zašto je ovo rešenje bolje od uvođenja veće carine na određene robe?

Mnogi ekonomisti i političari, zalažu se da se uvedu veće carinske stope, na uvoz određene vrste robe, kao zaštita domaće proizvodnje. Ovakvo rešenje je pogrešno i već viđeno, u prošlosti Srbija je domaću proizvodnju štitila sa visokim carinama, uvoznim kvotama i nije uspela ni da je zaštiti niti da je razvije.

Uvođenjem viših carinskih stopa, na uvoz određenih roba, neće se pomoći razvoju domaće proizvodnje, jer se uvoznici ne teraju da organizuju proizvodnju za izvoz, a uvezena roba samo poskupljuje da bi punila budžet R. Srbije.

Rešenje koje mi nudimo je u službi razvoja doma?e proizvodnje, jer tera uvoznike da organizuju proizvodnju i izvoz domaće robe, a budže R. Srbije punio bi se iz realne proizvodnje.

2.2. Agencija SAPP

( Srpska agencija za posticanje proizvodnje – SAPP )

Predlažemo Vladi R. Srbije:

Da osnuje agenciju ,, Srpska agencija za posticanje proizvodnje – SAPP ,, ( šta i kako proizvoditi ) po priloženom projektu a koja će uz pomoć srestava informisanja ( TV emisije ) nuditi konkretne ideje šta proizvoditi, sa ciljem da male privrednike edukuje, ohrabruje i postiče da razmišljaju šta bi mogli da proizvode.

Za�to treba osnovati agenciju ,,Srpska agencija za posticanje proizvodnje ? SAPP,, ?

Agenciju treba osnovati :

• da bi podstakla sadašnje i buduće privrednike da razmišljaju o ideji da i oni počnu nešto da proizvode,
• da podstakne razvoj male privrede, preduzetništvo i samozapo�šjavanje,
• da privrednicima pomogne da se međusobno povežu,
• da privrednicima pomogne da plasiraju svoj proizvod i
• da se bori za interese malih privrednika.

Primer iz Bečeja

Kako je mali privrednik-kozar Lakić Živko propo !

Primer malog privrednika-kozara Lakić Živka iz Bečeja pokazuje koliko je neophodno osnovati ovu agenciju SAPP, koji je došao iz Amerike sa 200.000 $ u Bečej, uložio u farmu koza, borio se 5 godina da uspe u ovom poslu i propao.

• 2008 godine Lakić Živko dolazu u Bečej sa 200.000 $ sa namerom da otvori farmu koza jer taj biznis obećava.
• Na tržištu Srbije ne mogu se kupiti prerđevine od kozijeg mlaka: mleko, sir, jogurt, i surutka a proizvodi od kozijeg mleka su zdravi, skupi i imaju potencijal za izvoz, i to mu je govorilo da u započetom biznisu sigurno neće pogrešiti.
• Izgradio je farmu, nabavio pedigrirane koze, dodatno se zadužio jer nije bilo dosta onih 200.000$ i kreno u proizvodnju mleka,
• Pošto nije imao dovoljno srestava da izgradi i mini mlekaru, morao je da ostvari saradnju sa postojećim mlekarama.
• Postojeće mlekare određuju kvalitet, cenu i kad će da plate mleko, tako da je mali privrednik Lakić došao u probleme i može se reći propao.
• Rešenje ovog problema video je u udruživanju sa nekim sa kojim bi izgrado mini mlekaru i oni sami plasirali prerađevine od kozijeg mleka na tržište.
• Zbog ne postojanja neke agencije, koja bi mu pomogla da nađe ortaka sa kojim bi osvoio proizvodnju i plasman prera?evina od kozijeg mleka, pomenuti mali privrednik je odlučio da zatvori farmu.
• Srbija ima tržište, postoji potreba za izvozom prerađevina od kozijeg mleka, školuje tehnologe koji nemaju posao, ima i investitora koji bi uložio pare ali nema agenciju koja bi pomogla da se svi oni nađu i započnu biznis u korist ortaka i države.

Projekat: Srpska agencija za posticanje proizvodnje SAPP

( �ta i kako proizvoditi )

Projekat nudi re�enje, kako dr�ava Srbija mo�e pomo?i malim privrednicima u organizovanju masovne proizvodnje poznatih-novih proizvoda svedskog kvaliteta, modernog-savremenog dizajna i kako te proizvode prodati a sa ciljem posticanja doma?eg preduzetni�va, samozapo�ljavanja malih privrednika i produktivnog zapo�ljavanja radnika.

2.3. Agencija-fond za sufinansiranje proizvodnje

po orta?kom principu

Za�to Vlada R. Srbije treba da osnuje agenciju ? Agencija za sufinansiranje proizvodnje po orta?kom principu? ?

Srbija ne mo�e iza?i iz krize ukoliko ne razvije doma?u proizvodnju, doma?u proizvodnju ne mo�e razviti bez pomo?i dr�ave, ukoliko se dr�ava odlu?i da pomogne privrednicima u organizovanju i sufinansiranje doma?e proizvodnje, mnogi ekonomisti i politi?ari re?i ?e da je to vra?anje u 90godine.

Da bi bolje razumeli ovaj projekat, moramo napraviti malo pore?enje ekonomskih prilika u Srbiji u 1990 godini sa ekonomskim neprilikama u 2012 godine.

• Do 1990 godine Srbija je imala socijalisti?ki sistem, ekonomiju zasnovanu na dru�tvenom kapitalu i doma?oj proizvodnji svega i sva?ega, ulaganja u proizvodnju vr�ila su dru�tvena preduze?a iz svojih izvora i dr�ava preko svojih fondova, tada smo proizvodili odela, kamione, avione itd, imali prose?nu platu 1.000� DM �to je vrednost dana�njih 1.000 eura i 1.000.000 zaposlenih radnika vi�e u proizvodnji nego danas, imali spoljni dug od oko 4 milijarde dolara i bili u krizi koja je po?ela 1987 godine.
• 2000 godine po?eli smo da gradimo liberalni kapitalizam, prodali-privatizovali dru�tvena preduze?a, veruju?i da ?e ta preduze?a ve? sutra biti uspe�nija.
• 2012 godine nemamo vi�e �ta da prodamo, uni�tili smo doma?u proizvodnju tako da danas skoro ni�ta ne proizvodimo, sada�nja proizvodnja ne dosti�e ni 10% proizvodnje koju smo imali u 1990 godini, imamo 1.000.000 nezaposlenih vi�e nego 1990 godine, imamo prose?nu platu ispod 300 eura i svedske cene, imamo spoljni dug oko 25 milijardi dolara i ube?ivanje ekonomskih eksperata da se dr�ava ne treba da me�a u ekonomiju.

Na osnovu gore iznetih ?injenica mi predla�mo!

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da posebnim zakonom osnuje agenciju ? Agencija-fond za sufinansiranje proizvodnje po orta?kom principu ? a to zna?i da 50 % potrebnih srestava za proizvodnju konkretnog proizvoda daje privrednik ili grupa privrednika koja je predlo�ila projekat, a drugih 50% srestava daje agencija-dr�ava� i to realizovati na slede?i na?in:

• Agencija preko srestava informisanja stalno poziva privrednike da zajedni?ki pokrenu proizvodnju.

• Privrednik, samostalno ili u grupi, putem projekta konkuri�e kod agencije sa konkretnim predlogom �ta proizvoditi.

• Agencija procenjuje projekat i odlu?uje da li ?e u?i u realizaciju tog projekta,
• Privrednik ili grupa privrednika obezbe?uje 50% srestava za proizvodnju,
• Agencije obezbe?uje drugih 50 % srestava.
• Upravljanje proizvodnjom-preduze?em je u odnosu 50% : 50%.
• Posle 5 godina agencija prodaje svoj deo preduze?a a pravo pre?e kupovine imaju ortaci.

Da ukine subvencije dr�ave, samo ostaviti subvencije u poljoprivredi na nivou od 25% ostvarenih subvencija u poljoprivredi u 2011 godini i to samo za male poljoprivrednike a razliku do punog poljoprivrednog bud�eta za teku?u godinu plasirati kroz:

• osnivanje robnih rezervi koje ?e vr�iti otkup strate�kih poljoprivrednih proizvoda, a robne rezerve pretvoriti u aktivno trgova?ko preduze?e koje ?e na tr�i�tu kupovati i prodavati strate�ku robu na tr�i�tu zbog regulisanja istog ( na primer: Odrediti planom, da RR otkupe 30% svinjskih polutki od sada�nje proizvodnje ),
• izgradnju mini mlekara, hladnja?a, skladi�nog prostora, prera?iva?kih kapaciteta, sistema za navodnjavanje itd po gore prikazanom orta?kom principu.

Objekte koji se grade po principu orta?kog finansiranja mo�e graditi isklju?ivo registrovana gra?evinska preduze?a-radnje uz potpuno po�tovanje zakona i propisa i na osnovu javnog konkursa.

Za�to je potrebno ukinuti subvencije ?

Dosada�nja praksa davanja subvencija ( ili d�aba para kako ja to zovem ) nije dala o?ekivane rezultate, ve? je stvorila samo osnov za veliku korumpciju i kriminal. Tvrdnju da ovakvo re�enje proizvodi kriminal i korupciju potkrepljujem ?injenicom da je praksa vladinih slu�benika, koji sre?uju da neko dobije subvenciju, uzimaju od 30% do 50% od realizovane subvencije za sebe.

Kako obezbediti srestva za ovaj projekat ?

Srestva koja su potrebna agenciji kao ortaku obezbe?uje Vlada R. Srbije iz kredita od prijateljskih dr�ava ( Verujemo da zapadne vlade i banke ne?e hteti da daju novac za realizaciju ovog projekta, jer to nije u njihovom interesu. )� u iznosu od jednu milijardu dolara ili eura za prvu godinu, a za naredne 4 godine obezbe?uje po 1.5 milijardi dolara ili eura godi�nje.

Posle isteka od 5 godina agencija se finansira iz prodaje svog dela u orta?kim firmama, a razliku do 1.5 milijardi dolara uzima kredit.

Drugi deo srestava obezbe?uju privrednici iz sopstvenih izvora, iz kredita gde je potencijal privrednika preko 5 milijardi eure, ( primer: U�re?evina gra?ana u bankama je oko 8 milijardi eura a u slamaricama dr�e bar jo� 4 milijare eura. ), a Srpska dijaspora ima finansiski potencijal preko 20 milijardi eura.

Srpska dijaspora mo�e doneti novac, poslovne veze, znanje i ideje samo ako napravimo po�tena pravila igre, a svoj ekonomski interes oni ?e lako prepoznati.

Iz gore navedenog lako se mo�e zaklju?iti da postoji novac i ideje, samo fale po�tena pravila igre i organizacija.

Kako se srestva plasiraju ?

Vlada R. Srbije osniva 3 banke, preko kojih bi plasirala ova srestva. ( 3 doma?e banke sa 100% doma?im kapitalom treba osnovati zbog me?usobne konkurencije i postizanja ve?e efikasnosti u realizaciji ovih projekata. )

Za�to Vlada R. Srbije treba ovaj projekat da prihvati ?

Samo po osnovu� projekta 2.3 ( Agencija za sufinansiranje proizvodnje ) zaposlilo bi se oko 500.000 radnika za ?etiri godine.

• Cena jednog radnog mesta oko 20.000 eura.
• Dr�ava bi za ?etiri godine ulo�ila 5,5 milijarda + privrednici bi ulo�ili 5,5 milijardi eura u proizvodnju.
• Dr�ava bi po osnovu PDV poreza ubrala za 1 godinu 2,7 milijardi eura ( 300eura pros plata radnika x 1.2 prose?no pove?anje plate x 250.000 prose?an broj novozaposlenih radnika x12 meseci / 0.4 procenjeno u?e�?e plate u proizvodu = 2.700.000.000 eura ) �to pokazuje da bi vra?anje kredita bilo lako.
• Dr�ava bi po osnovu doprinosa za PIO i ZDR OSI ubrala za 1 godinu 1,66 milijardi eura ( 300eura pros plata radnika x 1.2 prose?no pove?anje plate x 250.000 prose?an broj novozaposlenih radnika x 12meseci x 0,65 procenat doprinosa na plate =1.660.000.000 eura ) �to pokazuje da bi bile ve?e i sigurnije penzije i vi�e srestava za zdrastvo.
• Efekte zapo�ljavanja i prihoda dr�avi koji bi dali projekti: 2.1 ? Kako pokrenuti proizvodnju? i 2.2 ? Projekat SAPP ? nisu uzeti u obzir.

Kako treba da izgleda zakon o agenciji da bi ovaj projekat uspeo?

Agenciju za sufinansiranje proizvodnje treba osnovati posebnim novim zakonom koji mora biti: logi?an, jasan, strog i da uvede li?nu materijalnu odgovornost rukovostva agencije.

Direktora agencije bira Vlada. R. Srbije na osnovu programa rada koga pi�e sam kandidat.

Direktor agencije mora da polo�i depozit, garanciju banke ili hipoteku na nekretnine u iznosu od 200.000 eura kao garancija da ?e agenciju voditi po zakonu i usvojenom programu.

Svi rukovodioci i slu�benici koji odlu?uju sa kime ?e se u?i u ortakluk, kontroli�u rad orta?kih preduze?a i �ef knjigovostva biraju se na osnovu javnog konkursa, programa rada koga sami pi�u i ban?ine ili hipotekarne garancije koja iznosi od 50.000 eura do 100.000 eura.

Bezbedonosna agencija BIA daje mi�ljenje o kandidatima koji konkuri�u za radno mesto Direktor agencije, ?lana upravnog odbora, rukovodioci, knjigovo?e, slu�benici koji odlu?uju sa kime ?e se u?i u ortakluk i koji kontroli�u orta?ka preduze?a i ukoliko je negativno mi�ljenje bezbedonosne agencije BIA ne mogu se zaposliti na odgovorna mesta u agenciji.

Direktor agencije, ?lanovi upravnog odbora, rukovodioci, knjigovo?e, slu�benici koji odlu?uju sa kime ?e se u?i u ortakluk i koji kontroli�u orta?ka preduze?a pre izbora moraju da prilo�e imovinsku kartu: svoju, ?lanova porodice i vanbra?nih partnera.

Zakonom jasno re?i, da je dozvoljena gre�ka i za nju se materijalno ne odgovara ali je zabranjena kra?a, mito i korumpcija, da se u slu?aju kra?e, mita i korumpcije napla?uje nastala �teta i krivi?no odgovara.

Upravni odbor agencije ima 7 ?lanova, sastavljen je od ?lanova koje su predlo�ile politi?ke stranke, u upravni odbor agencije obavezno ulaze i prestavnici opozicije, koji moraju imati potrebno obrazovanje, iskustvo i moraju prilo�iti hipotekarnu garanciju kao garanciju da ?e svoj posao obavljati savesno.

Za�to treba ovakav zakon ?

Zato �to je Srbija naviknuta na: kra?u, mito, korumpciju i kriminal; zato �to je prezadu�ena dr�ava; zato �to narod nema posla, te�ko �ivi, a ovaj projekat predvi?a dodatno zadu�ivanje u iznosu od 5 milijardi eura.

Ako se usvoji ovaj projekat a ne uvede strog i logi?an zakon, �ne samo da ovaj projekat mo�e propast, nego se pare mogu pokrasti i tako narod i dr�avu dovesti u jo� goru situaciju nego �to jeste, a to autor ovog projekte nikako ne �eli.

2.4. Kako privu?i investitore

Da bi privukli investitore da u Srbiji grade proizvodne pogone, potrebno je izgraditi sistem koji ?e podrazumevati slede?e:

• ? Izjedna?avanje stranih i doma?ih investitora, �

• ? Izjedna?avanje velikih i malih investitora,�

• ? Stvarati uslove da se ostvaruju li?ni kontakti sa vlasnicima kapitala,�

• ? Zakonom omogu?iti da onaj ko dovede investitora, a koji ?e graditi proizvodni pogon, da za to dobije finansisku nadoknadu,�

• ? Uklju?iti Srpsku dijasporu u ovaj posao, kao budu?e investitore i kao pojedince koji dovode investitore,
• ?Stvaranje mre�e prijatelja Srbije u svetu, koji ?e pomo?i u dovo?enju stranih investitora,

• ?Stvaranje logi?ne zakonske regulative, koja ne mora biti najpovoljnija u odnosu na okru�enje, ali mora biti jasna. �

Kako privu?i strane investicije ?

Predla�em Vladi R. Srbije:

Da donese zakon koji ?e uklju?iti Srpsku dijasporu u zakonodavnu i izvr�nu vlast R. Srbije i dati im zadatak da dovode strane investitore u Srbiju.

Strane investicije najbr�e mo�emo privu?i ako ostvarimo li?ni kontakt sa vlasnicima kapitala, to je posao Vlade R. Srbije, lidera politi?kih stranaka, a mi predla�emo da se u taj posao uklju?i i Srpaska dijaspora.

Uklju?ivanje Srpske dijapore u ovaj posao, uraditi po projektu SPAS koji mo�ete pro?itati na sajtu Privrednici Srbije.

Zakonom omogu?iti da onom ko dovede stranog investitora pripada marketin�ka nadoknada u iznosu 50 % �od poreza na li?ne dohodke radnika u narednih 5 godina, ako su srestva ulo�ena u proizvodnju. Dr�avni funkcioneri i slu�benici nemaju pravo na gore pomenutu marketi�ku nadoknadu.

Napomena:

Pogledaj projekat� ,, Projekat SPAS ,, koji se nalazi na sajtu: : http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/189-projekat-spas.html

��������������

�

����������������������������� Projekat� S P A S�

�Ovaj projekat nudi re�enje, kako uz pomo? Srba iz dijaspore da na?emo put spasenja za Srpski narod i Srpsku dr�avu.

Kako obezbedit doma?e investicije ?

Da Predsednik Vlade R. Srbije i Predsednik R. Srbije zamole doma?e tajkune da otvore po jednu proizvodnu fabriku.

Predla�emo Predsedniku vlade gospodinu Ivici Da?i?u i Predsedniku Srbije gospodinu Tomislavu Nikoli?u da zamole na�e velike privrednike ( tajkune ) koji su kupili dru�tvena preduze?a a ta preduze?a vi�e ne rade da izgrade neke proizvodene pogone i da to javno objave u srestvima informisanja sa imenom i prezimenom koga su zamolili i koliko su tra�ili da ulo�e u proizvodne pogone.

Za�to ovo tra�imo ?

Svi dana�nji veliki privrednici ( tajkuni ) kupili su dru�tvena preduze?a za male pare, ve?ina njih je ugasila proizvodnju, zatvorila preduze?a i na takav na?in zaradili ogroman novac a to su uradili po zakonu jer je takav zakon done�en.

Kako kapital odbeglih tajkuna staviti u funkciju razvoja proizvodnje u Srbiji ?

Da Vlada R. Srbije donese zakon koji ?e omogu?iti na�im tajkunima koji� su se ogre�ili da svoj greh odkupe tako �to ?e otvoriti po jednu proizvodnu fabriku.

Mnogi na�i privrednici su se obogatili u proteklih 20 godina, dr�ava je protiv pojedinaca pokrenula krivi?ni postupak zbog zloupotrebe a oni su pobegli u inostranstvo i odneli novac. Dr�ava od ?lanica Evropske unije tra�i da isporu?e na�e tajkune Srbiji da bi im mi sudili i da bi ih poslali u zatvor a ?lanice EU to odbijaju i ako se mi borimo da u?emo u tu EU.

Gra?ani Srbije od ovoga nemaju nikakvu korist nego samo �tetu, oni su odneli novac i ako ih slu?ajno nekad uhvatimo mi ?e mo im ih, strpati u zatvor i napraviti jo� ve?i tro�ak poreskim obveznicima. Zato mi predla�emo da se donese zakon po kome ?e odbegli na�i tajkuni mo?i da odkupe svoje grehove.

Predla�emo Vladi R. Srbije da donese poseban zakon po kome ?e odbegli tajkuni mo?i da odkupe svoje grehove.

Zakon treba da omogu?i odbeglim tajkunima da se dogovore sa Vladom R. Srbije o ceni otkupa svojih grehova za �ta ih tereti tu�ila�tvo.

Vrednost greha izra?unava se tako �to tu�ila�tvo i zainteresovana strana dolaze do zajedni?ke cifr a onda zainteresovana strana podnosi zahtev Predsedniku republike Srbije da da svoju saglasnost o pomilovanju.

Predsednik republike Srbije po svojoj savesti procenjuje da li ?e prihvatiti dogovor tu�ila�tva i zainteresovane strane.

Dobijena finansiska srestva od odbeglog privrednika-tajkuna upla?uju se na ra?un Agencije za sufinansiranje proizvodnje po orta?kom principu i koriste se za pokretanje proizvodnje.

Ovaj zakon se ne odnosi na one koji su odbegli a optu�eni su za ubistva, trgovinu drogom i ljudima, silovateljima i onima koji su optu�eni za ru�enje ustavnog poretka R. Srbije.

Za�to treba ovaj zakon ?

Usvajanje ovog zakona omogu?ilo bi odre?enim privrednicima-tajkunima da otkupe svoje grehove tako �to ?e se njihovim parama otvori neko preduze?e koje ?e zaposliti nove radnike a to je za narod mnogo korisnije re�enje nego da ih dr�imo u zatvoru o na�em tro�ku ili da im zabranimo dolazak ku?i u Srbiju.

KAKO OBEZBEDITI POSAO

GRA?EVINSKOJ OPERATIVI I ZAPOSLITI NOVE RADNIKE

Gra?evinska operativa u oblasti visokogradnje je na kolenima, po mnogima propala, zbog nedostatka posla odnosno nedostatka investitora.

Ovakvu lo�e stanje moglo bi se popraviti� odmah ukoliko bi vlast usvojila ponu?ene projekte koje je predlo�ilo Udru�enje gra?evinskih in�enjera Srbije-UGIS i Udru�enje Privrednici Srbije.

Predla�emo Vladi R. Srbije da realizuje dole prikazane projekte:

Rad na crno ubija

male privrednike u gra?evinarstvu�

Ovaj projekat nudi re�enje kako zaustavit rad na crno odnosno davanja poslova licima koja za to nisu registrvana, ne pla?aju poreze i doprinose, ne zapo�ljavaju radnike, i kako posta?i razvoj preduzetno�tva u oblasti gra?evinarstvu.

Projekat mo�ete pro?itat na sajtu Privrednici Srbije a koji se nalazi na adresi: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/173-rad-na-crno-ubija-male-privrednike-u-graevinarstvu.html

�

Fasade se ru�e a vlast ?uti !

Ovaj projekat pokazuje da nam se fasade na objektima ru�e dok gra?evinska operativa nema posla a ministarstvo gra?evina i In�enjerska komora Srbije ?ute i nudi re�enje kako ovaj problem re�iti.

Projekat mo�ete pro?itat na sajtu Privrednici Srbije a koji se nalazi na adresi: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/170-fasade-se-ruse-a-vlast-uti.html

�

�

�

Siroma�ni a rasipamo toplotnu energiju

Ovaj projekat pokazuje koliko je rasipanje toplotne energije u Srbiji, kolika je nebriga vlasti i nudi re�enje kako da po?nemo da ovaj problem re�avamo.

Projekat mo�ete pro?itat na sajtu Privrednici Srbije a koji se nalazi na adresi: http://www.privrednicisrbije.rs/projekti-i-ideje/169-siromani-a-rasipamo-toplotnu-energiju.html

KAKO RE�IT PROBLEM NE PLA?ANJA U PRIVREDI ?

Postoje?i zakon je uspostavio� takva pravila privre?ivanja da: se veliki privrednici bogate na ra?un malih zato �to im zakon dozvoljava da ne pla?aju robu i usluge, mala i srednja prreduze?a-radnje propadaju zato �to ne mogu da naplate svoju robu ili usluga, mala i srednja preduze?a-radnje propadaju jer zakon omogu?ava da privrednici namerno idu u blokadu da bi izbegli pla?anje dugova a posle otvore preduze?e radnju pod drugim imenom na istoj adresi. Zbog ovakvih pravila mnoge male firme su propale, radnici su ostali bez posla a vlast ?uti.

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da donese zaknom koji ?e uvesti rada u sistemu pla?anja roba i usluga odnosno obavezati privrednike, dr�avu i javna preuze?a da su obavezni da pla?aju po dole predlo�enom modelu.

Zakonom obavezati sve privrednike da su obavezni dug izmiriti najkasnije 30 dana od isteka valute pla?anja a ukoliko to ne u?ine kaznit ?e se sa kaznom u iznosu 5% duga + pripadaju?a kamata za dug a najmanje sa 50.000 dinara i poreska uprava obavezna je da blokirat ra?un radi duga poverioca.

Zakonom obavezati sve privrednike da su obavezni elektronskim putem prijaviti dug du�nika koji je stariji od 30 dana od dana isteka valute i za ne prijavljivanje duga predvideti kaznu za privrednike poverioce.

Zakonom obavezati knjigovo?e da su 2 puta godi�nje obavezni da obra?unaju dug koji je stariji od 30 dana od isteka valute pla?anja i da obra?unaju propisanu kaznu i o tome elektronskim putem obaveste poresku upravu.

Zakonom obavezati sve privredne subjekte da su obavezni me?usobne odnose regulisati ugovorom ili porud�benicom usluga ili robe ( stara porud�benica ), kada se pru�a usluga fizi?kom licu porud�benicu popunjava onaj ko daje uslugu.

Zakonom uvesti li?nu odgovornost vlasnika preduze?a-radnji na slede?i na?in:�

• Odgovorna lica u preduze?ima-radnjama ( direktori, rukovodioci i vlasnici radnji ) ?ije preduze?e-radnja ode u ste?aj ili je blokirano du�e od 60 dana, kaznit ?e se zabranom vr�enja poslova odgovornog lica sa minimum 5 godna. ( Odgovorna lica su direktori, vlasnici preduze?a i radnji i lica koja su ovla�tena da podpisuju ugovore, virmane i ra?une. )�

• Odgovorno lice u preduze?u ili radnji krivi?no ?e odgovarati za prevaru uz zapre?enu kaznu zatvora u trajanju 3 do 10 godina zatvora ukoliko ne izmiri obaveze prema poveriocima tako �to dovede preduze?e?radnju do ste?aja a kupi: nekretninu, skupe automobile, plovila ili novac stavi na �tednju na svoje ime ili ime ?lanova svoje porodice.�

• Neizmireni dug posle ste?aja pripisuje� se licima-vlasnicima preduze?a koje je oti�lo u ste?aj i prenosi se u druga preduze?a gde ta lica imaju deonice.�

• Dug koji je nastao po osnovu zatvaranja radnji a nije izmiren jer nema iz ?ega, posebno se evidentira i ve�e za ime vlasnika i deponuje u sud, a napla?uje se od imovine koju du�nik uknji�i na svoje ime ili nasle?uje.

Obrazlo�enje predloga :�

Ukoliko Vlada ne uvede disciplinu u pla?anju sav njen trud da popravi stanje u dr�avi je uzaludan jer postoje?e re�enje ?e i dalje zatvarati mala i srednja preduze?a a radnici ?e ostajati bez posla.

KAO STE?AJ STAVITI U FUNKCIJU RAZVOJA ?

Predla�emo Vladi R. Srbije da izmeni zakon o ste?aju kako bi on bio u funkciji razvoja.

Postoje?i zakonu o ste?aju omogu?ava ste?ajnom upravniku da prodaje delove firmi, ma�ine na komad, delove opreme itd da bi skupila �to ve?u masu novaca kako bi namirio poverioce. Ovakvim re�enjem gube i poverioci i radnici jer se firma koja je u ste?aju totalno uni�tava.

Predla�emo Vladi R. Srbije da odre?enim zakonima zabrani prodaju firmi na par?e, odnosno firma u ste?aju se mo�e prodati samo cela.

Ste?ajni postupak mora se zavr�iti u roku od 30 ( trideset ) dana.

Radnici ako nisu primili 2 ( dve ) plate obavezni su da pokrenu ste?ajni postupak a ukoliko to ne pokrenu priznaje se dug samo dve plate.

Zakonom uvesti li?nu odgovornost direktora-odgovornih rukovodilaca radnji-preduze?a tako da odgovorna lica koja su dovela u sta?aj radnju-preduze?e ne mogu raditi poslove odgovornog lica u radnji-preduze?u, osnovati sopstvenu radnju-firmu ili biti suosniva? u trajanju od 5 do 15 godina na teritoriji R. Srbije.

Obrazlo�enje ovog predloga:

Ovakvo re�enje bi dovelo da firma-preduze?e mo�e oti?i u ste?aj gde bi se promenuo samo vlasnika a stvorili bi se uslovi da firma-preduze?e nastavi sa radom i o?uvala bi se radna mesta.

�

KAKO SMANJITI DR�AVNU ADMINISTRACIJU ?

Predla�emo Vladi R. Srbije da donese zakon koji ?e smanjti dr�avnu administraciju po dole prilo�enom modelu.

Da se broj zaposlenih koji se finansiraju iz bud�eta ( republi?kog, pokrajinskog, gradskog i op�tinskog ),� do 2014 godine svede na broj kliko ima zaposlenih radnika koji se finansiraju iz bud�eta u Austrije, jer je Srbija po veli?ini i po broju stavnika sli?na Austriji.

Da se broj zaposlenih u javnim preduze?ima, ?iji je osniva? ( republika, pokrajina, grad i op�tina ),� do 2014 godine svede na broj kliko imaju sli?na preduze?a u Austriji, jer je Srbija po veli?ini i po broju stavnika sli?na Austriji.

Da se javna preduze?a zakonom obave�u da izdvoje minimum 15% ( odrditi procenat ) srestava od ukupnog prihoda za teku?e i investiciono odr�avanje objekata i opreme.

Da se povla�?ena javna preduze?a kao �to su: Vode Vojvodine, Putevi Srbije, razne direkcije itd zakonom obave�u da tro�ak plata i materijalnih tro�kova ne mo�e biti ve?i od 10% od ukupnog prihoda.

Da se zakonski omogu?i lokalnoj samoupravi, koja izdaje dr�avnu zemlju u zakup, da mo�e zadr�ati sav prihod od zakupa, ukoliko sredstva ulo�i u izgradnju primarnih i sekundarnih kanala i cevnog razvoda za sisteme za navodnjavanje zemlji�ta, ukoliko tro�ak administracije ne prelazi vi�e od 3% ukupnog prihoda.

Obrazlo�enje predloga.

Ukoliko �elimo da jednog dana imamo standard Austrije ne smemo imati ni jednog vi�e slu�benika-?inovnika, politi?ara vi�e nego �to ima Austrija jer privreda to ne mo�e isfininsirati.�

Ukoliko �elimo da nam jednog dana javna preduze?a funkcioni�u kao �to funkcioni�u u Austriji, onda ne smemo imati nijednog radnika vi�e zaposlenog nego �to ih imaju sli?na javna preduze?a u Austriji jer su i oni posredni tro�ak privredi.

Sada�nja praksa� ve?ine javnih preduze?a u RS je da sav prihod dele u� plate a tro�ak odr�avanja objekata prebacuju na bud�et (� dr�ave, grada i op�tine ) �to negativno uti?e na privrednike jer nemaju pouzdanog investitora a kao poreski obveznici pla?aju njihov nerad i nesposobnost rukovodstva.

Sada�nja praksa� u ovakvim preduze?ima je da se skoro sav� prihod dele za� plate zaposlenih ( u nekim javnim preduze?ima plate ?ine 90% od prihoda ) a za teku?e i investiciono� odr�avanje i novogradnju se ne izdvaja ni�ta pa se postavlja pitanje �ta ?e nam takva preduze?a kad od njih nemaju korist ni privrednici ni korisnici usluga.

Ovakvo re�enje nudi nadu poljoprivrednicima da ?e se po?eti sa izgradnjom sistema za navodnjavanje a privrednicima sigurnog investitora i realne nove poslove.

�

KAKO UNAPREDITI JAVNA PREDUZE?A ?

Predla�emo Vladi R. Srbije da donese takve zakone koji ?e naterati javna preduze?a da �ive od svog rada a ne kao do sada da se njihov nerad finansira iz bud�eta kroz subvencije.

Predla�emo

• da Vlada R. Srbije zakonom smanji davanje subvencija javnim preduze?ima postepeno i da kroz 4 godnie ne mogu biti ve?e od 25% koliko su bile u 2011 godini.
• da Vlada R. Srbije zakonom odredi koliko procenata od ukupnog godi�njeg prihoda javno preduze?e mora izdvojiti za investiciono i teku?e odr�avanje. Dosada�nja praks je da sav prikupljeni novac, od pru�anja usluga, ide u plate a razvoj i odr�avanje neko drugi je finansirao.
• da Vlada R. Srbije zakonom ograni?i broj zaposlenih u javnim preduze?ima na broj koliko imaju sli?na javna preduze?a u Austriji. Ovo smanjenje broja zaposlenih postepeno smanjivati do 2014 godine.

Predla�emo Vladi R. Srbije da donese zakon koji ?e uvesti stru?nost i li?nu odgovornost rukovostva javnih preduze?a po dole prilo�enom modelu.

Kako birati upravni odbora JP ?

?lanove upravnog odbora bira Vlada R.Srbije, odnosno nadle�no ministarstvo, odnosno lokalna vlast na osnovu javnog konkursa i predloga politi?kih stranaka kojie u?estvuju u parlamenutu odnosno u skup�tini op�tine.

?lanovi upravnog odbora se biraju na ?etiri godine i mandat im traje dok traje mandat stranaka koje su ih predlo�ile.

?lanovi upravnih odbora su i prestavnici opozicije u procentu u kome u� kome u?estvuju u skup�tini.

?lanovi upravnog odbora su kontrolni organ koi slu�i da informi�e vladu, lidere politi?kih stranaka i javnost o radu rukovostva JP.

Kako birati direktora JP ?

Glavni direktor javnog preduze?a bira se na osnovu janog konkursa i programa rada koga kandidat pi�e a bira ga Vlada R. Srbije odnosno nadle�no ministarstvo za JP na nivou republike a lokalna vlast bira glavnog direktora JP na nivou lokalne samouprave.

Glavni direktor propisuje uslove i bira ostale direktore, svoje saradnike, na osnovu javnog konkursa i programa rada koga kandidati sami pi�u.

Direktori se biraju na mandat od 4 godine i sa njima se pravi poseban ugovor a po isteku mandata ili raskida ugovora izabrani direktori ne mogu biti zaposleni u tom javnom preduze?u ni na kakvom radnom mestu.

�

KAKO NATERATI PRIVREDNIKE

DA UREDNO PLA?AJU DOPRINOSI ZA PIO I ZDRASTVO ?

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da se zakonom uvede stroga kontrola u pla?anje doprinosa za PIO i ZDRASTVO tako da se uvede li?na odgovornost direktora koji ne pla?aju doprinose.

Zakonom propisati da se dirktoru koji ne isplati poreze i doprinose za dva meseca zabranjuje se da radi poslove odgovornog lica na teritoriji R. Srbije.

Zakonom, uredbom propisati na?in isplate li?nih dohodaka odnosno vezati neto isplatu li?nog dohodka radnika za uplatu doprinosa za PIO i ZDRASTVO. Samo promenom obrazca isplate li?nog dohodka radnika mo�e se posti?i da poslodavci ne mogu izbegavati pla?anje doprinosa.

�

Primer.

Sada�nje re�enje-tehnika kod isplate li?nih dohodaka je:

• Ispunjava se virman ( Nalog za prenos ) za svakog radnika posebno,
• Kumulativno za sve radnike posebno se ispunjavaju virmani-nalozi za prenos za doprinose PIO i posebno za ZDRASTVO,
• Na kraju godine se ispunjava obrazac gde se ve�e upla?eni doprinosi za radnike.

Mi predla�emo slede?e da se propi�e poseban nalog za isplatu li?nih dohodaka radnika a on treba da sadr�i slede?e rubrike:

• ime radnika ( i dosad je taj podatak bio )
• mati?ni broj radnika i staviti ga ispod imena ( do sada nije bio taj podatak )
• rubriku u koju ?e se upisati ukupna bruto zarada ( neto li?ni dohodak + doprinosi za PIO + doprinosi za ZDRASTVO ? administrativne zabrane ) ovaj podatak se unosi ru?no.
• rubrike kao �to su doprinosi za zdrastvo, doprinosi za PIO sistem sam automaski razvrstava.
• rubriku administrativne zabrane popunjava se ru?no,
• rubrika neto zarade sistem sam izra?unava i rubriku popunjava.

Ovaj sistem omogu?ava da nije mogu?e isplatiti neto zaradu radnika a da nisu pla?eni doprinosi i obrnuto a preko mati?nog broja radnika automaski se �alje podatak u penziski i zdrastveni fond da je za konkretnog radnika pla?eno zdrastveno i penzisko osiguranje tako da ne?e trebati raditi M-4 obrazce i overavati knji�ice.

�

KAKO UNAPREDITI �KOLSTVO DA

BUDE U FUNKCIJI PRIVREDE I STICANJA VE?EG ZNANJA ?

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Da se zakonom propi�e broj studenata koji se upisuju na tehni?ke fakultete i na dru�tvene tako da odnos upisanih studenata na tehni?ke fakultete u odnosu na dru�tvene fakultete bude 50% naprema 50% a da u 2014 godini taj odnos bude 70% : 30% u korist tehni?kih fakullteta.

Da se zakonom obave�u da su svi fakultei obavezni da studente ispituju pred video kamerama i da se video zapis sa polaganja ispita ?uva u arhivama.

Da se u srednjim �kolama 30 % u?enika opredeli za zanatska zanimanja.

Da bi se postigao kontinuitet u u?enju potrebno je uvesti obavezno testiranje 3 puta godi�nje iz svih predmeta.

Da se li?ni dohodak ? plata nastavnika u srednjim �kolama ve�e za uspeh u?enika.

�

KAKO UNAPREDIT PROGRAM SOCIJALNE

PPOMO?I UGRO�ENIM GRA?ANIMA R. SRBIJE A DA ON BUDE PRAVI?AN ?

U ovoj oblasti ima dosta problema od situacije da neko ne prima pomo? dr�ave, nema posla pa ni zarade i bukvalno gladuje do situacije da pojedini korisnici zloupotrebljavaju socijalna davanje tako �to su na�li re�enje kako da primaju socijalnu pomo? i ne?e da rade jer je razlika izme?u plate i socijalne pomo?i suvi�e mala.

Predla�emo Vladi R. Srbije:

Predla�emo da Vlada R. Srbije u saradnji sa lokalnim vlastima napravi program po kome ?e se ugro�enim lcima davati po 20 ari poljoprivrednog zemlji�ta na kori�tenje a na kojima ?e oni proizvoditi povrtlarske kulure za svoju potrebe a vi�ak proizvodnje mo?i da prodaju.

Socijalno ugro�enim licima davati:

• poljoprivredno zemlji�te,
• seme,
• srestva za za�titu,
• uzorati parcele i
• stru?ni savet kako proizvesti povrtlarske kultur i kako koristiti srestva za�tite davati preko dr�avnog poljoprivrednog savetnika.

Licima koja su ostala bez posla davati:

• poljoprivredno zemlji�te,
• besplatan stru?ni savet davati preko dr�avnog poljoprivrednog savetnika.
• kredit u iznosu od 1000 eura za koji ne?e trebati �irant i
• kontrolu koju ?e sprovoditi dr�avni poljoprivredni savetnik.

Ovde treba napomenuti da sve ovo imamo, nisu potrebne velike pare ali nemamo ideja i volje da pomognemo na�im sugra?anima u nevolji.

Primer iz Be?eja:

Be?ej ima, poljoprivredno zemlji�te, socijalno ugro�ene gra?ane, nezaposlene i gra?ane koji obilaze kontejnere da bi se prehranili i gra?ane koji po ataru kradu tu?e poljoprivredne proizvode.

Ovo je sa ?im Be?ejska vlast raspola�e:

• Be?ejaska vlast upravlja sa 10.000 hektara dr�avnog zemlji�ta,
• Be?ej ima stru?na lica koja mogu dati savet iz oblasti poljoprivrede, ima i dr�avnog poljoprivrednog savetnika,
• Be?ej ima poljoprivrednike koji pru�aju usluge oranja i pripreme zemlji�ta

Uz malo volje i znanja ova ideja bi se mogla realizovati a da dr�avu mnogo ne ko�ta.

Napomena:

Ako se desi ?udo pa Vlada R. Srbije prihvati ovaj projekat i realizuje ga u potpunosti desit ?e� se slede?e:

• za 3 ( tri ) meseca zaustavit ?e se dalje propadanje, stabilizovat ?e se bud�et RS, posti?e se sigurnost u isplati penzija i plata bud�etskih korisnika i stvorit ?e se perspektiva i nada da ?e do?i bolje sutra,
• za godinu dana u proizvodnju ?e se ulo�iti 2.000.000.000 ( dve milijarde eura ili dolara ), zaposliti 100.000 radnika u proizvodnji i pove?at ?e se realno plate i penzije za 10%,
• za ?etiri godine ulo�it ?e se u proizvodnju 10.000.000.000 ( deset milijardi eura ili dolara ) zaposlit ?e se 500.000 radnika u proizvodnji i realno ?e se pove?at plate za 30 do 40% i
• za dvadeset godina dostigli bi dana�nji standard i razvijenost Austrije.

Posebna napomena:

• Ukoliko vlast bude �elela da realizuje ovaj projekat spremni smo da u?estvujemo u njegovoj razradi do najsitnijih detalja.

• Pozivam ?itaoce da na ovaj projekat po�alju svoje primedbe i predloge jer ?e mo ovaj projekat poslati Predsedniku Vlade R. Srbije i Predsedniku R. Srbije i ostalim nadle�nim organima .

�

• Autor projekta:
• Ing Vujanovi? �ivojin
• Kontak tel: 069-155-41-22
• E-mejl : office@privrednicisrbije.rs �