Ova priča kazuje kako Vlada RS vrši diskriminaciju malih privrednika a kakve šanse propušta u razvoju malog preduzetništva u plasteničkoj proizvodnji.
Uvod !
Velika šansa u razvoju preduzetništva u Srbiji je u:
proizvodnji povr?a i cve?e pod plastenikom-staklenikom,
proizvodnja plastenika i
opreme za plastenike.
Ovo nije samo šansa malih privrednika da u ovoj oblasti mogu da ostvare svoj biznis, ovo je šansa i za državu da zaposli radnike.
Da bi se ova šansa iskoristila potrebno je da država smanji diskriminaciju malih privrednika, da uvaži interese malih privrednika i da predložene projekte preto?i u zakone i da ministarstvo poljoprivrede podstakne ortačko udruživanje.
Ovom prilikom navest će samo nekoliko diskriminacionih postupaka koje vrši vlada RS nad malim privrednicima u poljoprivredi.
Vlada RS daje subvenciju ( nepovratna finansiska srestva ) poljopeivrednicima-ratarima 140 eura po hektaru odnosno 14.000 eura za 100 hektara odnosno 140.000 eure jrdnom privredniku jer pojedinci imaju i više od 10 gazdinstava.
Kad mali privrednici predlože republičkoj, pokrainskoj i lokalnoj vlasti da po principu ortačkog udruživanja sa malim privrednicima uđe u projekat proizvodnje povrća i cveća pod plastenikom-staklenkom a potrebno ulaganje za plastenika-staklenik je 12. do 15. eura/m2 i zaposlili bi 4 do 5 radnika na hektar i tražimo da država uloži 50% srestava koja bi se vratila posle 5 godina onda je to ekonomski ne opravdano i nema para a ekonoski je opravdano i za to ima para da se velikim privrednicima da i po 140.000 eura nepovratno. ( Vidi ,, Projekat oživljavanja privrede i preduzetništva u Srbiji ,, Projekat 1 )
Vlada RS daje subvenciju i po 9.000 eura po novozaposlenom radniku ( ovu mogu?nost koriste velike strane kompanije ) a nije spremna da uloži srestva sa malim privrednicima po principu ortačkog udruživanja u izgradnju mini mlekara i ako bi se ta srestva vraćala posle 5 godina. Ovaj projekat bi angažovao minimum 6 radnika i imali bi gde da se zaposle mladi inženjeri tehnologije. ( Vidi rubriku BERZA-OGLASI )
Da je velika šansa u proizvodni povrća i cveća pod plastenikom ne tvrdi samo autor ovog teksta već i prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u N. Sadi čiji dole prikazan tekst smo pozajmili.
Početak citata:
RE�ENJE za poljoprivrednike koji imaju male posede, moglo bi da bude podizanje plastenika ili staklenika. ?etovoro?lana porodica, kako obja�njava prof. dr �arko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, mo�e da se izdr�ava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara. Izgradnja plastenika, u zavisnosti od opreme, ko�ta od 12 do 15 evra po kvadratnom metru, a dr�ava, poslednjih godina nudi povoljne kredite i podsticaje za njihovo podizanje.
I pored toga, kako procenjuje Ilin, u odnosu na zemlje sa razvijenom poljoprivredom, u Srbiji ima premalo plastenika i staklenika. Procenjuje se da na celoj teritoriji na�e zemlje nema vi�e od �est hiljada hektara pod plastenicima ili staklenicima. U Vojvodini se nalazi oko 40 odsto od ove povr�ine.
Kada se uzme u obzir da su prihodi sa jednog hektara pod plastenikom ili staklenikom mogu da budu ve?i od prihoda sa 150 hektara pod p�enicom, ra?unica je jasna – ka�e Ilin. – Poljoprivrednik, da bi �iveo od ratarstva, treba da ima najmanje 300 hektara zemlje. Prose?an posed, kod nas je oko pet hektara, tako da mnogi poljoprivrednici mogu da re�e egzistenciju upravo kroz plasteni?ku proizvodnju.
Poljoprivrednici u Srbiji, me?utim, isti?e Ilin, jo� uvek mnogo ?sva�tare?, odnosno, bave se istovremeno ratarstvom, povrtarstvom, sto?arstvom, pa i vo?arstvom.
– Na taj na?in rasipaju energiju, a ni u jednom poslu ne posti�u pravi rezultat – obja�njava Ilin. – U zemljama sa razvijenom poljoprivredom, kao �to je Holandija, ve? je zavladala uska specijalizacija, a poljoprivrednici su se specijalizovali za uzgoj pojedinih vrsta biljaka.
Srbija, ina?e, kako isti?e Ilin, jo� uvek uvozi ve?i deo ranog povr?a, koje bi se moglo uzgajati u plastenicima, tako da prostora na tr�i�tu ima dovoljno.
Proizvodnja koju imamo, ne mo�e da podmiri potrebe Srbije, pre svega koli?inski, ali ni u kontinuitetu – ka�e Ilin. – Najvi�e povr?a uvozi se u hladnijem delu godine, jer nam nedostaju plastenici ili staklenici sa svojim izvorom toplote, u kojima bi se i preko zime gajilo povr?e za na�e potrebe.
U plastenicima, obja�njava Ilin, gaji se gotovo svo povr?e. Naj?e�?e se gaji salata, a zatim su tu paprike, paradajz, krastavci, pa i dinje i keleraba.
ZNANjE
PROBLEM, koji se javlja kod proizvodnje u staklenicima i plastenicima, kako isti?e Ilin, je i nedostatak znanja.
– Ne samo poljoprivrednici, ve? i agronomi, te�ko dr�e korak sa najnovijim tehnologijama u ovoj oblasti – ka�e Ilin. – U Holandiji, na primer, godi�nje se, samo zbog stare tehnologije, ru�i jedan odsto staklenika. Tehnologija u ovoj oblasti, niaime, napreduje jednako brzo kao i tehnologija u oblasti informatike ili telekomunikacija.
Zavr�en citat.
izvor: Vecernje Novosti
Napomena:
Vlada RS ostaje uporna u pomaganju velikih privrednika na �tetu malih pa i po cenu uli?nih protesta i blokada. Najsve�iji protest je protest malinara nazvan Selja?ka buna.
Pitanje za vladu RS !
Za�to Vlada RS nije uva�ila na� predlog i kao probni projekat ponudila malinarima slede?e:
da se udru�i 5 malinara sa ciljem da izgrade mini hladnja?u,
da dr�ava na svaki njihov ulo�eni euro da isto toliko,
da im pomogne da na?u trgovca u plasmanu njihove robe u inostranstvu.
Na ovakav na?in posticaja poljoprivredi, malinari bi mogli da prodaju sami svoju roba a gra?evinska preduze?a bi dobili posao u izgradnji mini hladnja?a
