altPROJEKAT PLASTENIK!

KAKO DRŽAVA MOŽE POMOĆI RAZVOJ PLASTENIČKE PROIZVODNJE I KAKO MOŽE ZAPOSLITI 21.600 RADNIKA?

 

Ovaj projekat nudi rešenje, kako Vlada R. Srbije u saradnji sa lokalnom vlašću može pomoći razvoju plasteničke proizvodnje i kako može zaposliti 21.600 radnika na nivou republike , a 116 radnika na nivou opštine , u plasteničkoj proizvodnji povrća i cveća, po principu samozapošljavanja .

alt

Uvod!

Da bi zaposlili 21.600 radnika, razvili plasteničku proizvodnju povrća i cveća i podstakli razvoj preduzetništva, potrebno je da država, odnosno vlast, prihvati nove ideje, odnosno da prihvati i realizuje ovaj projekat. Potrebno je, da se vlast i narod odreknu nametnute zablude, da država ne treba da se meša u ekonomiju. Inače ovu zabludu, da država ne treba da se meša u ekonomiju, smislili su političari i plasirali je narodu kao jedinu istinu, sa ciljem da skinu odgovornost sa sebe za svoj rad i svoje neuspehe.

Ako želimo da izađemo iz krize, onda se država mora uključiti u rešavanju ekonomskih problema, mora tražiti nove ideje i nove ljude.

Podsećam, 1990 godine politika se mešala u ekonomiju i tada se u Srbiji proizvodilo skoro sve i svašta. Imali smo prosečnu neto platu od 1.000 DM, što je više nego današnjih 1.000 eura, a dans, politika se ne meša u ekonomiju, skoro ništa ne proizvodimo i imamo prosečnu neto platu manju od 300 eura.

Lokalni političari, vlasti i opozicije, tvrde da političari ne treba da se bave ekonomijom i zapošljavanjem. Kažu da je to posao privrednika. Međutim građani misle drugačije, građani misle da je vlast kriva što oni nemaju posla, što su male plate i penzije i što oni loše žive.

Autor ovog projekta misli da država treba da se meša u ekonomiju, ali na pravi način. Vlada R. Srbije treba da pomogne razvoj preduzetništva u Srbiji. Takođe, i lokalna vlast, predsednik opštine, treba da se aktivno uključi u zapošljavanje svojih sugrađana u proizvodnji, ali na pravi, pravedni i logičan način.

Da bi Srbija izašla iz krize i da bi zaustavili iseljavanje, ( U poslednjih 25 godina iz Srbije se iselilo oko 1 milion građana. ) potrebne su nove ideje i novi ljudi. Potrebni su novi projekti koji će proizvesti nove preduzetnike, a oni treba da obezbede nova radna mesta i veće plate radnicima.

Naš projekat „PROJEKAT PLASTENIK.“ ( KAKO DRŽAVA MOŽE POMOĆI RAZVOJ PLASTENIČKE PROIZVODNJE I KAKO MOŽE ZAPOSLITI 21.600 RADNIKA?), koji nudimo Vladi R. Srbije, obezbeđuje novo znanje, proizvodi nove preduzetnike i nove stručnjake, obezbeđuje znatno veće plate radnicima i nudi masovnu proizvodnju plasteničkih proizvoda za domaće tržište i za izvoz.

PROJEKAT PLASTENIK!

alt

ŠTA PREDLAŽEM?

Predlažem, da Vlada R. Srbije u saradnji sa lokalnom vlašću i autorom projekta, realizuje ovaj projekat „ PROJEKAT PLASTENIK“ ( KAKO DRŽAVA MOŽE POMOĆI RAZVOJ PLASTENIČKE PROIZVODNJE I KAKO MOŽE ZAPOSLITI 21.600 RADNIKA?) a koji će, na nivou opštine od 40.000 stanovnika, zaposliti 108, a na nivou republike, 21.600 radnika u plasteničkoj proizvodnji, po principu samozapošljavanja i razviti preduzetništvo.

Šta država – Vlada R. Srbije treba da uradi?

 1.   Vlada R. Srbije treba da usvoji ovaj projekat, donese potrebne propise i uredbe i imenuje direktora, koji će realizovati ovaj projekat.

NAPOMENA!!! PREDLAŽEM PREDSEDNIKU VLADE R. SRBIJE ALEKSANDRU VUČIĆU DA AUTORA OVOG PROJEKTA, Vujanović Živojin građ. inž, IMENUJE ZA DIREKTORA OVOG PROJEKTA, ZA NAREDNE 4 godine. 

 

2.   Lokalna vlast treba da NAPRAVI 20 PARCELA, površine od po 1 hektar ( 10.000 m2 ), za potrebe plasteničke proizvodnje. na povoljnoj lokaciji, na državnom ili     iznajmljenom zemljištu, pored tvrdog puta, u zoni gde je moguće navodnjavanje i gde ima struje.

 

3.   Država bi preduzetnicima pomogla, da se na tim parcelama organizuje plastenička proizvodnja povrća i cveća, po principu samozapošljavanja. Odnosno, Vlada R. Srbije i lokalna vlast, pomogle bi da se napravi, 20 ortačkih preduzeća, preduzetnički radnji po 5 radnika - ortaka, koji će svoj biznis realizovati na ovim parcelama, u plasteničkoj proizvodnji po ovom projektu.

 

4.   Država, u ovom slučaju opštinska vlast, iznajmila bi ortačkoj grupi 1 hektar poljoprivrednog zemljišta, po ceni od 230 eura po hektaru, za godinu dana.

 

5.   Država, Vlada R. Srbije i lokalna vlast, pomogla bi, de se novoformiranom preduzeću obezbedi plastenik površine 400 m2 po ortaku, odnosno, plastenik površine 2.000 m2 po ortačkoj grupi.

 Kredit za kupovinu plastenika bi bio na 4 godine, uz grejs period od 1 godinu, po sistemu lizinga! Ove uslove, država bi dogovorila sa bankarima.

Ovde bi država bila, treći žirant – garant, da će kredit biti vraćen. Prvi garant, da će kredit biti vraćen, je novoformirano Doo preduzeće ili radnja i ono daje menicu, drugi garant su ortaci i oni daju menicu a treći garant je država i ona daje menicu.

U ovom slučaju, novoformirana ortačka preduzeća ili ortačke preduzetničke radnje, ne dobijaju novac za kupovinu plastenika na svoj žiro račun, nego BANKE PLAĆAJU PLASTENIKE posle njihove montaže, a po nalogu novoformiranog preduzeća ili preduzetničke radnje.

 

6.   Kad opštinska komisija, koja ima 3 člana, izabere ortačku grupu od 5 članova, tada oni osnivaju preduzeće ili ortačku radnju u skladu sa zakonom. ( Jednog člana komisije predlaže predsednik opštine, jednog poljoprivredni fakultet a jednog autor ovog projekata.)

alt

7.   Kako obezbediti potrebno znanje, za plasteničku proizvodnju povrća i cveća?

Preduzetnici, ortačka preduzeća i preduzetničke radnje, obavezni su da sklope ugovor sa inženjerom poljoprivrede koji ima licencu za ovaj projekat, o dugoročnoj poslovnoj saradnji i o prenosu znanja u plasteničkoj proizvodnji.

Poljoprivredni inženjer, koji želi da se bavi plasteničkom proizvodnjom po ovom projektu, obavezan je da napravi projekat o poslovnoj saradnji i da ga prestavi ortačkim preduzećima i preduzetničkim radnjama. Obavezan je da ih ubedi da je on njihov pravi izbor.

Poljoprivredni inženjer, koji obezbedi minimum pet ugovora o poslovnoj saradnji sa ortačkim preduzećima i radnjama, ima pravo na državnu subvenciju za bruto platu u iznosu od 50% ,u naredne dve godine. Ovu subvenciju finansira lokalna samouprava.

 

8.   Kako obezbediti trgovca, koji će prodati robu proizvedenu u plastenicima?

Preduzetnici, ortačka preduzeća i preduzetničke radnje, obavezni su da sklope ugovor sa menadžerom trgovcem koji ima licencu za ovaj projekat, o dugoročnoj poslovnoj saradnji o plasmanu-prodaji povrća i cveća proizvedeni u plasteničkoj proizvodnji.

Menadžer - trgovac, koji želi da prodaje proizvode proizvedene po ovom projektu, obavezan je da napravi projekat o poslovnoj saradnji i da ga prestavi ortačkim preduzećima i preduzetničkim radnjama. Obavezan je da ih ubedi, da je on njihov pravi izbor.

Trgovac, koji obezbedi minimum pet ugovora o poslovnoj saradnji sa ortačkim preduzećima i radnjama, ima pravo na državnu subvenciju za bruto platu, u iznosu od 50% za dve godine. Ovu subvenciju finansira lokalna samouprava.

 

9.   Ko i kako odlučuje, kakav plastenik i oprema kupiti i od koga?

Koji plastenik i plasteničku opremu kupiti, odlučuju zajedno, predstavnik novoformiranog ortačkog preduzeća – preduzetničke radnje i predstavnik države.

 

10.   Ko obezbeđuje obrtna sredstva ?

Obrtna sredstva za proizvodnju, obezbeđuju sami ortaci!

 

11.   Do kada je otvoren konkurs?

Javni konkurs bit će otvoren, dok se ne realizuje projekat u potpunosti!

 

12.   Koliko će biti ortačkih preduzeća, preduzetničkih radnji u opštini a koliko u republici?

Opština veličine od 40.000 stanovnika treba da ima:

20 parcela za plasteničku proizvodnju, veličine po 1 hektar,

20 ortačkih preduzeća ili preduzetničkih radnji sa plastenicima površine po 2000 m2 , odnosno, ukupna površina plastenika u jednoj opštini, u prvoj godini, bit će 40.000 m2.

Na nivou Srbije treba da bude:

4.000 parcela za plasteničku proizvodnju, veličine po 1 hektar,

4.000 ortačkih preduzeća ili preduzetničkih radnji sa plastenicima površine po 2000 m2 , odnosno, ukupna površina plastenika na nivou republike, u prvoj godini, bit će 8.000.000 m2.

 

13.   Koliko radnika zapošljava ovaj projekat?

Na nivou jedne opštine projekat bi zaposlio: 100 radnika ortaka ( Računica: 20 ortačkih grupa x 5 ortaka = 100 radnika ortaka), 4 poljoprivredna inženjera i 4 menadžera-trgovca.

Na nivou Srbije, projekat bi zaposlio: 20.000 radnika ortaka ( Računica: 200 opština x20 ortačkih grupa x 5 ortaka = 20.000 radnika ortaka), 800 poljoprivredna inženjera ( Računica: 200 opština x 4 inženjera = 800 inženjera) i 800 trgovca – menadžera ( 200 opština x 4 trgovca = 800 trgovaca – menadžera. ).

 

14.   Zašto se iznajmljuje 1 hektar ( 10.000 m2 ) zemljišta, a plastenik je 2.000 m2?

Da bi novoformirana ortačka preduzeća imala šansu za razvoj, potrebno je obezbediti veću parcelu, za nove plastenike, koje će oni sami kupiti. Potrebno je stvoriti šansu za uspeh, za veću produktivnost i veći profit. Zato smo predvideli da parcela bude 1 hektar.

alt

 

EKONOMSKA RAČUNICA!

Da li je ekonomski opravdana ova investicija, ovaj projekat?

Da bi dali ispravan odgovor i da bi bolje razumeli ovaj projekat, pozvati će mo u pomoć Petera Korstena iz Holandije.

Citat!

Inovativna staklenička proizvodnja paradajza u Holandiji

Podaci o troškovima i zaradi

Skoro 1oo% proizvodnje paradajza u Holandiji se proizvodi u staklenicima koji se greju prirodnim gasom. Proizvodnja traje cele godine, sadnja se obavlja u drugoj polovini decembra, a berba traje sve do početka decembra naredne godine. Prinos je između 55 i 65 kg/m2, zavisno od sorte i raspoložive opreme. Uz prosečnu cenu paradajza 0,75 - 0,80 evra po kg, takva proizvodnja donosi prihod oko 45 evra po kvadratnom metru.

Trećina ovog prihoda odlazi na troškove radne snage. Otprilike isti iznos troškova je i za materijal i troškove grejanja. Preostalih 33% odlazi na otplatu investicije, bankarsku kamatu i zaradu proizvođača.

Radi poređenja, proizvođač u istom stakleniku bez grejanja može da proizvede oko 25 kg paradajza po kvadratnom metru.

Peter Korsten Botany B.V. Horst-Meterik,Holandija

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=AR001_2.htm&autor=12

Završen citat!

Još neke važne informacije!

    • Prosečna neto plata u Holandiji, u sektoru proizvodnje, je 2.500 eura.
    • Porezi i doprinosi 21 porez + 14.57 doprinosi = 36%
    • Jedan radnik u Holandiji obrađuje 3.000 m2 plastenika.   
    • Prosečna potrošnja paradajza u Srbiji je, 16 kg po stanovniku.
    • Prosečna potrošnja paradajza u EU je 27 kg po stanovniku.
    • Pretpostavljena prosečna potrošnja paradajza u Rusiji je 21 kg po stanovniku.
    • Broj stanovnika u Moskvi je 12 miliona.
    • Moskva potroši oko 252.000 tona paradajza godišnje.

Zašto sam citirao Petera Korstena i proizvodnju paradajza u Holandiji? Zašto sam uzeo za primer, proizvodnju paradajza u Holandiji? Mnogi će reći da ovaj primer neprikladan, i da mi te prinose, koje postiže Holandija, ne možemo dostići.

Primer!!! Na tržištu Moskve, srešće se paradajz iz Holandije i paradajz iz Srbije proizveden po ovom projektu. I zato se moraju porediti, svi parametri plasteničke proizvodnje u Srbiji i Holandiji, pa i parametri prinosa, i ako mnogi misle da je to za nas nedostižno.

Računica! ????

1.   Građanine, ti koji nemaš posla, ti koji tražiš posao, ti koji čitaš ovaj projekat, možda ćeš baš ti naći posao u nekom plasteniku. Imat ćeš neto platu 200 eura mesečno. Radit ćeš efektivno 8 časova dnevno, i većina vas će raditi kao sezonski radnici.

Ti ćeš koštati poslodavca 4.158 eura godišnje. ( Računica: 200 eura plata x 1.65 porezi i doprinosi x 12 meseci x 1.05 ostali troškovi =4.158 eura. )

Ti gospodine koji tražiš posao, sa tobom će poslodavac, ( Na primer: poslodavac iz Holandije. ), ostvariti ukupan prihod u iznosu od 112.500 eura. ( Računica:3.000 površina plastenika, koji obrađuje 1 radnik x 50 kg prinos paradajza po m2 x 0,75 eura, prosečna cena paradajza na godišnjem nivou = 112.500 eura. )

2. Građanine, uzmi sudbinu u svoje ruke, radi za sebe, otvori svoj biznis i traži od države da ti pomogne! Ja ću te u daljem tekstu oslovljavati sa, preduzetnik – ortak!

 

3.   Preduzetniče! Ako radite za sebe, ako otvoriš firmu, ako ti imaš svoj plastenik, računica pokazuje sledeće:

Kao ortak u novoformiranom preduzeću, odredite sami sebi mesečnu platu od 300 eura! U tom slučaju, ti ćeš koštati sopstveno preduzeće 6.237 eura (Računica:300 eura plata x 1.65 porezi i doprinosi x 12 meseci x 1.05 ostali troškovi =6.237 eura. )

 

4.   Preduzetniče, država će ti pomoći da kupiš plastenik površine 400 m2 i da organizuješ plasteničku proizvodnju u svom plasteniku!

Koliko to košta?

Plastenik površine 400 m2 i sistem za navodnjavanje koštati će te 5.000 eura. Kredit će biti na 4 godine, uz grejs period od 1 godinu. Za ovaj kredit, nećeš davati nikakvu hipoteku, dat ćeš samo menicu. A banka će dati kredit, za kupovinu plastenika, zato što je država treći garant - žirant.

Koliki prihod mogu da očekujem?

Sa plastenikom od 400 m2 ostvariti ćeš ukupan prihod od 15.000 eura. ( Računica:400 površina plastenika x 50 kg prinos paradajza po m2 x 0,75 eura, prosečna cena paradajza na godišnjem nivou = 15.000 eura. )

To je malo!

Tačno je, plastenik površine od 400 m2 za jednog radnika je malo, ali država može da pomogne samo toliko. Bilo bi lepo, kad bi vi sami mogli da finansirate još 800 m2 plastenika po ortaku. Svetska norma kaže, da jedan radnik opslužuje plastenik površine 3.000 m2. Zato smo i predvideli, da jedna ortačka grupa dobije zemljište površine 10.000 m2, odnosno 2.000 m2 po ortaku.

Kroz 5 godina , vaše preduzeće će kupiti nove plastenike, imat će te 2.000 m2 plastenika po ortaku, a tada će ukupni prihod po radniku iznositi 75.000 eura godišnje. ( Računica: 2.000 površina plastenika x 50 kg prinos paradajza po m2 x 0,75 eura, prosečna cena paradajza na godišnjem nivou = 75.000 eura. )

alt

ŠTA DRŽAVA DOBIJA?           

Država dobija :

1.   20.000 preduzetnika, koji će biti organizovani u 4.000 ortačkih preduzeća, pet preduzetnika - ortaka po jednom ortačkom preduzeću, a koji će se zaposliti po principu samozapošljavanje! ( Računica: 5 preduzetnika – ortaka u novoformiranom ortačkom preduzeću, preduzetničkoj radnji x 20 novoformiranih ortačkih preduzeća x 200 opština = 20.000 preduzetnika )

 

2.   800 stručnjaka, poljoprivrednih inženjera, koji će znati da rade ovaj posao i koji će se zaposliti po principu samozapošljavanje! . ( Računica: 1 poljoprivredni inženjer opslužuje 5 ortačkih preduzeća, a imat će mo 4.000 novoformiranih ortačkih preduzetnički preduzeća. Računica je: 4.000 ortačkih preduzeća : 5 = 800 poljoprivrednih inženjera. )

 

3.   800 menadžera - trgovaca, koji će naučiti da prodaju proizvode iz plastenika, i koji će se zaposliti po principu samozapošljavanje!. ( Računica: 1 menandžer - trgovac, opslužuje 5 ortačkih preduzeća, a imat će mo 4.000 novoformiranih ortačkih preduzeća. Računica je: 4.000 ortačkih preduzeća : 5 = 800 menadžera – trgovaca. )

 

4.   4.810 novozaposlenih radnika, koji će se zaposliti na proizvodnji plastenika i plasteničke opreme. ( Računica: Godišnje će trebati proizvesti 20.000 plastenika i plasteničke opreme, površine od 400 m2, čija je cena 5.000 eura po plasteniku, a ukupan prihod na ovom poslu je 100.000.000 eura godišnje. Koliko će ovaj posao angažovati radnika? Pretpostavljamo, da će u ukupnom prihodu proizvodnje plastenika i plasteničke opreme, plate radnika učestvovati sa 30% . Pa je računica sledeća: 100.000.000 ukupan prihod x 30% procenat, učešća plata : 6.237 godišnja bruto plata radnika = 4.810 radnika.)

 

5.   Plasteničku proizvodnju, u prvoj godini, na površini od 800 hektara, a kroz 5 godina na površini od 4.000 hektara. ( Računica: Jedno ortačko preduzeće imat će plastenik površine od 2.000 m2, 5 ortaka x 400 m2 površina plastenika = 2.000 m2 ili 0,2 hektara. Računica za prvu godinu: 0.2 hektara po ortačkom preduzeću x 4.000 preduzeća = 800 hektara. Računica posle 5 godina je: 1 hektar po ortačkom preduzeću x 4.000 preduzeća = 4.000 hektara. )

 

6.   Proizvodnju, na primer PARADAJZA, u prvoj godini u plastenicima proizveli bi 400.000 tona, a u petoj godini 2.000.000 tona paradajza godišnje. Stvoriti će mo uslove da Srbija ima kvalitetne proizvode u velikim količinama, koje može ponuditi svetskom tržištu pa i Rusiji. Nama je potreban sistem, koji će pokrenuti domaću proizvodnju, a ne dobri trgovinski ugovori sa Rusijom, Kinom, Amerikom ili EU. Sa pomenutim zemljama, već imamo dobre ugovore, ali korist nikakvu. Nemamo šta da im prodamo, pa ni paradajz, o kome ja pišem.

 

7.   Prihod u plasteničkoj proizvodnji u iznosu od 300.000.000,00 eura ( trista miliona ), u prvoj godini, ( Računica: Na primer proizvodnja paradajza: 20.000 preduzetnika x 400 m2, površina plastenika x 50 kg, prinos paradajza po m2 x 0,75 eura, prosečna cena po kg = 300.000.000 eura ), a u petoj godini 1.500.000.000 eura, milijardu i pestomiliona eura, na godišnjem nivou. ( Računica: Na primer u proizvodnji paradajza: 20.000 preduzetnika x 2.000 m2, površina plastenika x 50 kg, prinos paradajza po m2 x 0,75 eura, prosečna cena po kg = 1.500.000.000 eura )

 

8.   Prihod preduzeća koja PROIZVODE PLASTENIKE I PLASTENIČKU OPREMU je:

 

100.000.000, sto miliona eura, na godišnjem nivou. ( Računica: 1 plastenik od 400 m2 po preduzetniku x 5 ortaka x 20 ortačkih preduzeća x 200 opština x 5.000 eure, cena jednog plastenika = 100.000.000 eura godišnje.)

 

9.   Prihod po osnovu doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje u iznosu od 61.799.400 eura, ( Računica: 26.410 radnika, koje će angažovati ovaj projekat x 195 eura, doprinosi za neto platu od 300 eura x 12 meseci = 61.799.400 eura. ) na godišnjem nivou.

 

10.   Prihod po osnovu poreza na dobit u iznosu od 6.000.000 eura prve godine. (Računica: 400.000.000 ukupan prihod po ovom projektu x 10% procenjena vrednost dobiti od ukupnog prihoda x 15% stopa poreza na dobit = 6.000.000 eura), posle 5 godina iznosio bi 24.000.000 eura, na godišnjem nivou. ( Računica: 1.600.000.000 ukupan prihod po ovom projektu posle 5 godina x 10% procenjena vrednost dobiti od ukupnog prihoda x 15% stopa poreza na dobit = 24.000.000 eura)

 

11.   Prihod po osnovu PDV-a u prvoj godini bio bi 76.660.000 eura. ( Računica: 300.000.000 eura, prihod od prodaje paradajza x 20%, PDV porez + 100.000.000 eura, ukupan prihod na proizvodnji plastenika x 16.66% PDV porez = 76.660.000 eura) na godišnjem nivou, a u 5 godini, prihod od PDV bio bi 316.660.000 eura. ( Računica: 1.500.000.000 eura, prihod od prodaje paradajza x 20%, PDV porez + 100.000.000 eura, ukupan prihod na proizvodnji plastenika x 16.66% PDV porez = 316.660.000 eura. ) na godišnjem nivou.

 

ŠTA JOŠ DRŽAVA DOBIJA?

Država dobija i nešto što je bar deset puta vrednije od novca, koji će se skupiti po osnovu poreza i doprinosa, a to je:

  • Dobija 20.000 preduzetnika.
  • Dobija 800 sposobnih i stručnih inženjera poljoprivrede.
  • Dobija 800 menadžera trgovaca.
  • Dobija pet preduzeća, koja će proizvoditi ove plastenike.

( Primer: Od ovih 21.600 preduzetnika, njih 5% , a to je 1.080 preduzetnika, izrasti će u izuzetno sposobne privrednike. Privrednike, koji će voditi Srpsku plasteničku proizvodnju do samog svetskog vrha. A to će onda vredeti, na desetine milijardi eura.)

KOLIKO OVAJ PROJEKAT KOŠTA DRŽAVU?

Država iz budžeta treba da finansira:

  • Zaposlene i saradnike koji će realizovati ovaj projekat,
  • TV emisiju za promovisanje preduzetništva u trajanju od 30 minuta, jedanput mesečno,
  • Subvencije za finansiranje 50% plate menandžera trgovaca i poljoprivrednih inženjera,
  • Trošak bankarske garancije za kupovinu plastenika i plasteničke opreme

 PITAMO AUTORA PROJEKTA?

Zašto niste predložili, da država subvencioniše preduzetnike u plasteničkoj proizvodnji, tako što će im dati bespovratna sredstva za kupovinu plastenika.

Odgovorite na dole postavljena pitanja!!!

 1.  Ako država, velikim kompanijama, daje 10.000 eura po zaposlenom, a lokalna vlast daje besplatno zemljište i oslobađa ih lokalnih taksi i poreza, zašto niste predložili, da država malim preduzetnicima da bespovratna sredstva za kupovinu plastenika, kad bi to radno mesto državu koštalo 5.300 eura, a to je mnogo manje od onoga što država daje velikim, uglavnom stranim, kompanijama.

2.  Ako država može da pokrije gubitak Železare Smederevo od 150 miliona eura za godinu dana, a to je 30 hiljada eura bespovratnih sredstava po radniku, zašto onda niste predložili da država bespovratnim sredstvima pomogne male preduzetnike.

3.  Ako je država omogućila Miodragu Kostiću da kupi tri šećerane za po 3 eura, i ovo su subvencije – bespovratna sredstva, zašto onda niste predložili da država nešto pokloni i malim preduzetnicima.

 

ODGOVOR AUTORA!!!

Vi pitate! Zašto nismo predložili subvencije?

Nismo predložili subvencije, jer ne želimo da varamo narod i preduzetnike! Subvencije, ili džaba para kako mi to zovemo, ništa dobro nisu donele Srbiji. Od 1990 godine pa do danas, sve vlade R. Srbije davale su subvencije izabranim preduzetnicima i sa takvom ekonomskom politikom ništa pozitivno nisu postigli. Postigli su to, da su dodatno zadužili državu i ubili preduzetnički duh u Srbiji. Podsećam, 1990 godine prosečna plata u Srbiji bila je 1.000 eura i imali smo domaću proizvodnju, a danas, prosečna plata je manja od 300 eura i nemamo domaću proizvodnju.

Da bi nas bolje razumeli, moramo objasniti, šta su subvencije? Subvencije su novac ili imovina, koju Vlada R. Srbije nepovratno daje izabranom preduzeću odnosno osobi.

Da bi Vlada R. Srbije dala nekome subvencije, novac ili imovinu, ona mora od nekoga da uzme taj novac ili imovinu. U našem slučaju Vlada R. Srbije uzima novac od građana R. Srbije, novac uzima od sirotinje i daje ga bogatašima.

Ako poštujemo logiku, a trebali bi, možemo zaključiti da u Srbiji sirotinja pomaže bogataše, odnosno da Vlada R. Srbije uzima novac od sirotinje i da ga daje bogatašima. Nije logično, a ni pametno, da naša vlada uzima novac od: penzionera, doktora, profesora, radnika, inženjeru i da ga daje bogatašima.

Podsećam! Država Srbija je dužna oko 25 milijardi eura a za poslednjih 25 godina poklonila je izabranim preduzećima i licima više od 25 milijardi eura. Gde je tu pamet i logika!!!!

Zato mi predlažemo, da Vladi R. Srbije donese zakon koji će zabraniti davanje subvencija u bilo kom obliku. Odnosno, da zakonom propiše, da subvencije mogu iznositi 10% od datih subvencija u 2015 godini i da se one mogu davati sitnim poljoprivrednicima, ugroženim građanima i državnim preduzećima od nacionalnog interesa, i da to davanje ne sme biti u novcu nego u dobrima. ( Na primer: Sitnim seljacima subvenciju davati u stoci, sadnicama i slično, ugroženim građanima u sredstvima za rad a Železnicama Srbije u rekonstruisanim prugama, vagonima i lokomotivama. Nikako ne mogu dobiti novac, jer ako ga dobiju, državna preduzeća će ga podeliti u plate a ugroženi građani i sitni seljaci u kupovinu novih mobilnih telefona ili nešto slično. )

Kako država da pomogne razvoj domaće proizvodnje, ako se ukinu subvencije?

Država treba da pomogne razvoj domaće proizvodnje na produktivan i odgovoran način. Treba da donese zakon o ortačkom udruživanju države sa preduzetnicima. Treba da prihvati i realizuje projekat: KAKO POKRENUTI PROIZVODNJU? Kako država da pomogne, razvoj domaće proizvodnje? Projekatmožete pročitati na sajtu:http://www.privrednicisrbije.rs/aktuelno/272-kako-drava-da-pomogne-razvovj-proizvodnje.html

PRIMER!!!

alt

  • Zgrada opštine Bečej

 

Da bi ovaj projekat objasnili, na primeru Bečej, krenuti će mo od raspoloživih resursa Bečeja.

Resursi opštine Bečej!

    • Opština upravlja sa 10.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta! Zemljište izdaje u zakup.
    • Opština ima prihod od iznajmljivanja državnog zemljišta oko 1 milion eura godišnje.
    • Bečej ima termalnu vodu. Na dubini od oko 1000 metara nalazi se topla voda čija je temperatura 60 do 65 stepeni Celzijus i može se po jednoj bušotini, u varijanti samoizliva, dobiti oko 20 litara u sekundi.
    • Bečej ima oko 6.000 nezaposlenih.

Šta predlažem?

Predlažem da rukovodstvo opštine Bečej, u saradnji sa Vladom R. Srbije, na teritoriji opštine Bečej realizuje ovaj projekat, odnosno da opredeli 24 parcele poljoprivrednog zemljišta, veličine 1 hektar, za plasteničku proizvodnju.

1.  Predlažem da plasteničke parcele opredele u svim naseljenim mestima opštine Bečej i to:

  1. U Bečeju, u zalivnom sistemu pored kanala, da opredeli 10 parcela po 1 hektar,
  2. U Bačkom Gradištu, na povoljnoj lokaciji da opredeli 4 parcele po 1 hektar,
  3. U Bačkom Petrovom selu, na povoljnoj lokaciji da opredeli 4 parcele po 1 hektar,
  4. U Radičeviću, na povoljnoj lokaciji da opredeli 2 parcele po 1 hektar,
  5. U Mileševu, na povoljnoj lokaciji da opredeli 2 parcele po 1 hektar,
  6. U Poljanici, na povoljnoj lokaciji da opredeli 2 parcele po 1 hektar.

 

2.  Predlažem da se uradi situacioni plan ovih parcela i da se isti objavi na sajtu opštine Bečej.

 

3.  Predlažem da se konkurs za dodelu ovih parcela za plasteničku proizvodnju, po ovom projektu, objavi na sajtu opštine Bečej.

Svi građani R. Srbije imaju pravo da konkurišu na ovaj konkurs. ( Ne treba Bečejci da se boje nekog Subotičana ili Leskovčanina, koji bi se doselio u Bečej i započeo plasteničku proizvodnju. )

Konkurs bi bio otvoren dok se ne dodele sve predviđene parcele.

 

Kako bi se finansirao ovaj projekat u Bečeju?

Ovaj projekat finansirao bi se od zakupa, koji opština Bečej ubira iznajmljivanjem državne zemlje.

Kako ovaj projekat realizovati?

Predsednik opštine Bečej, traba da formira tročlanu komisiju, koja će imati zadatak da realizuje ovaj projekat.

NAPOMENA!!! PREDLAŽEM PREDSEDNIKU OPŠTINE Bečej, da za predsednika komisije imenuje autora ovog projekta, inženjera Vujanović Živojina.

Šta ovaj projekat donosi opštini Bečej?

Ovaj projekat doneo bi:

    • Bečej bi dobio 24 nova ortačka preduzeća u proizvodnji.
    • Dobio bi 120 preduzetnika, koji su se zaposlili po principu samozapošljavanja.
    • Dobio 10 trgovaca menadžera, koji su sposobni da prodaju plasteničke proizvode.
    • Dobio 9 inženjera, koji će imati svetsko znanje u plasteničkoj proizvodnji.
    • Zaposlio bi 139 radnika.
    • Dobio plasteničku proizvodnju povrća i cveća. Pokazano u brojkama Bečej bi dobio: pokaz kroz paradajz, u prvoj godini dobio bi oko 2.640 tona paradajza a u četvrtoj godini dobio bi oko 13.200 tona, a kad to pretvorimo u novac onda bi dobit bila: ukupan prihod u prvoj godini iznosio bi oko 1.980.000 eura, a u četvrtoj godini dobit bi bila oko 9.900.000 eura godišnje.
    • Koliki bi poreski prihod opštini Bečej doneo ovaj projekat, neću ja da računam, neka to izračunaju opštinski službenici.
    • Ovaj projekat bi podstakao razvoj preduzetništva i u drugim oblastima privređivanja, a to je njegova najveća vrednost.

NAPOMENA !!!

Da bi ubedili Vladu R. Srbije da realizuje ovaj projekat i da pomogne razvoj domaće proizvodnje, odnosno da pomogne male privrednike:

    1. Potrebno je ovaj projekat u skraćenoj verziji objaviti u dnevnim novinama.
    2. Potrebno je organizovati konferenciju za štampu i na njoj objasniti ovaj projekat.
    3. Potrebno je jednom mesečno, 10 pota godišnje organizovati konferenciju za štampu, i javno pitati Vladu R. Srbije, zašto neće da pomogne male preduzetnike i zašto neće da pomogne razvoj plasteničke proizvodnje.

 

Vi sudite i ocenjuj te, koliko je ovaj projekat vredan!!!

TOLIKO OD NAS!!! 

SAD STE VI NA REDU!!!

Dignite i Vi glas protiv: neznanja, neodgovornosti, bezidejnosti, bahatosti, sujete, protiv iseljavanja. Pomozite ovu borbu!!!

Kako, Vi možete pomoći ovu borbu?

Možete pomoći tako što će te:

  1. Napisati neki projekat koji nudi rešenje nekog problema, a mi će mo taj projekat objaviti na našem sajtu!!!
  2. Ovaj projekat poslati prijatelju i poznaniku!!!
  3. Reklamirati na sajtu Privrednici Srbije!!!
  4. Donirati Udruženje građevinskih inženjera Srbije-UGIS ( Pogledajte web stranicu: https://www.privrednicisrbije.rs/o-nama.html )

 

Sa poštovanjem !

 Predsednik UGIS i

  • Predsednik udruženja Privrednici Srbije
  • Ing Vujanović Živojin
  • Kont. tel. 069-155-41-22

 

 

580b57fcd9996e24bc43c528

twitter-640x330

Mailing lista
Ulaz za članove

Baner1

 

 

Baner2

 

 

Baner3

 

 

baner1

 

 

Baner1

 

 

banerg

 

 

Baner3

 

 

vlasina