alt

 
KAKO GRAĐEVINSKOJ PRIVREDI OBEZBEDIT VIŠE POSLA?
( Kako spasiti svoju firmu od propasti?)

 Ovaj projekat namenjen je: vlasnicima, preduzetnicima i direktorima, preduzeća koji se bave trgovinom i proizvodnjom građevinski materijalima i izvođenjem građevinskih radova. Projekat nudi rešenje, kako obezbediti više posla građevinskoj privredi. Odnosno, pokazuje šta: mali, srednji i veliki privrednici treba da uradimo, da bi imali više posla i profita.

Poštovani privrednici!

Poznata vam je situacija u oblasti građevinarstva. Poznato vam je da nema posla, da nema kupaca, da nema investitora i da zbog toga, preduzeća i preduzetničke radnje propadaju.

Nećemo opisivati stanje u građevinskoj privredi, ono je katastrofalno, dobro nama je poznato i nećemo ga posebno elaborirati. Baviti će mo se rešenjem ovog problema. Ovaj projekat nudi rešenje: Kako građevinskoj privredi obezbediti više novog posla? I šta privrednici treba da urade, da bi spasili svoje firme od propadanja.

Mnogi će reći, ne možemo mi ništa uraditi, propast će mo, nam nama spasa,! Možemo se spasiti od propadanja, pod uslovom da se pridružimo borbi, koju vodi Udruženje građevinskih inženjera Srbije – UGIS i udruženje Privrednici Srbije, i da za tu borbu damo malo para, u skladu sa svojim mogućnostima.

Šta treba da uradimo? Treba da nateramo Vladu R. Srbije, da donese zakon koji će obavezati vlasnike objekata da svoje objekte drže u tehnički ispravnom i vizuelno lepom stanju. A zakon donosi nove poslove trgovcima i proizvođačima građevinskog materijala i izvođačima radova.

 

Ovaj zakon građevinskoj privredi donosi novih poslova u vrednosti od 750 miliona eura, na nivou republike na godišnjem nivou, a na nivou lokalne samouprave veličine od 40.000 stanovnika, zakon donosi oko 3.750.000 eura novih poslova.

 

Razrada projekta!

Poznato vam je: da uvozimo gas za grejanje stambenih i poslovnih objekata, da gradske toplane subvencioniešemo jer je grejanje skupo, da rasipamo toplotnu energiju jer se fasade i objekti raspadaju, a građevinska privreda propada, jer nema posla.

Kako ovo propadanje građevinske privrede, pretvoriti u razvoj građevinske privrede? To će mo pokazati kroz sledeće primere!

Primer br. 1.

alt

Ovo je stambena zgrada u centru Bečeja. Srbija je puna ovakvih zgrada!

Primer br. 1.

Opis zgrade na slici!

  1. Ova zgrada je u centru Bečeja!
  2. Stanovi su privatno vlasništvo!
  3. Fasada se raspada!
  4. Stanari ne mogu da se dogovore, da urade termoizolaciju zgrade!

Šta na ovoj zgradi treba uraditi?

  1. Treba zameniti sve prozore. Prozori su stari 50 godina. Ovo je veliki i novi posao za proizvođače: PVC, Alu i drvene stolarije.
  2. Treba uraditi termo izolaciju. Ovo je veliki posao za: trgovce i proizvođače termoizolacionih materijala, boja, lakova i izvođače radova.
  3. Treba zameniti oluke. Ovo je veliki posao za limare.

Primer br. 2.

alt

Ovo je poslovna zgrada u strogom centru bečeja! Srbija je puna ovakvih poslovnih zgrada.

Primer br. 2.

Opis zgrade na slici!

  1. Ovaj objekat nalazi se u strogom centru Bečeja.
  2. Objekat je privatizovan.
  3. Objekat i fasada se raspadaju.
  4. Objekat ugrožava bezbednost prolaznika.
  5. Vlasnik objekta, neće da održava objekat u tehnički ispravnom stanju. On čeka priliku da objekat proda.

Šta na ovom objektu treba uraditi?

  1. Treba rekonstruisati krov. Ovo je veliki posao za trgovce i proizvođače crepa i građe i izvođače radova.
  2. Treba zameniti sve prozore. Ovo je veliki i novi posao za proizvođače PVC, Alu i drvene stolarije.
  3. Treba uraditi fasadu. Ovo je veliki posao za trgovce i proizvođače: boja, lakova, cementa, kreča, peska i izvođače radova.
  4. Treba uraditi termo izolaciju. Ovo je veliki posao za: trgovce i proizvođače termoizolacionog materijala i izvođače radova.
  5. Treba uraditi hidroizolaciju. Ovo je veliki posao za trgovce i proizvođače hidroizolacionog materijala i izvođače radova.
  6. Treba zameniti oluke. Ovo je veliki posao za limare.

Šta ovi primeri pokazuju?

Ovi primeri pokazuju, da su nam objekti u katastrofalnom stanju, da se fasade raspadaju, da je ugrožena stabilnost objekata i bezbednost stanara i prolaznika, da rasipamo toplotnu energiju i da ne postoji mehanizam, koji bi naterao vlasnike objekata, da objekte drže u tehnički ispravnom i vizuelno lepom stanju.

Objekti su nam ovakvi, kao što je prikazano na slikama, a građevinska privreda: građevinska operativa, proizvođači i trgovci građevinskim materijalom nemaju posla.

Šta treba da uradimo?

Ako želimo: da svojoj firmi obezbedimo više posla, da uspemo u svom biznisu, da svoju firmu spasimo od propasti, onda treba da podržimo Udruženje građevinskih inženjera Srbije – UGIS i udruženje Privrednici Srbije i njihov predlog zakona.

Šta UGIS i Privrednici Srbije predlažu?

UGIS i Privrednici Srbije predlažu, da Vlada R. Srbije zakonom propiše, da su vlasnici objekata obavezni da svoje objekte održavaju u tehnički ispravnom, energetski efikasnom i vizuelno lepom stanju. Ukoliko vlasnik objekta, ne održava objekat, u skladu sa ovim zakonom, onda je obavezna lokalna samouprava, da to uradi o trošku vlasnika objekta.

Predlaže da lokalna samouprava izdvaja 3% budžeta, za privremeno finansiranje ovih poslova.

Kako bi se ovaj zakon primenjivao u praksi?

( Primer! Da bi se uštedela energija, da bi uštedeli gas koi uvozimo, potrebno je na stambenoj zgradi uraditi fasadu, zameniti oluke i zameniti stolariju. Ovaj posao treba da plate vlasnici stanova, ali vlasnici stanova ne mogu da se dogovore. Jedan hoće, drugi neće jer nema para, treći čeka da to uradi država, četvrti neće jer se posvađao sa komšijom.

Tada na scenu stupa Građevinska inspekcija. Obaveštava vlasnike stanova, da su obavezni da urade pomenute radove, ako to oni ne urade, onda će to uraditi grad o njihovom trošku. Stanari i dalje ne reaguju. Građevinska inspekcija angažuje građevinsku firmu, koja će uraditi ovaj posao. Grad plati radove i fakturiše te radove vlasnicima stanova.

Znam! Mnogi će ovaj predlog kritikovati, objašnjavati će da predlog nije realan, da nije moguće ovaj predlog sprovesti u život, jer stanari nemaju para.

Tačno, moguće je da se desi, da neko od stanara nema para, ali i za to postoji rešenje! U slučaju kad neko nema para, da plati svoj deo troškova, tada grad staviti hipoteku na stan. Grad će dug, sa pripadajućom kamatom, naplatiti, kad se stan bude prodavao ili nasleđivao. )

Pitam! Zar ovaj predlog zakona ne obezbeđuje više posla: trgovcima i proizvođačima termoizolacionog materijala, boja, lakova i izvođačima radova? Ovaj projekat, obezbeđuje više posla i profita privrednicima, i zato privrednici treba da finansiraju ovaj projekat.

alt

Pitamo! Koliku štetu prave vlasnici objekata i Vlada R. Srbije, jer vlasnici objekata neće da urade termoizolaciju svojih objekata, a Vlada R. Srbije neće da ih natera da to urade?

Šteta je velika i nju plaćaju svi građani R. Srbije! Vlada R. Srbije je svakog građanina R. Srbije posredno zadužila sa 400 eura, za plaćanje toplotne energije, koju bacamo kroz neispravne prozore i hladne zidove.

Dokaz: Srbijagas je napravila gubitak od 1,5 milijardi eura, jer je gas prodavao po nižoj ceni nego što ga je kupovala. Vlast kaže da je ovo radila, da bi cena grejanja bila manja. Ali ovaj gubitak mora neko da plati, platiti će ga svi građani Srbije.

Svaki građanin Srbije, posredno plaća tuđu štetu u iznosu od oko 400 eura godišnje, zato što Vlada R. Srbije nije donela zakon koji obavezuje vlasnike objekata, da urade termoizolaciju svojih objekata. ( Dokaz! 1.500.000.000 eura gubitak Srbijagasa / 7.500.000 stanovnika = 200 eura i još 200 eura se plaća kroz razne subvencije, koje gradovi daju gradskim toplanama. )

Zaključak! Ovaj argument pokazuje, da privrednici treba da se bore za ovaj zakon, jer je zakon logičan, pomaže razvoj građevinske privrede, nudi novo zapošljavanje i značajan prihod budžetu R. Srbije.

Koliki je ekonomski kapacitet ovog projekta?

Računica na gradu veličine od 40.000 stanovnika!

Budžet opštine, koja ima 40.000 stanovnika, je oko 1.500.000.000. dinara ( milijardu i pesto miliona dinara.)

Naš predlog zakona predviđa! Za privremeno finansiranje ovih radova, lokalna samouprava izdvaja 3% budžeta, a to je 45.000.000 dinara.

Po našoj proceni, 90% vlasnika objekata će postupiti po rešenju građevinskog inspektora, i sami će organizovati i platiti termoizolaciju svojih objekata. Samo 10% vlasnika objekata, neće hteti da finansiraju ove radove, pa će se ovi radovi finansirati iz pomenutih budžetskih sredstava.

Ukupni dodatni investicioni kapacitet, u lokalnoj samoupravi od 40.000 stanovnika, bio bi 450.000.000 dinara. A to znači da bi trgovci i proizvođači: boja, lakova, stiropora, PVC stolarije i izvođači radova imali novi posao i šansu da spasu svoj biznis od propasti.

Investicioni kapacitet ovog projekta, na nivou Srbije, bio bi oko 90 milijardi dinara ili oko 750 miliona eura.

Ovaj zakon, zaposlio bi oko 225 radnika na nivou lokalne samouprave veličine oko 40.000 stanovnika, a na nivou Srbije oko 45.000 radnika.

alt

Da li privrednici mogu naterati Vladu R. Srbije, da donese ovaj zakon?

Znamo! Većina Vas misli, da privrednici ne mogu ništa uraditi! Mislite da je naš rad i trud uzaludan. Zbog takvog razmišljanja, da ne možemo ništa promeniti, Srbija se nalazimo u ovim problemima.

Mi znamo, mi možemo naterati vlast, da donese novi zakon o planiranju i izgradnji, zakon koji će poštovati logiku i struku. Mi imamo iskustva, kako političare naterati da promene zakon. Mi smo 2005 godine naterali vlast da promeni Šumarčev zakona o planiranju i izgradnji. Zato i tražimo Vašu podršku!

alt

Šta treba uraditi?

Mi znamo, da Vlada R. Srbije neće doneti ovaj zakon, bez javnog pritiska!

Da bi naterali Vladu R. Srbije, da u zakon o planiranju i izgradnji, ugradi rešenja koja će podstaći razvoj građevinske privrede. Potrebno je uraditi sledeće:

Treba platiti i objaviti ovaj projekat ’’ KAKO, GRAĐEVINSKOJ PRIVREDI, OBEZBEDITI VIŠE POSLA’’ u dnevnim novinama.

Treba platiti i organizovati konferenciju za štampu, na kojoj će mo objasniti projekat ’’ KAKO, GRAĐEVINSKOJ PRIVREDI, OBEZBEDITI VIŠE POSLA’’

Treba dva puta mesečno podsećati Vladu R. Srbije i javnost na probleme u oblasti građevinarstva. Ovo raditi uz pomoć plaćenih: TV emisija, konferencija za štampu, oglasa u štampanim medijima, i video klipova na Yut yubu. Treba podsećati vladu, da smo mi ponudili projekte kako rešiti ove probleme, a da ih vlada nije prihvatila.

Primer:

Primer br. 1. Kad ministri Vlade R. Srbije bude objašnjavala, kako se vlada bori za svako radno mesto, za novo zapošljavanje. Tad treba platiti medijski prostor, i narodu objasniti, da smo mi predložili zakon koji bi zaposlio 45.000 novih radnika, a da to vlada nije htela da prihvati.

Primer br. 2. Kad ministri Vlade R. Srbije, budu pričali o stranim investicijama. Tada treba platiti medijski prostor, i narodu objasniti, da smo mi predložili zakon koji bi doneo 750 miliona evra novih investicija, a da to vlada nije htela da prihvati.

Primer br. 3. Kad ministri Vlade R. Srbije, budu pričali o gasovodu. Tada treba platiti medijski prostor, i narodu objasniti, da smo mi predložili zakon koji bi uštedeo značajne količine gasa, a da to vlada nije htela da prihvati.

Primer br. 4. Kad ministri Vlade R. Srbije, budu pričali o penzijama, zdravstvu, školstvu itd. Tada treba platiti medijski prostor, i narodu objasniti, da smo mi predložili zakon koji bi značajno punio budžet republike po osnovu poreza, doprinosa i PDV poreza, a da to vlada nije htela da prihvati. ( Ovaj projekat ima PDV poreski kapacitet u iznosu od 125 miliona eura godišnje. )

Primer br. n. Kad padne fasada ili kad se desi neka druga nesreća, koja je prouzrokovana ne znanjem i ne stručnošću. Tada treba platiti medijski prostor, i građane Srbije podsetiti, da je UGIS napisao i predložio vladi zakonsko rešenje, koja bi sprečila ovakve nesreće, ali da Vlada R. Srbije nije htela to da prihvati.

Ovo će mo radit, sve dok Vlada R. Srbije ne prihvati pomenuti predlog zakona.

alt

Šta privrednici treba da urade?

Privrednici treba da podrže ovu našu borbu. Treba da finansijski podržite ovaj projekat, jer će te tako pomoći sebi.

Pomoći možete tako što će te:

Hvala!

Znamo da će mnogi ćutati. Čekati će, da se mi izborimo za donošenje ovog zakona, jer misle da će ih to manje koštati. Varate se gospodo, svako čekanje skupo će te platiti. Mnogi će zatvoriti svoj biznis, čekajući da dođe bolje vreme. Bolje vreme neće doći, bolje vreme moramo napraviti.

Moramo ispričati jednu priču, poučna je! Možda Vam može pomoći!

Priča!

Pre četiri godine, na jednom skupu, prestavili smo naš predlog zakona o planiranju i izgradnji. Akcenat našeg izlaganja, bio je deo održavanje objekata, koji predviđa obavezu vlasnika objekta, da svoje objekte drže u tehnički ispravnom stanju. Poseban naglasak, stavili smo na činjenicu, da ovaj predlog zakona donosi, nove poslove i veći profit izvođačima radova i pozvali izvođače radova, da podrže ovaj projekat.

Za diskusiju javio se, jedan vlasnik građevinske firme, koja je zapošljavala 89 radnika, pravila godišnji promet od 750 miliona dinara i dobit od 800 hiljada eura godišnje. Rekao je da je predlog zakona odličan, genijalan, a da Vlada R. Srbije neće prihvatiti predlog, da privrednici neće hteti da plate promovisanje ovog projekta, a da on, za svoju firmu može naći posla bez problema.

Privrednici nisu dali pare, za promovisanje ovog projekta, mi smo shvatili da nemamo podršku, pa smo stali sa borbom. Rezultat toga je: promet građevinskim materijalom pao je za 60%, pad u oblasti gradnje je između 60 i 70%, posla nema, mnogi su ugasili svoj biznis a propadanje se i dalje nastavlja.

Danas ovaj privrednik, sa početka priče, zapošljava 4 radnika. Njegova firma, umesto dobiti proizvodi gubitke, posla nema, a nema ni realne šanse da će posla biti, i da će uspeti da spasi firmu od propadanja. Zove nas i predlaže, da ponovo pokrenemo borbu, za donošenje ovog zakona. Zakona koji donosi nove poslove građevinskoj privredi, i šansu da će neki privrednici spasu svoj biznis od propasti.

I ovom prilikom, moramo podsetiti na našu akciju, KUPUJ DOMAĆE.

Novih investitora, nove gradnje, novih poslova, novog zapošljavanja, većih plata i penzija, nema bez domaće industrijske proizvodnje.

Domaće industrijske proizvodnje, nema bez domaćeg kupca!

Bez novih zakona, nema domaće industrijske proizvodnje.

Uplatiti donaciju, u skladu sa svojim mogućnostima, Udruženju građevinskih inženjera Srbije – UGIS, na račun 205-68848-57 kod Komercijalne banke. ( Podaci o udruženju: Udruženje građevinskih inženjera Srbije – UGIS : PIB 103192730, MB 08804265, Tekući račun 205-68848-57. )

Ukoliko želite da budete anonimni, iz bilo kojih razloga, donaciju možete uplatiti na račun:160-5800100184731-95, u skladu sa vašim mogućnostima.

Predlažem, da svoju firmu reklamirate na sajtu Privrednici Srbije www.privrednicisrbije , i tako će te pomoći ovu borbu. Reklamiranje nije skupo!

Predlažem, da građevinski materijal, boje, lakove itd, po tržišnim uslovima, kupujete od ŽAD-INŽENJERINGA. I tako će te pomoći ovu borbu.

Kupujmo domaće!

alt

Kupujmo domaće! Samo ako budemo kupovali domaće proizvode, možemo obezbediti: veće zapošljavanje, veće plate, veće penzije, bolju zdravstvenu zaštitu, itd. Kupovinom domaćih proizvoda, pomažemo sebi i Srbiji!

Ko vodi akciju, Kupuj domaće ?

Nažalost niko!

Akciju, Kupujmo domaće, vodi udruženje Privrednici Srbije.

Ako Vlada R. Srbije, ne sme da vode akciju „Kupujmo domaća“, Može nama da plate, mi će mo agresivno i stalno vodimo ovu akciju, po svim medijima.

TOLIKO OD NAS!!! 

SAD STE VI NA REDU!!!!!

Dignite i Vi glas protiv: neznanja, neodgovornosti, bezidejnosti, bahatosti, sujete, protiv iseljavanja. Pomozite ovu borbu!!!

Kako, Vi možete pomoći ovu borbu?

Možete pomoći, tako što će te:

  1. Napisati neki projekat koji nudi rešenje nekog problema, a mi će mo taj projekat objaviti na našem sajtu!!!
  2. Ovaj projekat poslati prijatelju i poznaniku!!!
  3. Reklamirati na sajtu Privrednici Srbije!!!
  4. Donirati Udruženje građevinskih inženjera Srbije-UGIS ( Pogledajte web stranicu: https://www.privrednicisrbije.rs/o-nama.html )

 

Sa poštovanjem !

  • Predsednik UGIS i
  • Predsednik udruženja Privrednici Srbije
  • Ing Vujanović Živojin
  • Kont.tel. 069-155-41-22
 

580b57fcd9996e24bc43c528

twitter-640x330

Mailing lista
Ulaz za članove

Baner1

 

 

Baner2

 

 

Baner3

 

 

baner1

 

 

Baner1

 

 

banerg

 

 

Baner3

 

 

vlasina