alt

 

NOVI ZAKON O RADU

  • ŠTA JE DOBRO, A ŠTA LOŠE U NOVOM
  • ZAKONU O RADU

 Koje su zablude: ministra Aleksandra Vulina, sindikalnih funkcionera a koje radnika.

Privrednici Srbije i Udruženje građevinskih inženjera Srbije – UGIS, dalo je sebi pravo da prokomentariše novi zakon o radu. Dali sm sebi pravo, da kažemo! Šta je dobro a šta loše u novom zakonu o radu. Ko je kriv: što radnici nemaju posla, što su male plate i penzije, i što nam mladost beži u beli svet?

Zašto komentarišemo ovaj zakon?

Mi smo istovremeno, privrednici i građevinski inženjeri. Zbog pogrešne ekonomske politike, koju vlade R. Srbije sprovode već 25 godIna, posla nemaju ni privrednici ni građevinski inženjeri. I zbog toga komentarišemo novi zakon o radu.

Da bi nas bolje razumeli, komentarišemo novinski članak, lista Dnevne novine.http://www.dnevne.rs/zuta-stampa/procitajte-najvaznije-iz-novog-zakona-o-radu

Citat iz novina!

 

Šta se menja…

U ZAKONU O RADU

 

  • Pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4% po godini rada isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža
  • Pravo na naknadu zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca
  • Pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju – ne više tri, već dve prosečne plate zaposlenog
  • Pravo na naknadu za noćni rad od 26%, ali ne i za smenski rad
  • Radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana
  • Pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni dobija posle mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci
  • Gubi se pravo na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz. Tada ima pravo da, ako nije koristio ceo ili deo godišnjeg odmora, dobije novčanu naknadu u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad srazmerno neiskorišćenim danima odmora
  • Smanjuje se broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana
  • Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca
  • Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60% osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca
  • Izvor: Dnevne novine

 alt

Privrednici Srbije!

Pokušati će mo da objasnimo! Šta je dobro a šta loše u novom zakona o radu? Zašto se buni rukovodstvo sindikata? Da li će novi zakon o radu podstaći novo zapošljavanje, kako kaže ministar Vulin?

alt

Pristalice pokreta „ Dosta je bilo“ bivšeg ministra Saše Radulovića, kažu da je novi zakon napisao Saša Radulović.

Pojedinci, da bi unizila Sašu Radulovića, kaže da je S. Radulović ovaj zakon prepisao od Francuza.

Ako uporedimo, stari zakon o radu sa novim zakonom o radu. Primetiti će mo, da je novi zakon o radu, ustvari malo popravljeni stari zakon o radu. Iz starog zakona o radu, izbačene su određene nelogičnosti, koje nisu trebale biti ni u starom zakonu. Na te nelogičnosti, mi sad ukazujemo.

Šta je dobro u novom zakona o radu!

Dobro je što je otpremnina, koja se isplaćuje radniku prilikom otkaza, zbog tehnološkog viška, vezana za radni staž kod aktuelnog poslodavca!

Zar nije logično da poslodavac plati otpremninu radniku, samo za ono vreme koje je radnik proveo kod njega, a ne za ceo radni staž, kako je bilo do sada. Ova odredba, starog zakona o radu, praktično je ukinula pravo na rad radnicima koji imaju 30 godina radnog staža. Poslodavac nije imao interesa da zaposli radnika, koji ima više od 10 godina radnog staža. Nije imao interes, jer ga to mnogo koštalo. Sada je ovaj zakon, tu nelogičnost ispravio.

Koga će oštetiti novi zakon o radu?

Istina je. određeni pojedinci biti će oštećeni ovim novim zakonom. Ti pojedinci, neće moći više da primaju, po 5 do 6 otpremnina. Stari zakon o radu, omogućavao je pojedincima, da u dogovoru sa moćnicima prime i po 5 otpremnina. U ovim slučajevima obračunavao se ceo radni staž. Ja poznajem ljude koji su primili po nekoliko otpremnina.

Dobro je, što je naknadu po osnovu minulog rada vezana za aktuelnog poslodavca. Naknada za minuli rad je nagrada za doprinos razvoju određenog preduzeća. Logično je, da onaj radnik, koji ima više godina radnog staža kod aktuelnog poslodavca, da dobije veću naknadu po osnovu minulog rada, od onog radnika koji se zaposlio juče, i ako taj novo-zaposleni radni ima 35 godina radnog staža. Ova zakonska odredba je logično, jer je prvi radnik više doprineo razvoju aktuelnog preduzeća.

Šta nije dobro u novom zakonu o radu?

 

Nije dobro, što novi zakon o radu, nije rešio sledeće:

  • Nije rešio problem povremenih poslova. U praksi imate poslove koji traju, dan, dva, 5, ili 15 dana. Tu situaciju mora da reguliše zakon o radu, I ovi radnici, treba da ostvare pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje.
  • Nije rešio slučaj, kad radnik radi ( kod svoje kuće ) za potrebe poslodavca, i slučaj kad radnik živi i radi kod kuće poslodavca.
  • Nije dobro, što je novi zakon o radu ostavio privilegije stranačkih funkcionera. U ovom slučaju, sindikalni funkcioneri se bore za sebe, a ne za radnike.
  • Nije dobro, što novi zakon o radu nije propisao, ko ne može biti član sindikata.Svi direktori i rukovodioci, koji po opisu svog radnog mesta, brane interese poslodavca, nebi trebali da budu članovi sindikata.

Zašto je u interesu radnika, da se ukinu privilegije sindikalnim funkcionerima ?

Dokaz br. 1.

2001 godine, vlast je u zakon o radu, unela privilegije sindikalnim funkcionerima. Sindikalni funkcioneri, dobili su privilegije, ne da unaprede rad sindikalne organizacije, već da ćute prilikom donošenja zakona o privatizaciji. Ćutali su sindikalni funkcioneri, kad se donosio zakon o privatizaciji. Nisu protestvovali, nisu štrajkovali, i ako su znali da će taj zakon je uništiti Srpsku proizvodnju i radna mesta. 1990 godine, u Srbiji, radilo je 1 milion radnika u industriji, imali prosečnu platu od 1.000 DM, današnjih 1000 eura. Te 1990 godine, sindikalni funkcioneri, nisu imali privilegije, radnici su štrajkovali i tako uticali na vlast. 2014 godini, u Srbiji, zaposleno je manje od 250 hiljada radnika u industriji, imaju plato 250 eura, i sindikalne funkcionere sa privilegijama.

Dokaz br. 2.

Sindikalni funkcioneri kažu da se bore za radnička prava, veće zapošljavanje i više radnih mesta. Oni kažu, da se bore za ova prava radnika, a nisu hteli da podrže naš projekte „KAKO POKRENUT DOMAĆU PROIZVODNJU“ Projekte možete pročitati na sajtu Privrednici Srbije: www.privrednicisrbije.rs

Zabluda ministra Aleksandra Vulina!

alt

 

Ministar Vulin je izjavio, da će novi zakon o radu, pokrenuti novo zapošljavanje.

To znači, donošenjem novi zakon o radu, neki privrednik će početi proizvodnju, na primer: fema za kosu, kašike za cipele, električne bušilice, čaše itd.

To se neće desiti, gospodine ministre. Ni jedan zakon o radu u svetu, nije otvorio nova radna mesta, pa neće ni ovaj.

Šta je istina, što sindikalni lideri govore!

Istina je da je u Srpskoj privredi katastrofalna situacija, da nema posla, da su plate male i da je egzistencija radnika ugrožena.

Primer!

Kako da građevinski inženjer nađe posao u Srbiji? Nikako, mladi inženjeri ne mogu da nađu posao, ni u varijanti da džabe rade.

Primer mladog građevinskog inženjera iz N. Sada. Dragan P. diplomirao je master studije, na građevinskom fakultetu u N. Sadu prošle godine u julu. Bio je student generacije. Tražio je posao, posao nije mogao da nađe. Tražio je poslodavca, kod koga bi radio bez plate, samo da bi stekao iskustvo i pravo da polaže stručni ispit. Ni u ovoj varijanti, nije mogao naći posao u Srbiji.

Istina je da će novi zakon o radu, podstaći otpuštanje radnika. Logično je očekivati, da će poslodavci sad otpustiti višak radnika, jer ih to mnogo manje košta.

ŠTA TREBA DA RADE SINDIKALNI FUNKCIONERI?

Ako sindikalni funkcioneri, žele da se bor za prava radnika, moraju da promene način borbe.

Treba da se bore za zakonska rešenja, koja će podstaći domaću industrijsku proizvodnju.

Treba da podrže projekte:

  • KAKO POKRENUT DOMAĆU PROIZVODNJU,
  • PROJEKAT SPAS,
  • PROJEKAT „ZAKON O OTKUPU GREHOVA“
  • PROJEKAT „ZAKON O MAKSIMALNOM BROJU ZAPOSLENIH U JP I DRŽAVNIM USTANOVAMA“
  • PROJEKAT „KUPUJMO DOMAĆE“

Kupujmo domaće!

Novog zapošljavanja radnika, većih plata i penzija, nema bez domaće industrijske proizvodnje.

Domaće proizvodnje, nema bez novih zakona i bez domaćeg kupca tih proizvoda.

alt

Kupujmo domaće! Samo ako budemo kupovali domaće proizvode, možemo obezbediti: veće zapošljavanje, veće plate, veće penzije, bolju zdravstvenu zaštitu, itd. Kupovinom domaćih proizvoda, pomažemo sebi i Srbiji!

Akciju, Kupujmo domaće, vodi udruženje Privrednici Srbije. Da je sreće i pameti, ovu akciju bi vodila Vlada R. Srbije, Privredna komora Srbije i svi sindikati.

Ako oni to ne smeju da vode akciju „Kupujmo domaća“, mogu nama da plate, da agresivno i stalno vodimo ovu akciju po svim medijima.

Napomena !

Kako možete pomoći ovu našu borbu ?

  • Možete se reklamirati, na našem sajtu Privrednici Srbije. Za informacije javite se ing Vujanović Živojin, na telefon 069-155- 41-22.
  • Možete uplatiti donaciju na račun Udruženje građevinskih inženjera – UGIS, na broj tekućeg računa 205-68848-57 Komercijalna banka
  • Možete uplatiti donaciju na račun 160-5800100184731-95
  • Ako KUPUJETE robu i USLUGE od ŽAD-INŽENJERINGA, i na taj način će te pomoći našu borbu.
  • Ako KUPUJETE robu i USLUGE od ŽAD-INŽENJERINGA, i na taj način će te pomoći našu borbu.

 

Ako KUPUJETE robu i USLUGE od ŽAD-INŽENJERINGA, i na taj način će te pomoći našu borbu.

pomoc

Vi sudite i ocenjuj te, koliko je ovaj projekat vredan!!!

TOLIKO OD NAS!!!  Udruženje Privrednici Srbije i Udruženje građevinskih inženjera Srbije – UGIS !!!

SAD STE VI NA REDU!!!!!

Sa poštovanjem !

 

Predsednik UGIS i
Predsednik udruženja Privrednici Srbije
Ing Vujanović Živojin
 
Kont.tel. 069-155-41-22
 
 
 
 

580b57fcd9996e24bc43c528

twitter-640x330

Mailing lista
Ulaz za članove

Baner1

 

 

Baner2

 

 

Baner3

 

 

baner1

 

 

Baner1

 

 

banerg

 

 

Baner3

 

 

vlasina