Diskriminacija malih privrednika u poljoprivredi

i šansa u plasteničkoj proizvodnji

Ova priča kazuje kako Vlada RS vrši diskriminaciju malih privrednika a kakve  šanse propušta u razvoju malog preduzetništva u plasteničkoj proizvodnji.

 

 

Uvod !

Velika šansa u razvoju preduzetništva u Srbiji  je u:

  •  proizvodnji povrća i cveće pod plastenikom-staklenikom,
  •  proizvodnja plastenika i
  • opreme za plastenike.

Ovo nije samo šansa malih privrednika  da u ovoj oblasti mogu da ostvare svoj biznis, ovo je šansa i za državu da zaposli  radnike.

 

Da bi se ova šansa iskoristila potrebno je da država smanji diskriminaciju malih privrednika, da uvaži interese malih privrednika i da predložene projekte pretoči u zakone i da ministarstvo poljoprivrede podstakne ortačko udruživanje.

 

Ovom prilikom navest će samo nekoliko diskriminacionih postupaka koje vrši vlada RS nad malim privrednicima u poljoprivredi.

 

Vlada RS daje subvenciju ( nepovratna finansiska srestva ) poljopeivrednicima-ratarima 140 eura po hektaru odnosno 14.000 eura za 100 hektara odnosno 140.000 eure jrdnom privredniku jer pojedinci imaju i više od 10 gazdinstava.

 

Kad mali privrednici predlože republičkoj, pokrainskoj i lokalnoj vlasti da po principu ortačkog udruživanja sa malim privrednicima uđe u projekat proizvodnje povrća i cveća pod plastenikom-staklenkom a potrebno ulaganje za  plastenika-staklenik je 12. do 15. eura/m2 i zaposlili bi 4 do 5 radnika na hektar i tražimo da država uloži 50% srestava koja bi se vratila posle 5 godina onda je to ekonomski ne opravdano i nema para a ekonoski je opravdano i za to ima para da se velikim privrednicima da i po 140.000 eura nepovratno. ( Vidi ,, Projekat oživljavanja privrede i preduzetništva u Srbiji ,, Projekat 1 )

 

Vlada RS daje subvenciju i po 9.000 eura po novozaposlenom radniku ( ovu mogućnost koriste velike strane kompanije ) a nije spremna da uloži srestva sa malim privrednicima po principu ortačkog udruživanja u izgradnju mini mlekara i ako bi se ta srestva vraćala posle 5 godina. Ovaj projekat bi angažovao minimum 6 radnika i imali bi gde da se zaposle mladi inženjeri tehnologije. ( Vidi rubriku BERZA-OGLASI )

 

Da je velika šansa u proizvodni povrća i cveća pod plastenikom ne tvrdi samo autor ovog teksta već i prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta u N. Sadi čiji dole prikazan tekst smo pozajmili.

Šansa pod plastenikom

Početak citata:


REŠENJE za poljoprivrednike koji imaju male posede, moglo bi da bude podizanje plastenika ili staklenika. Četovoročlana porodica, kako objašnjava prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara. Izgradnja plastenika, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratnom metru, a država, poslednjih godina nudi povoljne kredite i podsticaje za njihovo podizanje.
I pored toga, kako procenjuje Ilin, u odnosu na zemlje sa razvijenom poljoprivredom, u Srbiji ima premalo plastenika i staklenika. Procenjuje se da na celoj teritoriji naše zemlje nema više od šest hiljada hektara pod plastenicima ili staklenicima. U Vojvodini se nalazi oko 40 odsto od ove površine.

Kada se uzme u obzir da su prihodi sa jednog hektara pod plastenikom ili staklenikom mogu da budu veći od prihoda sa 150 hektara pod pšenicom, računica je jasna - kaže Ilin. - Poljoprivrednik, da bi živeo od ratarstva, treba da ima najmanje 300 hektara zemlje. Prosečan posed, kod nas je oko pet hektara, tako da mnogi poljoprivrednici mogu da reše egzistenciju upravo kroz plasteničku proizvodnju.

Poljoprivrednici u Srbiji, međutim, ističe Ilin, još uvek mnogo “svaštare”, odnosno, bave se istovremeno ratarstvom, povrtarstvom, stočarstvom, pa i voćarstvom.
- Na taj način rasipaju energiju, a ni u jednom poslu ne postižu pravi rezultat - objašnjava Ilin. - U zemljama sa razvijenom poljoprivredom, kao što je Holandija, već je zavladala uska specijalizacija, a poljoprivrednici su se specijalizovali za uzgoj pojedinih vrsta biljaka.
Srbija, inače, kako ističe Ilin, još uvek uvozi veći deo ranog povrća, koje bi se moglo uzgajati u plastenicima, tako da prostora na tržištu ima dovoljno.

Proizvodnja koju imamo, ne može da podmiri potrebe Srbije, pre svega količinski, ali ni u kontinuitetu - kaže Ilin. - Najviše povrća uvozi se u hladnijem delu godine, jer nam nedostaju plastenici ili staklenici sa svojim izvorom toplote, u kojima bi se i preko zime gajilo povrće za naše potrebe.
U plastenicima, objašnjava Ilin, gaji se gotovo svo povrće. Najčešće se gaji salata, a zatim su tu paprike, paradajz, krastavci, pa i dinje i keleraba.

ZNANjE
PROBLEM, koji se javlja kod proizvodnje u staklenicima i plastenicima, kako ističe Ilin, je i nedostatak znanja.
- Ne samo poljoprivrednici, već i agronomi, teško drže korak sa najnovijim tehnologijama u ovoj oblasti - kaže Ilin. - U Holandiji, na primer, godišnje se, samo zbog stare tehnologije, ruši jedan odsto staklenika. Tehnologija u ovoj oblasti, niaime, napreduje jednako brzo kao i tehnologija u oblasti informatike ili telekomunikacija.
Završen citat.
izvor: Vecernje Novosti

Napomena:

 

Vlada RS ostaje uporna u pomaganju velikih privrednika na štetu malih pa i po cenu uličnih protesta i blokada. Najsvežiji protest  je protest malinara nazvan Seljačka buna.

Pitanje za vladu RS !

Zašto Vlada RS nije uvažila naš predlog i kao probni projekat  ponudila malinarima sledeće:

  • da se udruži 5 malinara  sa ciljem da izgrade mini hladnjaču,
  • da država na svaki njihov uloženi euro da isto toliko,
  • da im pomogne da nađu trgovca u plasmanu njihove robe u inostranstvu.

 

Na ovakav način posticaja poljoprivredi, malinari bi mogli da prodaju sami svoju roba a građevinska preduzeća bi dobili posao u izgradnji mini hladnjača

Autor:

Ing Vujanović Živojin

 

580b57fcd9996e24bc43c528

twitter-640x330

Mailing lista
Ulaz za članove

Baner1

 

 

Baner2

 

 

Baner3

 

 

baner1

 

 

Baner1

 

 

banerg

 

 

Baner3

 

 

vlasina